U 2025. godini rast je iznosio 2,8 odsto, dok se za SAD očekuje stopa od 2,2 odsto
Finansijska institucija Coface predviđa da će globalni privredni rast u 2026. godini dostići 2,6 odsto, što predstavlja blagi pad u odnosu na prošlogodišnjih 2,8 odsto. Prema izveštaju, kompanije su u 2025. pokazale visok stepen prilagodljivosti, a slična otpornost biće potrebna i tokom 2026, koju karakteriše velika neizvesnost i povećani rizici na više frontova.
Detaljna analiza Coface-a ukazuje da su geopolitički rizici postali izraženiji, što potvrđuju događaji u Latinskoj Americi, Iranu i na Grenlandu. Uz to, finansijski rizici su pojačani zbog visokih nivoa duga i precenjenih vrednosti imovine, pri čemu su kamatne stope i dalje na trajno povišenom nivou. Makroekonomski rizici ostaju izraženi zbog nepredvidive ekonomske politike Sjedinjenih Američkih Država, kao i stalne pretnje novih trgovinskih sukoba i jače međunarodne konkurencije, što dodatno slabi globalnu saradnju. U Evropi je posebno izraženo društveno i političko nezadovoljstvo, dok su zdravstveni i klimatski rizici u porastu.
Za Sjedinjene Američke Države projekcija rasta iznosi 2,2 odsto, poduprta stabilnom potrošnjom, uprkos rastu broja bankrotstava u drugoj polovini 2025. godine za 15 odsto. U evrozoni se očekuje rast privredne aktivnosti od oko 1 odsto, zahvaljujući oporavku nemačke privrede posle velikog investicionog ciklusa, dok se za Francusku, gde javni deficit ostaje iznad 5 odsto BDP-a, predviđa stabilizacija na 0,9 odsto. Centralna Evropa beleži snažniji rast, predvođena Poljskom sa stopom od 3,8 odsto.
Kineska privreda će prema prognozama usporiti na 4,4 odsto, dok će Jugoistočna Azija imati neujednačen učinak. Nasuprot tome, Indija potvrđuje svoju poziciju globalnog motora rasta sa prognozom od 6,1 odsto, zahvaljujući snažnoj domaćoj tražnji i proaktivnim javnim politikama.
U pogledu trgovine, globalni obim razmene robe u 2025. godini porastao je za 3,9 odsto, što je iznad očekivanja analitičara, zahvaljujući snažnom američkom uvozu i nižim carinskim dažbinama nego što se strahovalo uoči trgovinskih tenzija sa Kinom. Prosečna efektivna carinska stopa iznosila je 9,4 odsto u novembru, u odnosu na očekivanih 36 odsto na vrhuncu trgovinskih tenzija. Među zemljama koje su najviše profitirale od promena u lancima snabdevanja ističe se Vijetnam, sa 43 odsto američkog uvoza u periodu januar–novembar 2025. godine, dok je Evropa stabilizovala svoju spoljnu trgovinu. Za 2026. godinu očekuje se postepeno usporavanje rasta trgovine, uz pad vozarina zbog viška kapaciteta i mogućeg ponovnog otvaranja tradicionalnih pomorskih ruta.
Coface je unapredio kreditni rejting sledećim zemljama: Čile (A4 → A3) zahvaljujući rastu investicija u bakar i energetiku uz stabilno institucionalno okruženje; Poljska (A4 → A3) zbog snažnog investicionog zamaha i potrošnje domaćinstava; Švedska (A3 → A2) zbog otporne privatne tražnje i fiskalne politike; Kipar (A4 → A3) zahvaljujući rekordima u turizmu i podršci EU fondova; Barbados (C → B) zbog fiskalne konsolidacije i smanjenja duga; Ekvador (D → C) posle oporavka od energetske krize i fiskalnih reformi. Sa druge strane, kreditni rejting Senegala smanjen je sa B na C zbog fiskalnog popuštanja i rasta duga koji otežavaju pregovore sa MMF-om.
