Cene dizela i benzina u Srbiji značajno premašuju one u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i drugim susednim državama

Građani Srbije i dalje plaćaju najvišu cenu goriva u regionu, prema najnovijim podacima Vlade Srbije. Cena evrodizela dostigla je 232 dinara (1,98 evra) po litru, dok je benzin evropremijum BMB 95 dostupan za 203 dinara (1,73 evra). Ove cene važe za narednih sedam dana, a odluku je saopštila Vlada Srbije.

Cene goriva u Srbiji i regionu

U poređenju sa okruženjem, dizel i benzin u Srbiji su skuplji nego u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj, na Kosovu i u Makedoniji. Tako, u Bosni i Hercegovini litar evrodizela košta 1,73 evra, a benzin BMB 95 – 1,54 evra. U Crnoj Gori evrodizel iznosi 1,87 evra, dok je benzin na 1,76 evra po litru. Na Kosovu je maksimalno dozvoljena cena dizela 1,74 evra, a benzina 1,53 evra. Najniže cene goriva zabeležene su u Severnoj Makedoniji, gde evrodizel iznosi 1,65 evra, a benzin 1,51 evro. U Hrvatskoj je cena evrodizela 1,86 evra, a benzina 1,66 evra, dok je u Sloveniji evrodizel 1,86 evra, a benzin 1,59 evra. Mađarska beleži cenu evrodizela od 1,88 evra, dok je benzin 1,74 evra.

Tržišni kontekst i uticaj na potrošače

Osim toga, važno je napomenuti da su prosečne zarade u Sloveniji, Hrvatskoj i Mađarskoj znatno više nego u Srbiji. Zbog toga je teret visokih cena goriva za srpske potrošače još izraženiji. U praksi, to znači da građani Srbije za isti iznos novca mogu kupiti manje goriva nego stanovnici susednih država. Kao rezultat, razlika u standardu dodatno se produbljuje.

Uporedo sa tim, poređenje cena goriva u regionu

Analizirajući aktuelne cene, jasno je da je Srbija lider po visini iznosa koji građani izdvajaju za dizel i benzin. Uporedo sa tim, niža cena goriva u Makedoniji i Bosni i Hercegovini omogućava veći stepen mobilnosti stanovništva i niže troškove za privredu. Pre svega, ovakva tržišna pozicija Srbije može uticati na konkurentnost domaće ekonomije, s obzirom na to da su transportni i logistički troškovi ključni za funkcionisanje privrednih subjekata. Na kraju, visoke cene goriva dodatno opterećuju budžet domaćinstava i smanjuju kupovnu moć građana.

Zaključak

Građani Srbije nastavljaju da snose najveći teret kada su u pitanju cene goriva u regionu. S obzirom na aktuelne podatke, litar dizela u Srbiji je skuplji za 0,25 evra nego u Bosni i Hercegovini, odnosno za 0,33 evra nego u Makedoniji. Ovakva situacija može imati dugoročne posledice na ekonomski položaj stanovništva i konkurentnost domaće privrede.

Investicija kineske kompanije signalizuje ulazak Srbije u industriju robotike, uz razvoj domaćeg ekosistema inženjera i dobavljača

Minth, kineska tehnološka kompanija, otvorila je fabriku za proizvodnju humanoidnih robota u Šapcu. Prema rečima Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije, ovo nije još samo jedna fabrika, već ključni korak koji stavlja Srbiju u centar razvoja industrije robotike. Nova fabrika ima kapacitet za proizvodnju više hiljada robota godišnje, što predstavlja prvu ovakvu investiciju ovog obima na evropskom kontinentu. Čadež je istakao da su do sada u Evropi postojale samo manje proizvodnje u Nemačkoj i Španiji, gde se prave desetine robota, dok Šabac postaje novo regionalno središte za robotiku.

Fabrika humanoidnih robota u Šapcu otvara nova tržišta

Ova investicija označava početak nove industrije u Srbiji. Prema Čadežu, humanoidna robotika je danas na istoj tački razvoja kao što su bili mobilni telefoni 2007. godine ili električni automobili pre deset godina. Osim toga, mogućnost da Srbija prva u Evropi dobije fabriku ovakvog kapaciteta otvara prostor za razvoj domaće baze inženjera i tehnoloških kompanija. Kao rezultat, nastaje čitav ekosistem novih dobavljača koji mogu razvijati softver, veštačku inteligenciju i sisteme za obuku robota. Čadež je naveo primer domaće kompanije „Take One“ koja već koristi slične tehnologije u gejming i animacionoj industriji, što pokazuje potencijal za transfer znanja u sektor robotike.

Uticaj na privredu i tržište rada

Humanoidni roboti iz Šapca biće pre svega namenjeni obavljanju teških, opasnih i monotonih poslova, za koje je teško pronaći radnu snagu u Srbiji i Evropi. „Roboti ne zamenjuju postojeću radnu snagu, već popunjavaju manjak tamo gde nema dovoljno ljudi za te poslove“, istakao je Čadež. Poslovi poput podizanja tereta, sortiranja i pakovanja sada mogu biti automatizovani, pri čemu roboti mogu raditi u već postojećim pogonima bez velikih ulaganja u prilagođavanje infrastrukture. Čadež je naglasio da primena humanoidnih robota može povećati produktivnost domaće privrede za 30, 50, pa čak i više od 60 odsto u pojedinim industrijama, što je značajan skok u odnosu na tipična unapređenja od 3 do 5 odsto.

Strukturne promene i tehnološki razvoj

Ova investicija rezultat je višegodišnjeg prisustva Minta u Srbiji i saradnje sa domaćim inženjerima i dobavljačima, kao i dobrih političkih odnosa između Srbije i Kine. „Bez prethodnih investicija i iskustva sa našim inženjerima ne bi bilo moguće otvoriti ovakvu fabriku“, rekao je Čadež. On je dodao da se strukturna promena srpske privrede ubrzava, jer domaće kompanije sve više ulažu u automatizaciju i robotizaciju. Takođe, razvoj humanoidne robotike pokazuje koliko su danas povezane različite tehnologije i globalna tržišta. Srbija, prema Čadežu, treba da koristi svoju poziciju ne samo kao mesto proizvodnje, već i kao centar razvoja i primene novih tehnologija. Na taj način, domaće firme mogu postati partneri u razvoju softvera, veštačke inteligencije i inovativnih rešenja za industriju robotike.

Produženje licence omogućava Rafineriji Pančevo da održi proizvodnju od 13.000 tona dnevno uprkos sankcijama

Naftna industrija Srbije (NIS) dobila je novo produženje američke licence za rad, čime joj je omogućeno da nastavi poslovanje do 30. septembra. Ova odluka Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) dolazi nakon deset meseci tokom kojih NIS posluje pod režimom sankcija. Produženje licence za NIS omogućava kontinuitet snabdevanja tržišta Srbije gorivom, što je posebno važno u uslovima otežanog uvoza zbog niskog vodostaja Dunava. Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da je Rafinerija nafte u Pančevu tokom avgusta povećala proizvodnju na oko 13.000 tona dnevno, kako bi zadovoljila sve veću domaću tražnju.

Finansijski preokret i oporavak NIS-a

Rafinerija u Pančevu, ključni pogon kompanije, bila je potpuno obustavljena krajem 2025. godine sve dok OFAC nije izdao prvu dozvolu za rad. Uprkos izazovima, NIS je u prvih šest meseci 2026. godine ostvario neto dobit od 9,8 milijardi dinara, što predstavlja značajan preokret u odnosu na gubitak od 3,6 milijardi dinara iz istog perioda prethodne godine. Kompanija je 2025. godinu završila sa neto gubitkom od 5,6 milijardi dinara (47,7 miliona evra). Oporavak je ostvaren zahvaljujući višim cenama sirove nafte i derivata na svetskom tržištu, kao i povoljnim efektima jeftinijih zaliha nafte nabavljenih ranije. U drugom kvartalu 2026. godine prerada sirovine i poluproizvoda u Rafineriji Pančevo iznosila je 1,003 miliona tona, što je 19 odsto više nego godinu dana ranije.

Pregovori MOL–Gaspromnjeft i neizvesnost trajnog rešenja

Središte trenutne situacije čine pregovori između mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefta o prodaji ruskog udela u NIS-u, što se vidi kao jedini put ka trajnom ukidanju sankcija. Jelica Putniković, urednica portala „Energija Balkana“, ocenjuje da postoji nada da bi pregovori mogli biti završeni u septembru. „Nadam se da će doći do finiša tih pregovora između Gaspromnjefta i MOL-a, što bi omogućilo normalno preuzimanje kompanije“, navela je Putnikovićeva. Ipak, napominje da javnosti nedostaju konkretne informacije o uslovima dogovora i da je neizvesnost ostavila trag na poslovanje NIS-a, koji „ne posluje normalno“. S druge strane, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ističe da je produženje licence istovremeno dobra i loša vest: „To je dobro što se nastavlja snabdevanje, ali loše jer se produžava neizvesnost.“ On takođe ukazuje na bolje odnose Beograda i Vašingtona, ali izražava blago razočaranje što rok nije produžen na duži period.

Efekti produženja licence na energetsku sigurnost Srbije

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da je produženje licence ključan signal za energetsku sigurnost Srbije. „Produžena licenca je važan signal da možemo nastaviti da radimo odgovorno i bezbedno, sa prioritetom da građani i privreda imaju dovoljno goriva“, izjavila je ministarka. Obe strane se slažu da je situacija bolja nego ranije, kada je transport sirove nafte kroz JANAF bio potpuno obustavljen. Ipak, ostaje činjenica da kompanija trpi realne posledice i da je njena budućnost i dalje neizvesna dok se pregovori između MOL-a i Gaspromnjefta ne završe i dok OFAC ne odobri transakciju. Ukoliko dogovor bude postignut i dobije zeleno svetlo iz Vašingtona, očekuje se brza realizacija preuzimanja, što bi NIS-u omogućilo povratak u standardne okvire poslovanja.