Novi zakon iz 2025. predvideo javne konkurse i promenu pravne forme, ali profesionalizacija izostala i dalje nema postavljenih predstavnika države
Državna preduzeća u Srbiji, iako su prošla kroz promenu pravne forme pre skoro tri godine, nisu ostvarila napredak u profesionalizaciji menadžmenta, dok konkursi za izbor direktora nisu sprovedeni u praksi, pokazuju ekonomske analize. Prema poslednjim podacima, odredba o izboru direktora na javnom konkursu primenjena je na jedva desetak slučajeva tokom više od decenije, dok su za većinu menadžerskih pozicija i dalje postavljani “vršioci dužnosti” od strane Vlade Srbije.
Iako je novi zakon o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu države stupio na snagu 2025. godine, i predvideo konkurse i centralizaciju upravljanja, u praksi nije došlo do promene. Ministarstva i Vlada nisu postavili predstavnike države u firme koje su promenile pravnu formu, izuzev Elektroprivrede Srbije gde je predstavnik ministarka energetike. Rok za imenovanje predstavnika nije preciziran, a konkursi za direktore nisu raspisani od strane nadzornih odbora, koji su i sami menjani pre promena pravne forme.
Tumačenjem Zakona o sprečavanju korupcije, novopostavljeni direktori ovih preduzeća više ne nose status javnih funkcionera, čime gube i obavezu prijave imovine i prihoda. Status funkcionera zavisi od toga ko imenuje osobu – oni koje imenuje Vlada su funkcioneri, dok oni koje postavlja ministarstvo to nisu.
Kao primer, Pošta Srbije je nakon promene forme mogla da postane akcionarsko društvo, ali je Ministarstvo privrede dalo mišljenje da je svrsishodnije transformisati je u društvo s ograničenom odgovornošću zbog manjih troškova poslovanja. Odluka o promeni pravne forme doneta je 18. decembra 2025. godine, a radna grupa je formirana kako bi pripremila novu organizaciju preduzeća do najnižih organizacionih celina.
Prethodna zakonska rešenja, iz 2012. i 2016. godine, takođe nisu dovela do stvarne profesionalizacije menadžmenta, a poslednji propisi predviđaju isti stepen transparentnosti, koji u praksi nije postignut. Javnost još uvek nije videla konkretne rezultate promena, a iz ekonomske struke upozoravaju da brisanje statusa javnog funkcionera za direktore može dodatno povećati rizik za budžet i smanjiti transparentnost u radu ovih preduzeća.
