Avio-kompanije u Sjedinjenim Američkim Državama suočavaju se sa zaostatkom nakon masovnog otkazivanja letova tokom subote.

Više od 3.600 letova otkazano je u Sjedinjenim Američkim Državama tokom subote, što je izazvalo ozbiljne probleme za hiljade putnika koji su ostali zarobljeni na aerodromima. Prema podacima servisa za praćenje letova FlightAware, avio-kompanije ulažu napore da normalizuju situaciju i raščiste zaostatak posle višesatnog prizemljenja svih aviona.

Kompanija Delta Air Lines otkazala je 20 odsto subotnjih letova, dok je United Airlines morala da otkaže 17 odsto svojih polazaka. Takođe, American Airlines je otkazao 15 odsto letova, što dodatno otežava povratak vazdušnog saobraćaja u normalu. Putnici širom zemlje čekaju nove termine, a gužve i dalje traju.

Zaostatak u saobraćaju još uvek traje

Nakon što su letovi u Sjedinjenim Američkim Državama ponovo počeli da poleću, mnogi putnici i dalje čekaju na aerodromima zbog otkazivanja letova u Americi. Kompanije pokušavaju da pronađu rešenja za zaostale letove i obezbede dovoljno osoblja kako bi smanjile kašnjenja. Međutim, obim problema zahteva dodatno vreme za potpuni oporavak avio-saobraćaja.

Prema rečima ministra saobraćaja SAD Šona Dafija, situacija se polako stabilizuje. On je izjavio da je “bezbedno leteti” i poručio građanima da prate obaveštenja avio-kompanija. Ipak, on je naglasio da oporavak neće biti trenutan i da će razne neprijatnosti potrajati još nekoliko dana.

Putnici čekaju rešenje dok se saobraćaj postepeno vraća

Na aerodromima širom Sjedinjenih Američkih Država i dalje se mogu primetiti velike gužve. Putnici čekaju na nove letove, dok zaposleni u avio-kompanijama daju sve od sebe da reše nastali zaostatak. Takođe, problemi u saobraćaju uticali su na rasporede posada i osoblja, što dodatno komplikuje situaciju.

Pored toga, zvaničnici ističu da je važno pratiti preporuke i najave avio-kompanija kako bi putnici što lakše prošli kroz ovu situaciju. Otkazivanja letova u Americi pokazuju koliko jedan prekid može imati dugoročne posledice na ceo sistem vazdušnog saobraćaja. Na kraju, očekuje se da će normalizacija saobraćaja zahtevati još nekoliko dana, dok se svi zaostali letovi ne realizuju.

Deo napuštene zgrade urušio se prilikom gašenja požara u mestu Zefiri, pri čemu su dva vatrogasca izgubila život, a jedan je povređen.

Dva vatrogasca su izgubila život, a jedan je povređen tokom intervencije u mestu Zefiri, u opštini Fili kod Atine. Prema saopštenju, do tragedije je došlo kada se deo napuštene zgrade urušio na ekipu koja je gasila požar.

Požar je izbio oko 11.40 časova u ulici Kacantoni, a na lice mesta upućeno je dvadeset vatrogasaca sa šest vozila. Tokom akcije gašenja, deo objekta je iznenada pao, što je dovelo do smrtnog ishoda za dva člana ekipe, starosti 23 i 44 godine. Treći vatrogasac je prebačen u bolnicu sa povredama, saopšteno je iz službe.

Detalji nesreće i reakcija službi

Dvojica vatrogasaca izvučena su iz ruševina bez svesti i odmah prevezena u bolnicu, gde su, prema saopštenju, preminuli od posledica povreda. Povređeni vatrogasac dobio je medicinsku pomoć i zadržan je na lečenju. Zasad nije poznato da li su smrtni ishodi nastali od gušenja dimom ili povreda zadobijenih prilikom urušavanja.

Vatrogasna služba je pokrenula administrativnu istragu o okolnostima koje su dovele do ove nesreće. Takođe, naglašava se da su uzroci požara još nepoznati i da će biti utvrđeni tokom istrage.

Tok istrage i sledeći koraci

Prema navodima službi, istraga uzroka požara i urušavanja objekta u Zefiriju je u toku. Nadležni organi prikupljaju sve relevantne podatke kako bi precizno utvrdili šta je prethodilo tragediji. U međuvremenu, vatrogasna služba je najavila administrativnu istragu, a zastave na objektima ove službe spuštene su na pola koplja, u znak žalosti za nastradalim kolegama.

Ovako težak incident podseća na rizik sa kojim se vatrogasci svakodnevno suočavaju tokom intervencija, posebno kada su u pitanju napuštene i nestabilne zgrade. Osim toga, javnost i kolege iskazali su saučešće porodicama nastradalih. Konačno, zvanične informacije o uzrocima požara i okolnostima stradanja očekuju se nakon završetka istrage.

Moskva je tokom pregovora o Ukrajini iznela zahtev za povlačenje NATO snaga na pozicije iz 1997. i odustajanje od daljeg širenja.

Rusija je tokom najnovijih pregovora o okončanju rata u Ukrajini ponovo istakla zahtev da NATO povuče svoje trupe i vojne baze na položaje koje je imao 1997. godine. Prema navodima iz dokumenta koji su ruski predstavnici distribuirali tokom razgovora u Abu Dabiju, povlačenje NATO je centralna tačka novih ruskih predloga.

Moskva traži ne samo vraćanje vojnog prisustva na granice iz 1997, već i odustajanje NATO od daljeg proširenja. Pored toga, Rusija zahteva i obustavu svih vojnih aktivnosti u Ukrajini, istočnoj Evropi, Južnom Kavkazu i centralnoj Aziji. U dokumentu, na koji se pregovarači pozivaju, dodat je uslov da Velika Britanija i Francuska isključe mogućnost upotrebe nuklearnog oružja u odbrani drugih evropskih zemalja.

Povlačenje NATO: detalji ruskih zahteva iz pregovora

Osim što insistira na povlačenju NATO, Rusija traži da Zapad obustavi svaku isporuku naoružanja Ukrajini. Takođe, Moskva je poručila da bi Ukrajina mogla da postane članica Evropske unije, ali samo ako se odrekne učešća u zajedničkoj odbrambenoj politici tog bloka.

Kopiju nepotpisanog dokumenta, kako je objavljeno, dostavila je osoba uključena u pregovore, dok je njegovu autentičnost potvrdila još jedna osoba koja je upoznata sa razgovorima. U dokumentu se navodi da predstavlja početnu pregovaračku poziciju Moskve.

Ruski zvaničnici su, prema navodima, nagovestili da predsednik Rusije možda može pokazati određenu fleksibilnost u daljim razgovorima. Ipak, povlačenje NATO na pozicije iz 1997. godine ostaje ključni zahtev.

Šta povlačenje NATO snaga znači za istočnu Evropu

Prema analizi, vraćanje NATO na pozicije iz 1997. godine bi značilo povlačenje saveza iz država poput Poljske i baltičkih zemalja, koje su postale članice posle tog datuma. Ovakav zahtev pokazuje da Moskva nije odustala od svojih osnovnih bezbednosnih ciljeva, koje je iznela još u decembru 2021. godine, pre početka vojne ofanzive na Ukrajinu.

Takođe, insistiranje na obustavi isporuka naoružanja i ograničavanju nuklearnih garancija Velike Britanije i Francuske deo su šire strategije Rusije da smanji vojni uticaj Zapada u regionu. Tok pregovora pokazuje da Moskva nastoji da kroz diplomatske zahteve povrati bezbednosnu arhitekturu kakva je postojala krajem devedesetih godina.

U međuvremenu, ostaje da se vidi da li će Zapad pristati na ove zahteve i kako će se razvijati dalji pregovori o okončanju sukoba u Ukrajini.