Vrednost uvoza nafte u Evropsku uniju skočila je 55,8 odsto, dok su Sjedinjene Američke Države imale najveći udeo u snabdevanju.

Evropska unija zabeležila je značajan rast uvoza nafte u drugom tromesečju 2026. godine. Prema podacima Evrostata, prosečna mesečna vrednost uvoza nafte porasla je 55,8 odsto u odnosu na 2025. godinu. Istovremeno, količina uvezene nafte povećana je svega 1,2 odsto i dostigla 36,7 miliona tona mesečno. Kao rezultat toga, glavni pokretač ovog skoka bila je povećana prosečna cena sirove nafte na tržištu.

Prihodi američkih izvoznika nafte i promena dobavljača

Podaci pokazuju da su Sjedinjene Američke Države postale vodeći snabdevač nafte za Evropsku uniju. Njihov udeo iznosio je 18,8 odsto u ukupnom uvozu nafte. Iza njih su Norveška sa 14,3 odsto i Kazahstan sa 13,4 odsto. Pored toga, povećanje vrednosti uvoza nafte nije pratilo srazmerno povećanje količina. To ukazuje da je rast cena imao najveći uticaj na ukupne troškove evropskih kupaca.

Promene uvoza gasa i tržišna dinamika

U segmentu tečnog prirodnog gasa (LNG), vrednost uvoza EU porasla je 4,1 odsto u istom periodu. Međutim, količina uvezenog LNG-a smanjena je za 5,6 odsto. SAD su i ovde potvrdile lidersku poziciju sa 63,2 odsto u ukupnom uvozu LNG-a. Rusija je imala udeo od 17,3 odsto, dok je Alžir učestvovao sa 8,1 odsto. Kada je reč o prirodnom gasu u gasovitom stanju, vrednost uvoza povećana je 18,5 odsto, uz rast količina od 3,4 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Struktura tržišta i uticaj na evropsku energetiku

Najveći isporučilac prirodnog gasa u gasovitom stanju bila je Norveška, sa 51,2 odsto udela. Slede Alžir sa 18,2 odsto i Velika Britanija sa 11,1 odsto. Ovakva struktura snabdevanja odražava promene na evropskom tržištu energenata, gde je diverzifikacija izvora postala prioritet. Zbog toga je rast cena nafte i gasa dodatno opteretio troškove za evropske potrošače i industriju. U međuvremenu, američki proizvođači ostvarili su značajan profit zahvaljujući povećanoj tražnji iz Evrope i višim cenama energenata. Rast uvoza nafte u EU i promena snabdevača naglašavaju koliko su globalne cene energenata i geopolitički odnosi uticali na evropsku energetsku bezbednost i privredu.

Kalin Đorđesku priveden zbog istrage o organizovanom kriminalu i prevari rumunskih privrednika u iznosu od 1,1 milion evra

Kalin Đorđesku, bivši kandidat za predsednika Rumunije, priveden je 21. septembra zbog sumnje na prevaru rumunskih privrednika u iznosu od 1,1 milion evra. Privođenje je deo šire istrage koju vodi tužilaštvo rumunske Uprave za istragu organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT), a odluka o eventualnom određivanju pritvora na 30 dana biće doneta pred Tribunalom u Bukureštu.

Prema navodima tužilaštva, istraga se odnosi na organizovanu grupu koja je 2021. godine navodno prevarila rumunske privrednike obećavajući im velike kredite stranih finansijskih institucija. Grupa je, kako se navodi, tražila finansijske garancije od klijenata u zamenu za posredovanje kod stranih investitora, ali krediti nikada nisu odobreni.

Prevare privrednika i ekonomske implikacije

Prema saopštenju DIICOT-a, Kalin Đorđesku i dvojica njegovih saradnika predstavljali su se kao uspešni preduzetnici ili zastupnici stranih kompanija. Oni su, s druge strane, privrednicima obećavali pristup kreditima u visini od više miliona evra. Kao rezultat, tužilaštvo ispituje transakcije u ukupnoj vrednosti od 1,1 milion evra koje su rumunski privrednici uplatili kao garancije.

Istraga je otvorena na osnovu krivične prijave biznismena Razvana Leua, koji je naveo da je sa Đorđeskuom dogovorio finansiranje od šest miliona evra za poslovne investicije. Leu tvrdi da je uplatio milion evra kao garanciju, a dodatnih 100.000 evra nakon što mu je rečeno da bi iznos kredita mogao biti povećan na 15 miliona evra. Međutim, kredit mu nikada nije odobren, niti mu je novac vraćen.

Organizovani kriminal i mogućnost zloupotrebe sredstava

Prema navodima tužilaštva, prevarantsku grupu su formirala dvojica rumunskih i jedan italijanski državljanin, a delovala je uglavnom u Rumuniji i Velikoj Britaniji. Grupa je, između ostalog, koristila imidž investitora i poslovnih ljudi kako bi stekla poverenje žrtava. Istraga takođe obuhvata sumnje na organizovani kriminal i tešku prevaru u kontinuitetu.

Rumunski mediji izveštavaju da tužilaštvo proverava da li je deo novca, konkretno 100.000 evra, korišćen za finansiranje Đorđeskuove predsedničke kampanje. Ova tvrdnja još uvek nije potvrđena pravosnažnom sudskom odlukom i ostaje predmet dalje istrage.

Tržišni i regulatorni značaj slučaja

Ovaj slučaj prevara privrednika naglašava rizike sa kojima se suočavaju rumunski preduzetnici pri traženju stranih izvora finansiranja. Uslovi za dobijanje kredita iz inostranstva često su složeni, a nedostatak adekvatne pravne zaštite može povećati rizik od prevara.

S druge strane, istraga DIICOT-a ukazuje na pojačanu pažnju rumunskih regulatornih organa prema slučajevima organizovanog kriminala u privredi. Konačno, slučaj Đorđesku ukazuje na potrebu za strožom kontrolom finansijskih transakcija u političkim kampanjama, posebno kada postoji sumnja na zloupotrebu sredstava privrednika.

Osiguravajuća kuća investirala u tri generacije Škole osiguranja i međunarodne programe razmene, jačajući kadrove u industriji

DDOR osiguranje obeležilo je tri decenije ulaganja u razvoj mladih stručnjaka, kroz edukativne programe koji su uključili ukupno 136 polaznika. Prva Škola osiguranja pokrenuta je 1996. godine, čime je kompanija započela sistemski pristup obrazovanju i usavršavanju zaposlenih u sektoru osiguranja. Jubilej je obeležen 11. septembra u poslovno-edukativnom centru na Paliću, gde su se okupili bivši polaznici, predavači i zaposleni koji su učestvovali u ovom programu.

Kadrovsku bazu jačalo 136 polaznika kroz tri generacije

Kroz tri generacije Škole osiguranja, sprovedene 1996, 1999. i 2002. godine, prošlo je ukupno 136 mladih stručnjaka. Mnogi su nastavili karijeru u DDOR-u, dok su neki postali rukovodioci i eksperti u industriji osiguranja u Srbiji. Među uspešnim polaznicima je i Vladimir Malešević, sada predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja, koji je bio deo druge generacije ovog programa. On je istakao da je kontinuitet ulaganja u znanje ključ za održivi razvoj kompanije: „Kada sam bio polaznik Škole osiguranja, nisam mogao da znam kuda će me taj profesionalni put odvesti. Trideset godina kasnije, posebno mi je drago što istu ideju nastavljamo kroz nove generacije i nove razvojne programe. Formati se menjaju, ali ono najvažnije ostaje isto – znanje ima najveću vrednost kada se deli“, izjavio je Malešević.

Programi prilagođeni savremenim poslovnim trendovima

Osim Škole osiguranja, DDOR je razvio i druge programe, kao što je DDORaSADnik. Ovaj projekat mladim zaposlenima omogućava rad na konkretnim poslovnim izazovima i razvoj novih inicijativa primenljivih u praksi. Danas, kompanija sprovodi i program „Uno, due – te! – DDOR program razmene“, koji je deo aktivnosti u okviru Unipol Grupe. Učesnici ovog programa najpre prolaze pripremu u Srbiji, a zatim deset meseci borave u Italiji, gde stiču međunarodna iskustva i znanja kroz rad u različitim organizacionim celinama. Na taj način, DDOR povezuje razvoj kadrova sa međunarodnom ekspertizom i potrebama modernog tržišta osiguranja. Zajednički cilj svih ovih programa je prenos znanja i iskustva sa jedne generacije na drugu, što doprinosi održivosti i konkurentnosti kompanije.

Dugoročni uticaj na industriju i društvo

Kroz kontinuirana ulaganja u razvoj zaposlenih, DDOR osiguranje je postavio temelje za stvaranje snažne kadrovske baze u sektoru osiguranja. Kao rezultat, kompanija doprinosi jačanju profesionalnih standarda i stvaranju lidera u industriji. Na ovaj način, DDOR ne samo da unapređuje sopstveni tim, već ima i širi uticaj na tržište osiguranja u Srbiji. Tradicija ulaganja u znanje i razvoj ostaje centralna vrednost poslovne politike ove kompanije.