Zlato sada čini 24 odsto rezervi centralnih banaka, dok je srebro zabeležilo pad od preko četiri odsto
Cene plemenitih metala zabeležile su značajan pad u aprilu 2026. godine, pri čemu je srebro oslabilo za više od četiri odsto, dok je zlato skliznulo ispod nivoa od 4.700 dolara po unci (31,1 gram). Time je vrednost zlata ostala za 16 odsto niža u odnosu na rekord iz januara, ukazuju najnovije ekonomske analize.
Pad cena metala povezuje se pre svega sa inflacionim očekivanjima i pritiskom na rast kamatnih stopa na globalnom nivou. Iako su geopolitičke tenzije ponovo pojačane, to nije donelo očekivanu podršku tržištu plemenitih metala u ovom periodu. Tokom poslednjih deset godina, cena zlata je gotovo učetvorostručena, uz prosečan godišnji rast od nešto manje od 15 odsto, što je, prema ekonomskim analizama, znatno iznad očekivanja za tradicionalne akcije i podstiče investitore na realizaciju profita.
Zlato zauzima sve značajniji deo deviznih rezervi centralnih banaka širom sveta, dostigavši udeo od 24 odsto, dok je nedavno preteklo američke obveznice po zastupljenosti. Za poređenje, u poslednjem tromesečju 2015. godine, američke obveznice činile su trećinu rezervi centralnih banaka, a zlato je učestvovalo sa svega devet odsto.
Ovi trendovi ukazuju na promene u globalnoj strukturi portfolija rezervi i na promenu uloge zlata kao sigurnog utočišta u nesigurnim ekonomskim uslovima.
