U aprilu registrovano 972.314 vozila, dok je tržišni udeo električnih automobila porastao sa 15,3 na 19,7 odsto

Prema podacima Udruženja evropskih proizvođača automobila (ACEA), u Evropskoj uniji je u aprilu 2026. registrovano 972.314 novih putničkih automobila, što predstavlja međugodišnji rast od 5,1 odsto i treći uzastopni mesec rasta tržišta. Ovo je ipak sporiji tempo u odnosu na mart, kada je zabeležen skok od 12,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Rast registracija zabeležen je na većini glavnih evropskih tržišta, uz značajan uticaj poreskih olakšica i subvencija. U Nemačkoj je u aprilu rast iznosio 2,7 odsto, u Italiji 11,6 odsto, a u Španiji 8,4 odsto, dok je Francuska zabeležila blagi pad od 0,3 odsto.

U periodu od januara do aprila 2026. godine, ukupna registracija novih automobila u Evropskoj uniji dostigla je 3,79 miliona vozila, što je povećanje od 4,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, uprkos trajnim geopolitičkim tenzijama.

Segment električnih automobila na baterije (BEV) beleži snažan rast – u prva četiri meseca registrovano je 746.899 vozila, što je međugodišnji porast od 33,8 odsto. Najveći rast registracija BEV zabeležen je u Italiji sa 73,1 odsto, u Francuskoj 48,2 odsto i u Nemačkoj 41,3 odsto, dok Belgija beleži rast od 1,1 odsto.

Kada je reč o tržišnom udelu pogonskih tehnologija, u prva četiri meseca 2026. najveći udeo imaju hibrid-električna vozila (HEV) sa 38,2 odsto, zatim slede vozila na benzin sa 22,5 odsto, električna vozila na baterije sa 19,7 odsto, plug-in hibridi sa 9,6 odsto i dizel vozila sa 7,7 odsto. Tržišni udeo BEV u Evropskoj uniji porastao je u odnosu na isti period 2025. godine, kada je iznosio 15,3 odsto.

Samo 7 odsto evropskih firmi premešta proizvodnju iz Kine, dok tri četvrtine ocenjuje pogone kao efikasnije

Evropske kompanije nastavljaju da šire ili zadržavaju svoje proizvodne kapacitete u Kini, uprkos naporima Evropske unije da smanji zavisnost od kineske ekonomije, pokazuje istraživanje Privredne komore EU u Kini. Prema anketi sprovedenoj tokom januara i februara među skoro 300 članica, oko trećine ispitanih kompanija navelo je da dodatno proširuje proizvodnju u Kini, dok je 37 odsto izjavilo da nije menjalo strategiju snabdevanja u poslednje dve godine. Ukupno, 68 procenata evropskih firmi reklo je da zadržava ili širi poslovanje u Kini, dok je samo sedam odsto navelo da premešta proizvodnju ili traži alternativne baze van te zemlje. Oko 24 odsto ispitanih kompanija pokušava da diversifikuje poslovanje tako što istovremeno širi aktivnosti u Kini i razvija alternativne dobavljače u drugim državama. Predsednik Privredne komore Evropske unije u Kini Jens Eskelund izjavio je da smanjenje rizika zavisnosti od Kine za sada nije dominantan trend među evropskim kompanijama. “Naprotiv, podaci pokazuju da evropske firme postaju još više zavisne od Kine kao baze za proizvodnju i nabavku”, istakao je Eskelund. Analiza je pokazala da evropske kompanije povećavaju proizvodnju u Kini pre svega zbog nižih troškova, a oko tri četvrtine njih ocenjuje da su proizvodni pogoni u Kini efikasniji od onih u drugim delovima sveta. Konsultantska kuća Roland Berger navodi da automatizacija dodatno jača kinesku konkurentnost, dok u pojedinim fabrikama praktično nema ljudskih radnika. Kineski proizvođač električnih automobila NIO saopštio je da jedna od njegovih fabrika koristi 941 robota koji mogu potpuno autonomno da proizvode više modela vozila istovremeno, bez prisustva radnika na proizvodnoj liniji.

Deca rođena posle 1. januara 2025. živeće u AI eri, bez tradicionalne kancelarije i penzije, uz snažan fokus na prilagodljivost

Nova generacija, poznata kao generacija Beta, počela je da se rađa 1. januara 2025. godine i, prema analizama, biće prva generacija potpuno uronjena u svet veštačke inteligencije i naprednih tehnologija. Stručnjaci predviđaju da će za decu rođenu posle 2025. kancelarija, penzija i klasično obrazovanje postati pojmovi prošlosti, dok će digitalne veštine i prilagodljivost biti ključni faktori za uspeh.

Granice među generacijama nisu strogo definisane, ali se procenjuje da će generacija Beta obuhvatati decu rođenu od 2025. do oko 2039. godine. Prethodne generacije uključuju generaciju Alfa (2010–2024), generaciju Z (1996–2010) i milenijalce (1981–1996). Demograf Mark MekKrindl naglašava da će generacija Beta naslediti svet suočen sa izazovima kao što su klimatske promene, rast populacije i ubrzana urbanizacija, zbog čega održivost postaje očekivana vrednost.

Za razliku od prethodnih generacija, Beta deca će izbeći tradicionalne modele obrazovanja. Njihovi profesori biće AI agenti, a znanja će sticati kroz kratke kurseve i kontinuirano usavršavanje. Njihove osnovne veštine biće kreativnost, komunikacija, liderstvo i emocionalna inteligencija, dok se najvažnijom smatra upravo prilagodljivost. Džejson Dorsi, istraživač generacija, ističe da će deca mlađih milenijalaca i starijih pripadnika generacije Z odrastati u svetu posle pandemije, gde su promene u načinu života postale trajne.

Stručnjaci očekuju da će generacija Beta biti još snažnije povezana sa pametnim uređajima i AI sistemima u svakodnevnom životu. Klimatske promene ostaju centralna tema, a političke i društvene lidere iz generacije X i “bejbi bumera” postepeno će zameniti milenijalci i pripadnici generacije Z. Prema navodima, moguće je da će generacija Z biti na političkim funkcijama u vreme kada Beta generacija bude stasala za glasanje.

Roditelji iz generacije Z, za razliku od starijih milenijalaca, mogli bi imati oprezniji pristup korišćenju društvenih mreža, svesni i prednosti i mana koje donosi digitalni svet. MekKrindl ističe da su to tehnološki najpismeniji roditelji do sada, zbog čega bolje sagledavaju rizike i posledice preteranog vremena pred ekranima.