Pad cene brent nafte na najniži nivo u sedam dana usled smirivanja sukoba i rekordnih kineskih zaliha
Cena nafte pala je na najniži nivo u poslednjih sedam dana, jer su investitori reagovali na optimistične signale sa Bliskog istoka i rastuće kineske rezerve. Cena severnomorske brent nafte iznosila je oko 88 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta skliznula na približno 82 dolara po barelu.
Uticaj smirivanja sukoba na Bliskom istoku
Investitori su pozitivno ocenili izjavu predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa o „dobrim razgovorima“ sa Iranom, što je povećalo očekivanja o mogućem sporazumu. Sjedinjene Američke Države obustavile su vojne udare na Iran prošlog petka nakon skoro dve nedelje sukoba. Teheran je najavio privremenu obustavu vojnih odmazdi i započeo pregovore sa Omanom o bezbednosti plovidbe kroz Ormuski moreuz, što je ključna globalna ruta za transport nafte. Kao rezultat, tržište je reagovalo padom cena.
Kineske rezerve nafte i globalna ponuda
Dodatni pritisak na pad cena došao je nakon što je obnovljen izvoz sirove nafte preko terminala Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma (CPC) na ruskoj obali Crnog mora. Ovaj izvoz je ključan za kazahstansku naftu, čiji je plasman bio poremećen napadima bespilotnih letelica. U međuvremenu, jemenski Huti su tvrdili da su napali postrojenja kompanije Aramko u Saudijskoj Arabiji, ali te informacije nisu potvrđene. Evropska centralna banka (ECB) objavila je analizu prema kojoj su upravo kineske strateške zalihe sirove nafte ublažile globalne ekonomske posledice sukoba sa Iranom. Kina je povećala rezerve sa 92 dana uvoza u 2023. na 115 dana u prvoj polovini ove godine. Takođe, elektrifikacija saobraćaja i smanjena potrošnja u petrohemiji dodatno su ograničili rast cena.
Analiza ECB: Efekti na svetsko tržište nafte
Prema proceni ECB, rat sa Iranom doveo je do smanjenja globalne ponude za oko 14 miliona barela dnevno, što je približno 14 odsto svetske proizvodnje. Nasuprot tome, rat u Ukrajini je povukao oko milion barela dnevno, odnosno jedan odsto ponude. Ipak, oba sukoba izazvala su sličan rast cena energenata – cena nafte je početkom juna bila 29 odsto viša nego pre izbijanja rata sa Iranom, dok je rast nakon početka rata u Ukrajini iznosio oko 30 odsto. ECB ističe da su povećana proizvodnja nafte iz škriljaca u Sjedinjenim Državama, korišćenje strateških rezervi zapadnih zemalja i optimizam investitora o brzom rešenju sukoba dodatno obuzdali cene. Referentna cena brent nafte danas iznosi oko 90 dolara po barelu, što je pad u odnosu na više od 100 dolara prošle sedmice.
Neizvesnost i budući trendovi na tržištu energenata
Analitičari ECB upozoravaju da bi trajno ponovno otvaranje Ormuskog moreuza moglo izazvati dodatni pad cena energenata. Međutim, tržište ostaje nestabilno zbog mogućnosti ponovnog zatvaranja ove rute, što bi iscrpelo rezerve i povećalo rizik od rasta cena. Prema proceni, aktuelna situacija sa kineskim zalihama i smirivanjem tenzija imaće ključan uticaj na dalje kretanje cena nafte. Cena nafte ostaje pod uticajem globalnih geopolitičkih dešavanja, dok kineske rezerve i dalje predstavljaju stabilizujući faktor za svetsko tržište.
