Prosečan poreski klin u OECD-u dostigao 35,1 odsto u 2025. godini, dok u Srbiji opterećenje zarada iznosi 35 odsto
Prema najnovijem izveštaju OECD-a ‘Taxing Wages 2026’, Danska ima najvišu stopu poreza na dohodak za samce bez dece među evropskim državama, koja iznosi 35,3 odsto. U Srbiji godišnji porez na dohodak građana iznosi 10 odsto, ali ga u praksi plaća tek tridesetak hiljada ljudi od ukupno 2,3 miliona zaposlenih, jer bi za to bila potrebna plata pet puta veća od prosečne.
Analiza poreza u 22 evropske zemlje pokazuje da Poljska beleži najnižu stopu od svega 6,6 odsto. Prosečan poreski klin za pojedinačne radnike u zemljama OECD-a porastao je na 35,1 odsto u 2025. godini, uz rast u 24 države. Prosek za 22 članice Evropske unije iznosi 17,2 odsto, dok je prosek OECD-a nešto niži. Pored Danske, visoke poreze beleže Belgija, Finska i Irska, dok su Češka i Slovačka među državama sa nižim stopama.
Poresko opterećenje varira u zavisnosti od broja članova porodice i dece. Na primer, u Slovačkoj za porodicu sa jednim zaposlenim i dvoje dece poreska stopa pada ispod nule zahvaljujući poreskim olakšicama, dok u Estoniji, Švedskoj i Holandiji gotovo da nema razlike između samaca i porodica sa decom. U Srbiji poresko smanjenje za izdržavane članove porodice iznosi 15 odsto prosečne plate po članu, a uz lični odbitak do 40 odsto ukupno smanjenje može dostići 50 odsto.
Stručnjaci upozoravaju da porez na dohodak ne prikazuje ukupan trošak rada, jer se u mnogim državama značajan deo opterećenja odnosi na doprinose za socijalno osiguranje. U Danskoj su doprinosi relativno niski, dok su u Francuskoj viši, što utiče na neto primanja radnika. U Srbiji ukupno poresko opterećenje zarada iznosi 35 odsto, uključujući porez na zaradu od 10 odsto i doprinose na teret zaposlenog od 19,9 odsto (Fond PIO 14 odsto, zdravstveno 5,15 odsto, nezaposlenost 0,75 odsto) i poslodavca 15,15 odsto (Fond PIO 10 odsto, zdravstveno 5,15 odsto). Neoporezivi iznos iznosi 34.221 dinar mesečno.
U 2026. godini, prema analizi, ukupni poreski klin u Srbiji iznosi 37-40 odsto, što je iznad proseka nekih država Evropske unije kao što su Bugarska i Rumunija (25-35 odsto), ali niže od Belgije (50-52 odsto) i Nemačke i Slovenije (46-47 odsto). Analitičari zaključuju da samo poređenje stopa poreza na dohodak ne daje kompletnu sliku troška rada, već otvara šira pitanja modela finansiranja države.
