Istraživanje pokazuje da 90,9 odsto firmi smatra veštačku inteligenciju ključnom veštinom u narednih pet godina
Prema podacima iz izveštaja “remAIn relevant”, čak 90,9 odsto kompanija očekuje da će korišćenje veštačke inteligencije biti najvažnija tehnička veština u narednih pet godina. Istovremeno, 81 odsto poslodavaca ističe fleksibilnost, adaptibilnost i kontinuirano učenje kao ključne netehničke veštine za buduće zaposlenje, saopštila je inicijativa Digitalna Srbija.
Istraživanje je obuhvatilo firme iz Srbije koje posluju na domaćem i međunarodnom tržištu. U uzorku, 94 odsto kompanija ima više od 100 zaposlenih, dok je 72,7 odsto u stranom ili mešovitom vlasništvu, što, prema navodima inicijative, dodatno povećava relevantnost nalaza u globalnom kontekstu.
Najveći izazov pri zapošljavanju, prema 54,5 odsto ispitanika, predstavlja nedostatak iskustva u specifičnim tehnologijama. Takođe, 87,9 odsto firmi predviđa rast potražnje za specijalistima za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje, dok 72,7 odsto naglašava potrebu za stručnjacima u oblasti analitike i rada sa podacima. Analitičko i kreativno razmišljanje kandidata ocenjuje se na prosečnom nivou u 57,6 odsto kompanija.
Poslodavci navode da su među najvažnijim veštinama pri zapošljavanju fleksibilnost, adaptibilnost, sposobnost rada sa ljudima, komunikativnost i spremnost na kontinuirano učenje i prihvatanje promena. Nalazi potvrđuju da veštine vezane za AI i rad sa podacima više nisu rezervisane samo za uski krug stručnjaka, već postaju osnova konkurentnosti na tržištu.
Izveštaj, u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, preporučuje jačanje partnerstva između akademskog i privatnog sektora kroz praktične projekte, mentorske programe i razvoj neformalnih obrazovnih inicijativa. Akcenat je stavljen na veštačku inteligenciju, rad sa podacima, sajber bezbednost i razvoj analitičkog i kreativnog mišljenja.
Veštine potrebne za poslove budućnosti, navodi se u izveštaju, nisu isključivo vezane za tehničke fakultete, već su podjednako važne i za studente društveno-humanističkih disciplina. Posebno se ističe značaj tranzicionih programa koji omogućavaju ulazak ovih profila u digitalnu ekonomiju i tehnološki sektor, gde su žene i dalje nedovoljno zastupljene.
Ovaj pristup doprinosi smanjenju rodnog jaza na tržištu rada budućnosti i donosi šire koristi za privredu. Istraživanja pokazuju da proizvodi i usluge koje razvijaju mešoviti timovi bolje odgovaraju na potrebe i žena i muškaraca, čime se povećava tržišna relevantnost i društveni uticaj.
Izveštaj “remAIn relevant: Veštine za poslove budućnosti” predstavlja osnovu za dalje unapređenje obrazovnih i razvojnih programa sa ciljem jačanja konkurentnosti domaće privrede i kapaciteta mladih za učešće u ekonomiji zasnovanoj na znanju. Kao sledeći korak, UNDP i Digitalna Srbija najavili su pilot tranzicioni program za povezivanje privrede i univerziteta, sa ciljem razvoja interdisciplinarnih veština i većeg učešća žena u digitalnoj ekonomiji.
