Rok za dostavu ponuda pomeren na 28. april, radovi bi trebalo da traju 22 meseca

Javno preduzeće Putevi Srbije treći put je produžilo rok za dostavljanje ponuda na međunarodnom otvorenom tenderu za izvođenje radova na teškom održavanju i unapređenju državnog puta IB reda 22, na deonici Ušće–Raška (Kosovska Mitrovica), u ukupnoj dužini od 32,3 kilometra. Prvobitni rok za dostavu ponuda bio je 3. mart, zatim je produžen na 17. mart, potom do kraja meseca, a najnoviji rok je 28. april.

Predviđeni radovi obuhvataju kompletnu zamenu asfaltnog kolovoza, trotoara i ivičnjaka, unapređenje sistema odvodnjavanja, radove na mostovima, propustima i potpornim zidovima, postavljanje saobraćajne signalizacije, kao i izgradnju kablovske mreže i postavljanje telekomunikacionih instalacija. Tokom 22 meseca predviđenog trajanja radova, saobraćaj će se odvijati bez prekida.

Projekat rekonstrukcije finansira se kreditom Evropske investicione banke. Realizacijom ovih radova, planirano je unapređenje bezbednosti i funkcionalnosti saobraćajnice na deonici dugoj 32,3 kilometra, što je od značaja za povezivanje regiona.

Kako je navedeno, rok za dostavljanje ponuda je sada pomeren na 28. april, čime se omogućava dodatno vreme potencijalnim izvođačima da pripreme dokumentaciju prema uslovima tendera.

Dve petine građana upoznato sa sistemom, a 60% ne veruje u fer i transparentan postupak

Više od polovine ponuđača u Srbiji zadovoljno je sistemom javnih nabavki, pokazuje najnovije istraživanje NALED-a sprovedeno u okviru projekta „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za dobru upravu“, uz podršku Vlade Švedske. Prema podacima za 2024. godinu, kroz javne nabavke u Srbiji utrošeno je približno devet milijardi evra, a čak 75% ukupnog broja ugovora sklopljeno je sa malim i srednjim preduzećima.

Istraživanje je pokazalo da je dve petine građana upoznato sa sistemom javnih nabavki, dok 60% ispitanika ne veruje da se postupci sprovode fer i transparentno. Trećina građana smatra da je sistem dobar, a poverenje u nevladine organizacije raste, pa ih trećina građana navodi kao najpouzdaniji izvor informacija.

Ana Ilić, direktorka za dobru upravu i projekte u NALED-u, istakla je važnost povećanja konkurencije i nastavka rada na zelenim nabavkama, čije je učešće u 2024. godini duplirano u odnosu na prethodnu. „Javne nabavke su važan instrument za obezbeđivanje kvalitetnih javnih usluga i podršku razvoju privrede, posebno malih i srednjih preduzeća. Neophodno je povećati konkurenciju i raditi na unapređenju sistema“, izjavila je Ilić.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić naglasio je potrebu za jačanjem kontrole: „Kod ocene nadzora, 92% građana zahteva strogu kontrolu. Bez adekvatnog nadzora, sistem ne može funkcionisati, a broj postupaka pod monitoringom je nedovoljan, kao i revizije Državne revizorske institucije koje dolaze kasno“, rekao je Nenadić.

Prema istraživanju, sve tri grupe ispitanika saglasne su da prilikom odabira ponuda prioritet treba dati kvalitetu, a ne samo ceni. Građani kao oblasti u koje treba najviše ulagati izdvajaju zdravstvo, obrazovanje i infrastrukturu.

Direktor Instituta za javno-privatno partnerstvo u Sloveniji Boštjan Ferk naveo je da je prosečan broj ponuda u Srbiji sada približan onom u Sloveniji, a izgradnja poverenja zahteva jačanje antikorupcijskih tela, digitalizaciju procedura i objavljivanje godišnjih planova nabavki.

Šefica Odeljenja za razvojnu saradnju u Ambasadi Kraljevine Švedske An Šarlot Malm podsetila je da je sistem javnih nabavki u Švedskoj visoko decentralizovan sa oko 3.700 naručilaca, što doprinosi većoj transparentnosti i konkurenciji, kao i uključivanju malih i srednjih preduzeća u inovacije i razvoj sektora poput čistih tehnologija, digitalnih usluga i građevinarstva.

Kapitalna ulaganja u AI infrastrukturu porasla 66 odsto na 146 milijardi dolara, dok analitičari i dalje preporučuju kupovinu akcija

Američka tehnološka kompanija Majkrosoft zabeležila je najlošiji kvartal od 2008. godine, sa padom akcija od 24 odsto od početka 2026. do 26. marta, usled velikih ulaganja u veštačku inteligenciju i sve jače konkurencije AI startapa. Prema ekonomskim analizama, kapitalna ulaganja Majkrosofta u fiskalnoj 2026. procenjuju se na 146 milijardi dolara, što predstavlja rast od 66 odsto u odnosu na 88 milijardi dolara iz 2025. godine.

Majkrosoftova fiskalna godina traje od 1. jula do 30. juna naredne godine. Projekcije za naredne godine pokazuju da bi ulaganja u 2027. i 2028. mogla dostići 170 i 191 milijardu dolara. Ovakav rast troškova izaziva zabrinutost investitora, jer ne vide jasno ubrzanje rasta prihoda koje bi pokrilo sve veće rashode, navodi se u izveštajima.

Dodatni izazov predstavljaju korisnici koji bi mogli da napuste Majkrosoftove programe i pređu direktno na AI rešenja kompanija kao što su Antropik i OpenAI, što bi smanjilo prihod od tradicionalnog softverskog poslovanja.

I pored trenutnih izazova, dugoročna perspektiva kompanije ostaje pozitivna. Od 67 analitičara koje prati Blumberg, 63 preporučuju kupovinu akcija Majkrosofta, pozivajući se na rastući potencijal u segmentima klauda i veštačke inteligencije. Ovo može predstavljati privlačnu opciju za investitore koji su spremni da sačekaju na povrat ulaganja.