Državni data centar u Kragujevcu beleži potrošnju od 0,35% ukupne električne energije, planirano proširenje na 56 MW
Izgradnja i rad data centara u Srbiji donose značajno opterećenje na energetske i vodne resurse, pri čemu objekat sa opterećenjem od 30 MW godišnje troši 263 GWh električne energije. Pri prosečnoj ceni od 80 evra po megavat-satu, godišnji trošak za električnu energiju iznosi približno 21 milion evra, što čini energiju ključnim strateškim faktorom u održivosti ovakvih objekata. Prema dostupnim podacima, državni data centar u Kragujevcu trenutno koristi oko 0,35% ukupne električne energije zemlje, a najavljeno proširenje kapaciteta sa 14 MW na 56 MW dodatno će povećati taj udeo.
Nove investicije, poput planiranog dolaska kompanije Yango Group sa centralnim data centrom u Kragujevcu, dodatno potvrđuju da Srbija ulazi u globalnu trku za infrastrukturu veštačke inteligencije. Svaki novi veliki data centar može generisati opterećenje elektroenergetskog sistema na nivou srednje velikog grada. Prosečan globalni PUE (Power Usage Effectiveness) u 2024–2025. godini iznosi 1,56, dok najefikasniji centri, poput Google-ovih, beleže PUE od 1,09. U regionu su česte vrednosti između 1,5 i 1,6, što za data centar od 30 MW znači ukupnu snagu od 45 do 48 MW. Razlika između PUE 1,3 i 1,6 nosi dodatno opterećenje od 8 do 9 MW, sa još pet do sedam miliona evra godišnjih troškova struje.
Sa aspekta vodnih resursa, data centri troše 1 do 2 litra vode po kilovat-satu IT energije. Za objekat od 30 MW, godišnja potrošnja vode varira između 260.000 i 526.000 kubnih metara. Po ceni industrijske vode od 0,8 evra po kubiku, direktan godišnji trošak kreće se od 200.000 do 420.000 evra. Važno je napomenuti da data centar, ukoliko koristi vodu iz javnog vodovoda, deli resurse sa domaćinstvima i privredom, što u uslovima letnjih suša i ograničenih kapaciteta može predstavljati značajan rizik za pojedine regione, posebno Vojvodinu i Južnu Srbiju.
Na evropskom nivou, ukupna potrošnja vode od strane data centara tokom 2024. godine iznosila je oko 62 miliona kubnih metara, dok projekcije za 2030. godinu predviđaju rast na oko 90 miliona kubnih metara. Ovo odgovara zapremini desetina hiljada olimpijskih bazena. U tom kontekstu, planirana proširenja i razvoj novih centara u Srbiji zahtevaju posebnu pažnju prema održivosti i raspodeli resursa.
Troškove izgradnje i održavanja dodatnih kapaciteta za električnu energiju i vodu ne snose isključivo investitori, već se deo tereta prenosi i na javni sektor kroz ulaganja u trafo stanice, dalekovode i vodovodnu infrastrukturu. Javna preduzeća i država moraju da obezbede rezervne kapacitete i stabilnost snabdevanja, što može uticati na ukupne troškove i raspoloživost resursa za druge delatnosti.
