YouTube ostvario 12,5 odsto ukupnog gledanja, FAST platforme na 5,7 odsto – tržište oglašavanja se menja

Internet video servisi prvi put su u maju 2025. godine premašili tradicionalnu televiziju po udelu u ukupnom gledanju televizijskog sadržaja, pokazuje najnovije istraživanje kompanije Nilsen. Striming platforme su u tom periodu zabeležile udeo od 44,8 odsto, dok su kablovski i zemaljski televizijski kanali zajedno ostvarili 44,2 odsto ukupnog gledanja.

Od pokretanja Nilsenovog indeksa „The Gauge” 2021. godine, gledanost striming servisa porasla je za 71 odsto, dok je gledanost kablovskih kanala pala za 39 odsto, a klasičnih televizijskih stanica za 21 odsto. Ovakve promene prate dugoročan trend promena navika gledalaca, a prelazak na digitalne platforme dodatno je ubrzan tokom pandemije. Ključni faktori rasta striminga su fleksibilnost gledanja, mogućnost sadržaja na zahtev i rast broja uređaja povezanih sa internetom.

Prema Nilsenovim podacima, YouTube je u maju 2025. godine držao 12,5 odsto ukupnog televizijskog gledanja, čime je postao najveća pojedinačna video platforma na tržištu. Gledanost YouTube-a na televizorima više je nego udvostručena u odnosu na 2021. godinu, što pokazuje trend rasta sadržaja nezavisnih kreatora u odnosu na tradicionalne televizijske programe.

Brz rast beleže i takozvani FAST servisi (Free Ad-Supported Streaming Television), kao što su Pluto TV, Roku Channel i Tubi, koji su zajedno dostigli 5,7 odsto ukupne televizijske gledanosti. Prema proceni Nilsena, više od 72 odsto ukupnog gledanja televizijskog sadržaja danas se odvija na platformama koje prikazuju oglase, što potvrđuje da model finansiranja putem reklama prelazi sa tradicionalne televizije na internet.

Ipak, tradicionalna televizija zadržava značajnu ulogu, posebno kada su u pitanju veliki sportski događaji, politički programi i informativne emisije koje i dalje okupljaju milionsku publiku u realnom vremenu. Analitičari smatraju da televizija neće potpuno nestati, već će postati deo šireg digitalnog ekosistema, dok borba za gledaoce prelazi na digitalne platforme koje se bore za poziciju glavnog distributera video sadržaja.

Ovi podaci potvrđuju da prelazak publike na striming servise više nije prolazni trend, već nova realnost globalnog medijskog tržišta.

Kompanija zapošljava 1.200 radnika, a 70 odsto kapaciteta koristi za baterijske sisteme vodećim proizvođačima automobila

Kompanija Rimac Technology pokrenula je serijsku proizvodnju visokonaponskih baterijskih sistema u svom Kampusu u zagrebačkom Kerestincu, namenjenih globalnim proizvođačima automobila, uključujući BMW Grupu. Novi proizvodni pogoni, predstavljeni u junu 2026. godine, omogućavaju godišnji kapacitet od 300.000 baterijskih modula i 48.000 baterijskih sistema, čime Rimac Technology jača svoju poziciju na svetskom tržištu električnih vozila.

U Kampusu koji se prostire na 90 hiljada kvadratnih metara, 70 odsto kapaciteta je posvećeno proizvodnji baterijskih sistema za više paralelnih programa, dok sam pogon za BMW i7 zauzima 15.000 kvadratnih metara. Na projektu već radi oko 200 zaposlenih, uglavnom inženjera, a do kraja godine biće angažovano još 150 radnika, svi iz Hrvatske, koji prolaze intenzivnu obuku za potrebe serijske proizvodnje. Ukupno, u Rimac Technology zaposleno je oko 1.200 ljudi, dok cela Rimac grupa broji više od 2.000 zaposlenih.

Prema informacijama iz kompanije, Rimac Technology samostalno razvija i proizvodi napredne visokonaponske baterijske sisteme za nekoliko vodećih svetskih proizvođača automobila. Proizvodni kapaciteti Kampusa su u potpunosti popunjeni, a planira se i dalje širenje, što je potvrdio Mate Rimac, predsednik Rimac Grupe: “Kampus je od samog početka projektovan upravo za ovakve programe – kompleksnu i visokoserijsku proizvodnju baterija za vodeće svetske automobilske marke. Rimac Technology time dobija infrastrukturu, fleksibilnost i razmere potrebne da bude pouzdan Tier 1 partner na najvišem nivou industrije.”

Nurdin Pitarević, izvršni direktor Rimac Technology, istakao je da kompaniju očekuje period rasta i dodatnog širenja kruga partnera među vodećim proizvođačima automobila: “Partneri kod nas posebno cene brzinu.” Operativni direktor Marko Brkljačić naglasio je da je tim kompanije razvio novi baterijski sistem, izgradio potpuno novi pogon, industrijalizovao dve pune proizvodne linije i uspostavio end-to-end lanac snabdevanja.

Rimac Technology nastavlja da investira u razvoj i povećanje proizvodnih kapaciteta, potvrđujući time svoju poziciju jednog od ključnih dobavljača baterijskih sistema za globalnu automobilsku industriju.

Srbija među 20 odsto najspremnijih zemalja za AI, izvoz IT usluga premašio pet milijardi dolara

U Beogradu se danas i sutra održava Horizons Forum, na kojem će više od 500 učesnika i 20 najznačajnijih svetskih stručnjaka iz oblasti tehnologije, ekonomije i biznisa diskutovati o globalnim ekonomskim trendovima i primeni veštačke inteligencije. Forum organizuju Privredna komora Srbije (PKS) i Centar za međunarodne odnose i održivi razvoj (CIRSD), a cilj je da se pozicionira Srbija kao jedan od retkih centara koji već raspolaže infrastrukturom i znanjem za savremene tehnologije.

Prema rečima predsednika PKS Marka Čadeža, Srbija se nalazi među 20 odsto država najspremnijih za primenu veštačke inteligencije, što je omogućeno zahvaljujući državnim superkompjuterima, najsavremenijem data centru i novim privatnim AI kapacitetima. Organizovanje Horizons Foruma u Beogradu pruža priliku da se na jednom mestu okupe ljudi koji donose globalne investicione i tehnološke odluke.

Među učesnicima su Kaj-Fu Li, osnivač kompanije 01.AI i stručnjak za veštačku inteligenciju, Stela Li iz kompanije BYD, Džefri Saks, Branko Milanović i Lars-Hendrik Reler. Čadež je istakao da Srbija već ima dva, a uskoro i tri superkompjutera u državnom vlasništvu, najmoderniji data centar u regionu i prvu privatnu AI fabriku Orion Telekoma zasnovanu na NVIDIA tehnologiji. To omogućava razvoj sopstvenih alata baziranih na veštačkoj inteligenciji za kompanije i državnu upravu.

“Navikli smo da poslujemo u uslovima nepredvidivosti i upravo je ta fleksibilnost naša najveća prednost. Brzo prepoznajemo promene i brzo ih primenjujemo”, naveo je Čadež. On je podsetio da u Srbiji posluje više od 40.000 IT kompanija sa preko 110.000 zaposlenih, dok je izvoz IT usluga premašio pet milijardi dolara. Softver je postao vodeći izvozni proizvod zemlje, a Srbija je jedina u regionu koja proizvodi električne i hibridne automobile, kao i jedina evropska država gde će se od sledećeg meseca proizvoditi humanoidni roboti.

Čadež je najavio i treće učešće Privredne komore Srbije na najvećem svetskom sajmu lanaca snabdevanja u Pekingu, kao i razgovore o otvaranju predstavništva Kineske privredne komore u Beogradu i organizaciji sajma nakon EKSPO 2027. “Razgovaramo o tome kako da bolje sinhronizujemo dokumentaciju, sertifikate i procedure kako bismo olakšali poslovanje kompanijama sa obe strane. To će biti jedna od ključnih tema naših razgovora u Kini i očekujemo dobre vesti“, izjavio je Čadež.