Urea porasla sa 475 na 690 dolara po toni za tri nedelje, globalna ponuda ograničena iz tri ključna izvora
Američko tržište poljoprivrednih inputa suočava se sa značajnim poremećajem, pošto je cena uree u luci Nju Orleans porasla sa 475 na 690 dolara po toni u periodu od tri nedelje, što predstavlja rast od oko 45 odsto. Ovaj skok dolazi u trenutku kada je američko ministarstvo poljoprivrede već najavilo smanjenje površina pod kukuruzom za 2026. godinu, pre eskalacije krize u Ormuskom moreuzu.
Prema zvaničnim podacima, američkim farmerima trenutno nedostaje oko dva miliona tona azotnih đubriva potrebnih za prolećnu setvu. Istovremeno, globalna ponuda azotnih đubriva sužena je na tri glavna fronta: između 25 i 30 odsto svetske trgovine azotom prolazi kroz Ormuski moreuz, koji je gotovo mesec dana funkcionalno blokiran; proizvodnja u Kataru je poremećena nakon udara na industrijsku infrastrukturu; Kina je administrativno ograničila izvoz, dok su evropski proizvođači smanjili kapacitete zbog visokih cena gasa.
Ova situacija, u kojoj su istovremeno ograničena tri od četiri glavna izvora snabdevanja, predstavlja presedan na globalnom tržištu đubriva. Oko 30 odsto svetske trgovine ureom dolazi iz regiona direktno pogođenog krizom, što čini fizičku dostupnost đubriva jednako važnom kao i cenu. Transport uree od Persijskog zaliva do američkog Srednjeg zapada traje oko 30 dana, pa svaki postojeći prekid ima odloženi efekat u ključnom periodu setve.
Farmeri u Sjedinjenim Državama, suočeni sa rastom cene azota, prelaze sa kukuruza na soju, koja zahteva manje đubriva. Odnos cene kukuruza i uree dostigao je petogodišnji maksimum, čineći setvu kukuruza ekonomski neodrživom za veliki deo proizvođača. Odluka o promeni useva je nepovratna za celu sezonu.
Smanjenje površina pod kukuruzom povlači za sobom nižu ponudu stočne hrane, što utiče na rast cena mesa i mlečnih proizvoda. Time se početni geopolitički šok iz Ormuskog moreuza preliva u inflatorni pritisak na prehrambeni sektor u Sjedinjenim Državama.
Trenutni poremećaj nije cikličan, već strukturni šok izazvan geopolitičkim, energetskim i trgovinskim faktorima. Njegove posledice neće biti ograničene na tržište energenata, već će se odraziti kroz smanjene prinose, promenu strukture setve i rast cena hrane. Efekti zatvaranja Ormuskog moreuza biće vidljivi ne samo u barelima nafte, već i u dolarima na računima potrošača već do jeseni.
