Temperatura viša za 1,43°C u odnosu na predindustrijski period, Australija sa emisijama tri puta većim od proseka

Prema godišnjem izveštaju Svetske meteorološke organizacije o stanju klime, količina ugljen-dioksida u atmosferi dostigla je rekord, sa 50 odsto višim vrednostima nego pre industrijske revolucije, dok je globalna temperatura tokom 2025. bila za 1,43°C viša od proseka iz predindustrijskog perioda. Izveštaj ukazuje da je poslednjih 11 godina najtoplije u istoriji merenja, a trend pogoršanja stanja klime nastavlja se zbog visoke zavisnosti sveta od fosilnih goriva.

Analiza pokazuje i da je toplota u okeanima dostigla maksimalne nivoe, što je uzrokovalo porast nivoa mora i ubrzano zakiseljavanje, dok su količine leda na Arktiku i Antarktiku značajno ispod proseka, a glečeri se ubrzano tope. U 2025. godini zabeleženo je više ekstremnih vremenskih događaja, uključujući toplotne talase u Centralnoj Aziji, požare u istočnoj Aziji i uragan Melisa na Karibima, što naučnici direktno povezuju sa emisijama gasova sa efektom staklene bašte.

U izveštaj je prvi put uključen i podatak o energetskom disbalansu Zemlje, koji meri razliku između energije koju planeta prima i one koju vraća u svemir. Koncentracije gasova poput ugljen-dioksida, metana i azot-suboksida dostigle su najviši nivo u poslednjih najmanje 800.000 godina, što je narušilo energetsku ravnotežu planete. Od 1960. godine energetski disbalans je u stalnom porastu, a rekord je dostignut 2025. godine.

Posebno se izdvaja Australija, čije su emisije po stanovniku oko tri puta veće od globalnog proseka, dok istovremeno već trpi posledice klimatskih promena kroz učestale požare i toplotne talase.

Stručnjaci ističu da je za ublažavanje najtežih posledica neophodno hitno smanjenje emisija gasova i prelazak na obnovljive izvore energije, sa ciljem dostizanja neto nulte emisije do 2050. godine. Iako promene neće biti trenutne, smanjenje emisija danas značajno može ublažiti buduće klimatske rizike.