Istraživanje instituta Ifo: 15 odsto anketiranih veruje da AI omogućava početnicima da obavljaju poslove iskusnih radnika

Prema rezultatima istraživanja minhenskog instituta Ifo, gotovo 20 odsto nemačkih kompanija veruje da veštačka inteligencija (AI) može delimično da zameni visokoobrazovane zaposlene. U anketi je učestvovalo oko 3.000 domaćih firmi koje već koriste AI u svom radu, a skoro petina njih ocenila je da AI omogućava nekvalifikovanim radnicima da lako ili veoma lako obavljaju poslove za koje je do sada bilo potrebno fakultetsko ili visoko stručno obrazovanje.

Dalje, 15 odsto ispitanih firmi smatra da AI može da omogući početnicima da na pojedinim poslovima zamene iskusne radnike. Prema rečima Ane Rufert iz instituta Ifo, „AI menja svet rada i na nekim poslovima već delimično može da zameni formalno kvalifikovane i iskusne ljude.”

Najveći udeo preduzeća koja već primenjuju AI nalazi se u sektoru trgovine – 28,6 odsto. Istraživanje je pokazalo i da većina nemačkih firmi i dalje smatra da je teško ili nemoguće da AI potpuno zameni visokokvalifikovanu radnu snagu ili da omogući nedovoljno kvalifikovanim zaposlenima da preuzmu poslove koji zahtevaju stručno znanje ili iskustvo. Ta većina iznosi 55,4 odsto, što, prema navodima Ifo, nije ubedljiva većina.

Institut Ifo svakog meseca anketira hiljade nemačkih preduzeća iz svih sektora i različitih veličina. Ovo je prvi put da je upitnik o zameni ljudi veštačkom inteligencijom poslat, pa za sada ne postoje podaci za poređenje iz ranijih godina.

Inflacija za 2026. procenjena na 2,8 odsto, ECB podigla kamatnu stopu na 2,25 odsto

Međunarodni monetarni fond (MMF) snizio je prognozu privrednog rasta evrozone za 2026. godinu na 0,9 odsto, što je za 0,5 procentnih poena manje u odnosu na procenu pre izbijanja sukoba u Iranu. Istovremeno, očekuje se da inflacija u zoni evra ove godine iznosi 2,8 odsto, što je 0,8 procentnih poena iznad januarske prognoze.

MMF je revidirao naniže i očekivani privredni rast za 2027. godinu, sa 1,4 na 1,2 odsto, dok je prognozirana inflacija za sledeću godinu povećana sa 1,9 na 2,3 odsto. Prema oceni MMF-a, nastavak visokih cena energenata može da podstakne inflaciju i inflatorna očekivanja, dok bi pad poverenja i finansijske teškoće mogli da smanje tražnju.

Dodatno, MMF upozorava na mogućnost eskalacije sukoba na Bliskom istoku, što predstavlja dodatni rizik za ekonomski oporavak. Ukazano je i na opasnost od pojave stagflacije, gde cene rastu, privreda stagnira, a nezaposlenost raste. Evropskoj centralnoj banci (ECB) preporučeno je da značajno zaoštri kamatnu politiku.

ECB je već povećala repernu kamatnu stopu sa dva na 2,25 odsto, što je prva korekcija naviše od septembra 2023. godine. “Ako cene energije nastave da rastu, ECB bi mogla biti primorana na drastičniju intervenciju”, navodi MMF.

U izveštaju se ponavlja i kritika evropskih vlada zbog širokih mera pomoći, ocenjujući da nespecifična podrška nesrazmerno koristi domaćinstvima sa višim prihodima, koja troše više energije. MMF poručuje Evropskoj uniji da reformama mora povećati otpornost na krize, ojačati jedinstveno tržište i smanjiti zavisnost od globalnih energetskih tržišta.

U kontekstu starenja stanovništva i slabog rasta produktivnosti, MMF smatra da evropske države ne bi trebalo da pribegavaju jednostranim nacionalnim merama i protekcionizmu, već da fokus bude na uklanjanju birokratskih prepreka bez ugrožavanja standarda finansijskog tržišta.

Prognozu rasta evrozone naniže je revidirala i Svetska banka, sa 0,9 na 0,8 odsto, što se pripisuje rastu cena nafte i gasa, kao i američkoj carinskoj politici.

Ministarstvo informisanja potvrdilo snažnu posvećenost ispunjavanju uslova za režim ‘u romingu kao kod kuće’ u najkraćem roku

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije saopštilo je 12. juna 2026. godine da je Srbija dodatno intenzivirala aktivnosti na pristupanju evropskom režimu “u romingu kao kod kuće”, što će olakšati i pojeftiniti korišćenje mobilnih usluga za građane i privredu tokom boravka u državama članicama Evropske unije. Ministar Boris Bratina učestvovao je na onlajn ministarskom sastanku u organizaciji Evropske komisije, gde je potvrđena odlučnost Srbije da u najkraćem roku ispuni sve neophodne uslove za ovaj režim.

Na sastanku je istaknuto da bi uspostavljanje režima “u romingu kao kod kuće” značilo značajno smanjenje troškova mobilnih usluga za korisnike iz Srbije prilikom boravka u EU, a za privredu bi to predstavljalo dodatni podsticaj saradnji sa partnerima iz Evropske unije. Prema navodima Ministarstva informisanja i telekomunikacija, Srbija je ovaj proces prepoznala kao jedan od najvidljivijih primera praktičnih koristi evropskih integracija za građane i kompanije.

“Srbija ovom procesu pristupa odgovorno, posvećeno i sa jasnim ciljem da se uslovi za primenu režima ‘u romingu kao kod kuće’ ispune u što skorije vreme. Na taj način potvrđujemo posvećenost evropskim integracijama i spremnost da ispunimo sve zahteve za uključivanje u jedinstveno digitalno tržište Evropske unije”, navedeno je u saopštenju.

Na ministarskom sastanku konstatovano je da dosadašnji napredak Srbije predstavlja čvrstu osnovu za nastavak pregovora, a kao prioritet istaknuta je intenzivirana saradnja sa institucijama Evropske unije kako bi se režim “u romingu kao kod kuće” uspostavio u što kraćem roku. Ministarstvo je zaključilo da će ovaj korak dodatno olakšati svakodnevnu komunikaciju i poslovanje građana i privrede Srbije na evropskom tržištu.