Volstrit zabeležio najveći pad od aprila 2025, investitori zabrinuti zbog korekcije i političkih rizika

Velika rasprodaja obuhvatila je akcije kompanija koje posluju u oblasti veštačke inteligencije na Volstritu, dovodeći do značajnih padova ključnih tržišnih indeksa. Indeks S&P 500 pao je za 4,4%, što je najgori dnevni rezultat od aprila 2025. godine. Tada je predsednik Donald Tramp uveo nove carine u okviru programa „Dan oslobođenja“. Indeks Dow Jones Industrial Average izgubio je 1.833 poena ili 3,4%, dok je Nasdaq pao 5,5%. Ovaj pad je izbrisao prethodni dobitak i vratio američko tržište akcija na nivo ispod istorijskog maksimuma zabeleženog prošlog meseca.

S obzirom da su akcije tehnoloških kompanija, naročito onih vezanih za veštačku inteligenciju, činile okosnicu rasta ovogodišnjih indeksa, investitori su sada suočeni sa korekcijom. Termin „korekcija“ koristi se kada vrednost indeksa padne više od 10% u odnosu na vrh, a Nasdaq je sada 11,9% ispod svog maksimuma.

Pad akcija i razlozi za rasprodaju

Akcije kompanije Nvidia, simbola razvoja čipova za veštačku inteligenciju, pale su čak 9,3% i time najviše opteretile S&P 500. Od početka godine, vrednost njihovih akcija smanjena je za 2,6%, posle prethodnih dobitaka od 39%, 171% i 239% tokom poslednje tri godine. Akcije Advanced Micro Devices pale su 17,3%, dok je CoreWeave, kompanija specijalizovana za iznajmljivanje čipova putem „cloud“ servisa, izgubila 9,8%. Istovremeno, GE Vernova, koja obezbeđuje energetsku podršku centrima podataka, zabeležila je pad od 7,5%.

Ova kretanja usledila su nakon zabrinutosti investitora da izgradnja novih centara podataka za veštačku inteligenciju može usporiti zbog rasta troškova zaduživanja. Kritičari smatraju da je sektor veštačke inteligencije ušao u fazu „balona“, te da su cene akcija precenjene. Takođe, globalna tržišta osetila su posledice — južnokorejski indeks KOSPI pao je 5,3%, dok je japanski Nikkei 225 izgubio 1,8%.

Širi ekonomski i politički kontekst

Američki međuizbori dodatno su uticali na volatilnost, jer su pobede demokrata otvorile mogućnost regulatornih ograničenja za izgradnju novih centara podataka. Mnogi glasači izražavaju zabrinutost zbog rasta troškova električne energije, što dodatno podstiče neizvesnost u sektoru veštačke inteligencije. Svako usporavanje izgradnje centara podataka znači i manju potražnju za čipovima, energijom i specijalizovanim uslugama, što direktno pogađa ključne kompanije u ovom sektoru.

Na tržištu sirove nafte, barel „brenta“ poskupeo je 3,9% na 98,29 dolara, što je delimično nadoknadilo prethodni pad od skoro 9%. Ipak, neizvesnost oko sukoba sa Iranom i stabilnosti globalne energetske industrije ostaje visoka. Na tržištu obveznica, prinos na desetogodišnje američke državne hartije pao je sa 4,90% na 4,84%, što ukazuje na sklonost investitora ka sigurnijim ulaganjima tokom pada akcija.

Uticaj na investitore i perspektiva tržišta

Važno je istaći da su akcije čip kompanija, poput Nvidia, među najuticajnijima na Volstritu. Promena vrednosti njihovih akcija za 1% ima veći efekat na S&P 500 nego kod većine drugih američkih kompanija. U Evropi i Aziji, indeksi su takođe bili pod pritiskom. Londonski FTSE 100 pao je 0,4% nakon što je Banka Engleske prvi put posle tri godine povećala kamatnu stopu, reagujući na rast inflacije i geopolitičke rizike.

Kretanja na tržištima pokazuju koliko su investitori osetljivi na makroekonomske i političke promene. S obzirom na značajan pad sektora veštačke inteligencije, tržište ostaje u fokusu i narednih dana, posebno zbog uticaja na širu američku ekonomiju.

Studentska lista najavila promene u načinu objave državnih ugovora, javnim preduzećima i budžetskoj politici

Studentska lista predložila je nove mere za unapređenje javnih finansija Srbije i veću transparentnost državnih ugovora. Njihov plan obuhvata obaveznu objavu celokupnog teksta svakog ugovora na Portalu javnih nabavki, uključujući cene i bodovanje ponuđača. Ove promene, koje se odnose na javne finansije Srbije, imaju za cilj da osiguraju veću kontrolu nad trošenjem budžetskih sredstava i spreče zloupotrebe u javnim nabavkama.

Promene u javnim nabavkama i kontrola ugovora

Prema Studentskoj listi, svaki postupak sa samo jednom ponudom ili sa velikim aneksima biće posebno označen i upućen Budžetskoj inspekciji na proveru. Ova oznaka ne znači automatski nepravilnost, ali garantuje dodatnu kontrolu nad sporni ugovorima. Planirana je i uvođenje “crne liste” na kojoj će se naći kompanije koje prekrše ugovor, sa zabranom učešća u novim poslovima naredne tri godine. Osim toga, za javne radove biće uveden nacionalni cenovnik, dok će se za lekove, IT opremu, vozila i gorivo koristiti referentne cene. Prekoračenje referentne cene zahtevaće preispitivanje ugovora, a ako dogovor ne bude postignut, ugovor će biti raskinut.

Javne finansije Srbije i budžetska politika

Studentska lista predlaže vraćanje budžetske rezerve na nivo od 2 odsto. Takođe, stav Fiskalnog saveta biće obavezno razmatran pre glasanja o budžetu, a vlada će morati da izradi pisani odgovor na preporuku saveta, bez obzira na njen sadržaj. U Poreskoj upravi predviđene su izmene tako da se direktor bira na javnom konkursu za period od pet godina, umesto dosadašnjeg imenovanja na predlog ministra. Poreska uprava će odlučivati o inspekcijama na osnovu elektronske analize rizika, a dodatne kontrole moraće biti posebno obrazložene.

Transparentnost državnih projekata i javnih preduzeća

Za državne projekte koji su u toku, Studentska lista predviđa reviziju od strane Državne revizorske institucije i nezavisnog tehničkog nadzora, uz objavu stvarnih cena i obaveza koje dospevaju. O nastavku velikih projekata odlučivaće Komisija za reviziju kapitalnih investicija. Ugovori o Beogradu na vodi, Ekspu 2027 i linijskoj infrastrukturi biće podložni reviziji, a moguća je i izmena ili ukidanje, uz procenu arbitražnog rizika. Studentska lista se izričito protivi privatizaciji javnih preduzeća i predlaže da se strategija državnog vlasništva donosi u Skupštini Srbije, a ne u vladi. Dodatno, za firme od posebnog značaja biće zakonom određeno da državni udeo ne može pasti ispod trenutnog nivoa.

Sistem za raspodelu prihoda i zaštita konkurencije

Planirano je osnivanje posebnog računa za prihode od trajno oduzete imovine, pri čemu najmanje 30 odsto tih sredstava ide za lečenja, nauku, talentovanu decu i socijalnu zaštitu, dok će ostatak biti investiran. Takođe, Komisija za zaštitu konkurencije proveravaće svaki propis koji uvodi posebna prava ili državnu pomoć. Sve oduzete stvari će biti upisane u javni registar koji revidira Državna revizorska institucija svake godine. Ove mere, uz veću transparentnost i kontrolu, imaju za cilj unapređenje javnih finansija Srbije i jačanje poverenja građana u državne institucije.

Evropska centralna banka odobrila je UniCredit-u kontrolni paket, neto dobit grupe 6,3 milijarde evra u prvoj polovini 2026.

UniCredit je dobio odobrenje Evropske centralne banke da poveća svoj udeo u Commerzbank iznad 30 odsto. Ova odluka otvara mogućnost da UniCredit preuzme jednu od najvećih nemačkih banaka i dodatno učvrsti svoju poziciju na evropskom bankarskom tržištu. U prvoj polovini 2026. godine, UniCredit grupa ostvarila je neto dobit od 6,3 milijarde evra, što svedoči o snažnoj profitabilnosti i stabilnosti poslovanja, saopštila je kompanija.

Povećanje udela UniCredit-a i značaj za nemačko tržište

Nakon što je Evropska centralna banka odobrila povećanje vlasničkog udela u Commerzbank iznad 30 odsto, UniCredit je napravio ključni korak ka potencijalnom preuzimanju ove banke. Commerzbank je, inače, jedna od najvažnijih finansijskih institucija u Nemačkoj, sa dugom tradicijom i značajnim uticajem na finansiranje nemačke privrede. Kao rezultat ove odluke, UniCredit potvrđuje svoj strateški cilj da postane vodeći akter u konsolidaciji evropskog bankarskog sektora.

Finansijska snaga i rejting UniCredit grupe

UniCredit grupa posluje na 13 ključnih evropskih tržišta i opslužuje milione klijenata. Pored toga, vodeće međunarodne rejting agencije dodeljuju UniCredit-u investicioni rejting sa stabilnim izgledima. Posebno se ističu snažna profitabilnost, međunarodno diversifikovan poslovni model i adekvatna kapitalna pozicija. Agencije navode i kapacitet kompanije da apsorbuje potencijalne gubitke, što dodatno potvrđuje poverenje investitora i regulatora.

Implikacije za evropski bankarski sektor

Ovaj potez ima širi uticaj na evropsko bankarstvo jer pokazuje spremnost velikih grupacija da učestvuju u konsolidaciji tržišta. Takođe, preuzimanje udela u Commerzbank daje UniCredit-u mogućnost da značajno utiče na dalji razvoj nemačkog bankarskog sektora. S obzirom na finansijsku snagu i stabilnost, UniCredit pokazuje kapacitet za širenje i jačanje pozicije među vodećim bankarskim grupama u Evropi. Kao rezultat toga, očekuje se da će konkurencija u nemačkom bankarskom sektoru postati dinamičnija, a potencijalne sinergije ojačati poziciju oba aktera. Ova transakcija dodatno potvrđuje ambiciju UniCredit-a da oblikuje budućnost evropskog finansijskog sektora.