U setvi kukuruza udeo domaćeg semena iznosi 20-22 odsto, dok kod suncokreta taj procenat pada na 20 odsto
Poljoprivrednici u Srbiji sve češće biraju uvozno seme za prolećnu setvu kukuruza, suncokreta i soje, dok domaći proizvođači beleže pad tržišnog udela. Prema rečima profesora dr Velimira Mladenova sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, u setvi kukuruza domaće seme, koje proizvode Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Institut za kukuruz „Zemun polje“ i još jedna semenska kuća, zauzima samo 20-22 odsto ukupnih površina, dok ostatak čini uvozno seme. Kod suncokreta, čije površine predstavljaju otprilike četvrtinu površina pod kukuruzom, domaće seme koristi se na svega do 20 odsto površina.
Jedina kultura kod koje je situacija nešto povoljnija za domaće proizvođače je soja, ali i tu postoje izazovi. Površine pod sojom su manje od površina pod suncokretom, a prema rečima profesora Mladenova, više od polovine semena soje se ne kupuje, već ga ratari sami umnožavaju. U preostalom delu setve soje, domaće kompanije učestvuju sa oko 70 odsto, dok strane kompanije nemaju veliki interes zbog neuređenog sektora semenarstva.
Strane kompanije međusobno se bore za tržišni udeo na srpskom tržištu semena, dok domaći proizvođači pokušavaju da se oporave kroz inovacije, ali se suočavaju sa sporim administrativnim procedurama. „Njima je neophodna intervencija države ili drugačije uređenje, jer deo sredstava ulažu u razvoj nauke, a deo u semenarstvo i marketing kao njegov sastavni deo“, istakao je prof. dr Mladenov.
Dolaskom stranih kompanija pre dve decenije, tržište semena u Srbiji se značajno promenilo. Strane kompanije su prvo uvozile seme, a zatim otvorile istraživačke centre i stanice, razvijale hibride za lokalno tržište, a deo njih proizvodi seme u Srbiji za izvoz u Grčku, Tursku i Nemačku. Promet semena je dozvoljen iako Srbija nije otvorila poglavlje 30 niti je članica STO, što omogućava lak pristup stranih firmi.
Profesor Mladenov naglašava potrebu za sistemskim rešenjem i pripremom zakona o semenu koji bi omogućio domaćim kompanijama određenu prednost kako se ne bi ugasile. On ističe da je kvalitet semena veoma važan i da je on na visokom nivou kod svih kompanija. Nedostatak državnih mera i nesređen agrosektor doveli su do trenutne situacije, dok je trend korišćenja uvoznog semena u stalnom porastu.
