Connect with us

Domaće

Deca u Srbiji izložena govoru mržnje na internetu, rast izloženosti 29 poena

U Srbiji 74 odsto dece bilo izloženo govoru mržnje, dok je evropski prosek 57 odsto prema istraživanju u 19 zemalja

Objavljeno pre

4 hours

,

Deca u Srbiji izložena govoru mržnje na internetu, rast izloženosti 29 poena – govor mržnje na internetu Foto Izvor: Pixabay / RonaldCandonga

U Srbiji 74 odsto dece bilo izloženo govoru mržnje, dok je evropski prosek 57 odsto prema istraživanju u 19 zemalja

Deca u Srbiji najviše su izložena govoru mržnje na internetu među vršnjacima iz 19 evropskih zemalja, pokazuje najnovije istraživanje “EU kids online 2025/26”. Prema rezultatima, čak 74 odsto dece uzrasta od 11 do 17 godina susrelo se sa govorom mržnje na internetu tokom prethodne godine. Ova izloženost je značajno povećana u poređenju sa prethodnim ciklusom iz 2018. godine kada je iznosila 45 odsto, što predstavlja rast od skoro 30 procentnih poena.

U istom istraživanju prosečno 57 odsto dece od 10 do 16 godina u Evropi videlo je poruke koje sadrže mržnju tokom prethodne godine. Takav sadržaj, kako je pokazano, u velikom broju slučajeva dolazi do dece, iako ga oni ne traže namerno. Naime, 91 odsto dece iz Srbije navelo je da nije tražilo ovakve sadržaje, a svega devet odsto jeste.

Govor mržnje na internetu i uticaj algoritama

Prema rečima Tijane Milošević sa Filološkog fakulteta u Beogradu, izloženost govoru mržnje na internetu nije teško objasniti jer takvi sadržaji često privlače veliku pažnju i interakciju korisnika. Zbog toga ih algoritmi društvenih mreža češće preporučuju deci, što dodatno povećava njihovu izloženost. Ona naglašava da platforme, uprkos korišćenju veštačke inteligencije za moderaciju sadržaja, imaju poteškoća u suzbijanju govora mržnje zbog ogromne količine sadržaja koji se svakodnevno deli.

S druge strane, platforme tvrde da toksicitet i govor mržnje štete njihovom poslovnom modelu jer odvraćaju korisnike, ali i da imaju zakonsku i poslovnu obavezu da uklanjaju takve sadržaje. Ipak, podaci pokazuju da je deci sve teže da izbegnu kontakt sa ovim vrstama poruka.

Odgovornost platformi i potreba za edukacijom

Dobrinka Kuzmanović, takođe član istraživačkog tima, ističe da deca često nisu u mogućnosti da sama izaberu sadržaj, jer algoritmi društvenih mreža nameću preporuke. “Zato nije dovoljno reći detetu da ne klikće, već je potrebno da deca znaju kako da prepoznaju, prijave i blokiraju govor mržnje, kao i kome mogu da se obrate za pomoć”, navodi Kuzmanović. Ona dodaje da odgovornost ne sme biti isključivo na deci i roditeljima, već i na platformama i načinu na koji one uređuju i moderiraju sadržaj.

Tijana Milošević naglašava značaj izgradnje odnosa poverenja sa decom, kao i uloge škole i roditelja u edukaciji o štetnosti govora mržnje. Pored toga, preporučuje korišćenje roditeljskih kontrola i tehničke podrške, ali i kontinuiranu edukaciju kako bi deca stekla neophodna znanja i veštine za bezbedno kretanje digitalnim okruženjem.

Kao rezultat, istraživanje ukazuje da je digitalno okruženje postalo okosnica svakodnevnog života mladih, pa mere zaštite i edukacije postaju ključne za smanjenje izloženosti govoru mržnje na internetu.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Aukcijska prodaja safira iz kolekcije Romanovih za 4,1 milion švajcarskih franaka

Cejlonski safir od 197,80 karata iz carske ruske kolekcije premašio očekivanja aukcije u Ženevi

Objavljeno pre

21 hours

,

November 14, 2026

Objavio:

Aukcijska prodaja safira iz kolekcije Romanovih za 4,1 milion švajcarskih franaka – safir iz kolekcije Romanovih

Cejlonski safir od 197,80 karata iz carske ruske kolekcije premašio očekivanja aukcije u Ženevi

Safir iz kolekcije Romanovih prodat je za više od 4,1 milion švajcarskih franaka na aukciji aukcijske kuće Sotbi u Ženevi. Ovaj cejlonski safir težine 197,80 karata, nekada u vlasništvu ruske carske porodice, premašio je očekivanu cenu od 850.000 do 1,7 miliona franaka. Aukcija je održana kasno sinoć, a identitet kupca, privatnog kolekcionara, nije objavljen.

Prodaja safira iz kolekcije Romanovih i istorijski kontekst

Safir iz kolekcije Romanovih, u kombinaciji sa narukvicom ukrašenom dijamantima, predstavlja jedan od najznačajnijih sačuvanih dragulja sa ruskog dvora iz 19. veka. Prema navodima aukcijske kuće Sotbi, safir je evidentiran u inventaru nakon Ruske revolucije i kasnije ponuđen na prodaju tokom rasprodaje carskog blaga koju je organizovala sovjetska vlada. Ovaj dragulj se ističe retkošću i poreklom, što je doprinelo njegovoj atraktivnosti među kolekcionarima.

Prelazak carskog blaga na globalno tržište luksuznih dragulja

Kao rezultat značajne istorijske vrednosti, safir je privukao pažnju međunarodnih kolekcionara. Aukcija u Ženevi, poznata po rekordnim prodajama luksuznog nakita i dragulja, još jednom je potvrdila globalni interes za predmete sa poreklom iz carske Rusije. S druge strane, procenjena vrednost safira bila je znatno niža od postignute cene, što ukazuje na rastuću potražnju za jedinstvenim istorijskim draguljima na svetskom tržištu.

Tržišni značaj prodaje safira iz kolekcije Romanovih

Aukcijske kuće poput Sotbi često ističu prodaju ovakvih dragulja kao ključne događaje za tržište luksuznih dobara. Ovakve transakcije ne samo da pomeraju granice očekivanih cena, već ukazuju i na to da istorijski predmeti zadržavaju ili čak uvećavaju svoju vrednost kroz vreme. Pre svega, prodaja safira iz kolekcije Romanovih za 4,1 milion švajcarskih franaka pokazuje kako poreklo i retkost mogu značajno uticati na konačnu cenu, posebno kada je reč o aukcijama visokog profila. Osim toga, transakcije ovog tipa dodatno motivišu kolekcionare i investitore da ulažu u luksuzne dragulje sa poznatom istorijom.

Analiza: Uticaj na sektor luksuznih dragulja

Ova prodaja potvrđuje snažnu poziciju Ženeve kao centra aukcija luksuznih dragulja, kao i rastući interes za predmete iz carske Rusije među bogatim kolekcionarima. Tržište luksuznih dragulja, takođe, beleži rast zahvaljujući transparentnosti aukcija i povećanom broju privatnih investitora koji traže alternativne oblike ulaganja. Na kraju, prodaja safira iz kolekcije Romanovih za 4,1 milion švajcarskih franaka osvetljava globalni trend rasta vrednosti istorijskih dragulja.

Pročitaj još

Domaće

Evropska unija beleži robni deficit od 16,8 milijardi evra zbog rasta uvoza energije

U septembru 2026. vrednost uvoza energije u EU porasla je 51,3%, dok je suficit u trgovini mašinama i vozilima značajno smanjen

Objavljeno pre

22 hours

,

November 14, 2026

Objavio:

Evropska unija beleži robni deficit od 16,8 milijardi evra zbog rasta uvoza energije – uvoz energije u EU

U septembru 2026. vrednost uvoza energije u EU porasla je 51,3%, dok je suficit u trgovini mašinama i vozilima značajno smanjen

Evropska unija je u septembru 2026. godine zabeležila robni deficit od 16,8 milijardi evra, što je rezultat snažnog rasta uvoza energije. Prema preliminarnim podacima Eurostata, izvoz robe iz EU prema zemljama van Unije porastao je 4,7%, na 240,1 milijardu evra. Međutim, uvoz je istovremeno skočio za 17,9%, dostigavši 256,9 milijardi evra. Ključni uzrok ovog deficita je rast vrednosti uvoza energije, koji je povećan za 51,3%, na ukupno 51,5 milijardi evra.

Uvoz energije u EU značajno povećan

Vrednost uvoza energije u EU u septembru dostigla je nivo od 51,5 milijardi evra, što je rast od 51,3% u odnosu na isti period prošle godine. Kao rezultat, energetski deficit Unije porastao je na 37,6 milijardi evra. Ovaj skok uvoza energije znatno je uticao na ukupni robni bilans, jer je istovremeno suficit u trgovini mašinama i vozilima smanjen sa 13,1 na samo 3,3 milijarde evra. S druge strane, prošle godine EU je beležila suficit od 11,4 milijarde evra, što ukazuje na značajnu promenu u trgovinskoj dinamici.

Trgovinski bilans i devetomesečni rezultati

Od januara do septembra 2026. godine, Evropska unija je ostvarila kumulativni robni deficit od 83,2 milijarde evra. U istom periodu prethodne godine, Unija je imala suficit od 85,5 milijardi evra. Ovaj preokret ukazuje na povećanu zavisnost od uvoza, posebno u energetskom sektoru. U istom mesecu, evrozona je zabeležila deficit od 10,3 milijarde evra. Robni bilans predstavlja razliku između vrednosti izvoza i uvoza robe, ne uključujući usluge. Zbog toga ne odražava celokupni ekonomski rezultat u razmeni sa inostranstvom, ali ostaje ključan makroekonomski indikator.

Tržišni kontekst i posledice za privredu

Rast uvoza energije u EU posledica je globalnih kretanja na energetskom tržištu i povećanih cena energenata. Kao rezultat, zemlje članice Unije suočene su sa pritiscima na eksterne bilanse i smanjenjem konkurentnosti u odnosu na partnere izvan EU. Smanjenje suficita u segmentu mašina i vozila dodatno komplikuje trgovinsku poziciju Unije. Ove promene mogu imati dugoročne posledice po privredni rast i fiskalnu stabilnost članica.

Analiza i perspektive

Prema podacima Eurostata, ovakva struktura robnog bilansa ukazuje na potrebu za strateškim pristupom diverzifikaciji izvora energije i jačanju domaće proizvodnje. U međuvremenu, makroekonomska stabilnost EU zavisiće od sposobnosti država članica da odgovore na izazove globalnog tržišta. Trgovinski deficit i rast uvoza energije ostaju ključni izazovi za naredni period, sa potencijalnim uticajem na politiku i investicije unutar Unije.

Pročitaj još

Domaće

OTP Grupa ostvarila dobit od 2,4 milijarde evra i rast kredita 12 odsto

Mađarska bankarska grupa beleži stabilan ROE od 21,1 odsto i snažan rast stambenih kredita, dok OTP banka Srbija zadržava lidersku poziciju

Objavljeno pre

2 days

,

November 13, 2026

Objavio:

OTP Grupa ostvarila dobit od 2,4 milijarde evra i rast kredita 12 odsto – otpornu profitabilnost

Mađarska bankarska grupa beleži stabilan ROE od 21,1 odsto i snažan rast stambenih kredita, dok OTP banka Srbija zadržava lidersku poziciju

OTP Grupa je u prvih devet meseci 2026. godine ostvarila normalizovanu dobit nakon oporezivanja od 2,4 milijarde evra. Ova otpornu profitabilnost prati rast kreditne aktivnosti od 12 odsto, saopšteno je u finansijskom izveštaju grupe. Prinos na kapital (ROE) iznosio je 21,1 odsto, dok je konsolidovana dobit nakon oporezivanja dostigla 2,3 milijarde evra, što je pad od jedan odsto u odnosu na isti period 2025. godine.

Prihodi i troškovi grupe u prvih devet meseci

Ukupni prihodi OTP Grupe porasli su za pet odsto, dok je neto prihod od kamata zabeležio rast od 13 odsto, odnosno 19 odsto na devizno prilagođenoj osnovi. Neto kamatna marža dostigla je 4,61 odsto, što je poboljšanje od 31 baznog poena. Operativni troškovi povećani su za 10 odsto, odnosno 15 odsto na devizno prilagođenoj osnovi, pre svega zbog rasta zarada i investicija u IT. Normalizovani odnos troškova i prihoda iznosio je 41,3 odsto, u poređenju sa 39,3 odsto u istom periodu prethodne godine.

Kreditna aktivnost i kvalitet portfolija

Kreditna aktivnost ostala je snažna tokom trećeg kvartala. Konsolidovani krediti sa urednom otplatom (Faza 1+2) porasli su 12 odsto u prvih devet meseci i 18 odsto na međugodišnjem nivou, uz prilagođavanje za kursne razlike. Stambeni krediti su glavni pokretač rasta, sa povećanjem od 17 odsto od početka godine, a samo u Mađarskoj taj rast iznosi 25 odsto zahvaljujući subvencionisanom programu „Home Start“. Potrošački krediti porasli su za 12 odsto, a krediti privredi, uključujući mala i srednja preduzeća (MSP), za devet odsto. Udeo kredita u Fazi 3 smanjen je za 0,3 procentna poena na 3,2 odsto, što ukazuje na stabilan kvalitet portfolija.

Kapitalna pozicija i rast depozita

Rast kreditne aktivnosti podržan je stabilnom bazom finansiranja. Depoziti klijenata porasli su za osam odsto u devet meseci. Neto odnos kredita i depozita iznosi 80 odsto na kraju septembra, u poređenju sa 77 odsto na kraju 2025. godine. Na kraju septembra, CET1 pokazatelj kapitala dostigao je 17,8 odsto, dok je ukupni pokazatelj adekvatnosti kapitala 20,5 odsto, što je povećanje od 0,8 procentnih poena od početka godine. Emisija Tier 2 kapitala od milijardu evra u junu predstavljala je najveću transakciju OTP Banke na tržištu kapitala do sada.

OTP banka Srbija i očekivanja za kraj godine

OTP banka Srbija, članica OTP Grupe, potvrdila je lidersku poziciju na srpskom tržištu u segmentu stanovništva i privrede. Banka posluje u 91 gradu sa 154 ekspoziture i šest Biznis centara. Obezbeđuje visok nivo likvidnosti i kapitala, uz podršku jedne od najsnažnijih bankarskih grupa u Evropi. Rukovodstvo grupe zadržalo je očekivanja da organski rast kredita sa urednom otplatom na devizno prilagođenoj osnovi ostane na oko 15 odsto do kraja 2026. godine, a neto kamatna marža premaši nivo od 4,34 odsto iz prethodne godine. Odnos troškova i prihoda mogao bi premašiti 41,7 odsto, dok bi profil kreditnog rizika i prinos na kapital ostali slični prošlogodišnjim vrednostima. Otpornu profitabilnost i rast kreditne aktivnosti potvrđuju otpornost poslovnog modela OTP Grupe i njen značaj na regionalnom bankarskom tržištu.

Pročitaj još

U Trendu