Kristin Lagard najavila brzu reakciju banke, cene gasa niže nego 2022, kamatne stope rastu za 25 baznih poena
Evropska centralna banka (ECB) spremna je da brzo i odlučno reaguje ukoliko rast cena energenata, izazvan konfliktom na Bliskom istoku, podstakne inflaciju u evrozoni, izjavila je predsednica ECB Kristin Lagard na konferenciji u Frankfurtu. Odluke o monetarnoj politici biće donošene tek nakon što banka prikupi dovoljno podataka o intenzitetu i trajanju potencijalnog šoka za privredu.
Lagard je naglasila da ECB u slučaju energetskih šokova primenjuje tri ključna principa: procenu prirode, veličine i trajanja šoka; fokusiranje na rizike, a ne samo na osnovne projekcije; i postepeni pristup u izboru mera, u zavisnosti od intenziteta i trajanja šoka. Prema njenoj oceni, trenutni šok je manji nego 2022. godine, kada su cene gasa i nafte u Evropi dostigle ekstremne vrednosti zbog rata u Ukrajini. Danas su cene prirodnog gasa značajno niže, a makroekonomski okvir u evrozoni stabilniji, uz neutralan monetarni i fiskalni stav, navodi se u saopštenju ECB.
Najnovije projekcije predviđaju da bi inflacija u evrozoni mogla dostići 2,6 odsto u 2026. godini, dok bi ekstremni scenario sa dugotrajnim poremećajima u snabdevanju energentima povećao inflaciju čak do 6,3 odsto. Analitičari investicione banke Goldman Sachs očekuju da će ECB u aprilu i junu povećati kamatne stope za po 25 baznih poena, prenosi Rojters.
“Prvo procenjujemo prirodu, veličinu i trajanje šoka, drugo fokusiramo se na rizike a ne samo na osnovnu projekciju, i treće, koristimo postepeni pristup u zavisnosti od intenziteta i trajanja šoka”, izjavila je Lagard. ECB će, prema njenim rečima, nastaviti da prati sve relevantne ekonomske pokazatelje kako bi pravovremeno reagovala na moguće promene na tržištu energenata.
