Zlato sada čini 24 odsto rezervi centralnih banaka, dok je vrednost metala od januara pala 16 odsto
Pad cena plemenitih metala obeležio je kraj aprila 2026. godine, pošto je zlato skliznulo ispod nivoa od 4.700 dolara po unci (31,1 gram), a srebro zabeležilo pad veći od četiri odsto. Ovaj trend dolazi uprkos jačanju globalnih geopolitičkih tenzija, što pokazuje promenu dinamike na tržištu koje je prethodnih godina reagovalo rastom na svaku krizu.
Prema ekonomskim analizama, zlato se sada nalazi oko 16 odsto ispod svog rekordnog maksimuma iz januara, dok je srebro pretrpelo još izraženiji pad. Glavni razlog ovakvog kretanja tržišta leži u rastu inflacionih očekivanja i povećanju kamatnih stopa, što smanjuje atraktivnost imovine poput zlata koja ne donosi prinos, u poređenju sa instrumentima koji nude kamatu.
Analitičari naglašavaju i da je zlato tokom prethodne decenije gotovo učetvorostručilo svoju vrednost, uz prosečan godišnji rast blizu 15 odsto. Ovakav rezultat, koji prevazilazi i pojedine deoničke indekse, doveo je do ostvarivanja profita i kratkoročnih korekcija na tržištu.
Dugoročno gledano, zlato dobija sve veći značaj u rezervama centralnih banaka širom sveta – sada čini oko 24 odsto ukupne strukture, što je više nego što iznose američke državne obveznice. Ovaj trend predstavlja preokret u odnosu na kraj 2015. godine, kada su obveznice činile trećinu rezervi, a zlato svega devet odsto.
Promene u strukturi rezervi centralnih banaka ukazuju na strateško okretanje ka većoj sigurnosti i diverzifikaciji, ali trenutna situacija na tržištu jasno pokazuje da su kamatne stope trenutno odlučujući faktor u kretanju cena plemenitih metala.
