Od 360 planiranih brzih i međugradskih vozova, 98 je obustavljeno, dok je saobraćaj teretnih linija smanjen za 222 voza

Železnički sindikat u Španiji organizovao je prvi od nekoliko planiranih 24-časovnih štrajkova, što je dovelo do otkazivanja oko 320 vozova širom zemlje. Štrajk je pokrenut zbog neispunjenih sporazuma iz novembra 2023. godine koji se odnose na socijalne garancije tokom restrukturiranja teretnog sektora Renfe Merkansijas, kao i zbog nezadovoljstva povodom korupcije i hroničnog nedostatka ulaganja u železnicu, što je, prema sindikatima, dovelo do nedavnih nesreća sa više desetina stradalih na pruzi.

Prema saopštenju, od ukupno 360 planiranih brzih i međugradskih vozova, 98 je obustavljeno, dok je od 642 teretna voza otkazano 222, prenela je agencija Efe. Saobraćaj je smanjen na minimalnih 75 odsto u Madridu, Asturiji, Kantabriji, Galiciji, Kastilji i Leonu, Sevilji, Kadizu, Malagi, Valensiji, Murciji i Saragosi, u skladu sa Uredbom o minimalnom radu.

Sindikati optužuju državnu kompaniju Renfe da nije ispoštovala dogovore o očuvanju radnih mesta tokom traženja strateškog partnera. Dodatno, radnici protestuju protiv eksternalizacije poslova poput tendera za održavanje lokomotiva i zatvaranja radionica, navodeći kao primer pogon u Miranda de Ebro.

Nakon železničkih nesreća početkom godine kod Kordobe i Barselone, sindikati upozoravaju da su mere štednje narušile bezbednost putnika i zaposlenih, zahtevajući bolji nadzor i održavanje železničke infrastrukture. Drugi celodnevni štrajk zakazan je za 15. jul.

Otkupne cene u Hrvatskoj 30% niže od Pariskih berzi, gubici po hektaru i do 75 evra prema domaćim analizama

Hrvatski poljoprivredni proizvođači beleže direktan gubitak između 30 i 40 evra po hektaru zbog niskih otkupnih cena žitarica, što je za 30% ispod cena na Pariskoj berzi, pokazuju podaci Fakulteta agrobiotehničkih nauka iz Osijeka. Hrvatska poljoprivredna komora (HPK) ocenila je da su ovako niske cene žitarica dovele ratarstvo u alarmantnu situaciju, zbog čega su proizvođači na dnu Evropske unije po visini otkupnih cena.

U Srbiji je situacija još nepovoljnija, jer cena pšenice na novosadskoj berzi iznosi do 20 dinara po kilogramu, dok su troškovi proizvodnje procenjeni na oko 27 dinara, što proizvođačima donosi gubitke. Prema analizi Hrvatskog agronomskog društva, gubici poljoprivrednika u Hrvatskoj dostižu i do 75 evra po hektaru.

“Trenutna situacija u ratarstvu alarmantna je i zahteva sistemski i brz zaokret prema podizanju konkurentnosti i zaštiti domaće primarne proizvodnje”, navodi se u zajedničkoj izjavi učesnika sastanka proizvođača, otkupljivača i agrostručnjaka u Osijeku. HPK je izrazila snažno nezadovoljstvo aktuelnim otkupnim cenama i zatražila hitno donošenje dugoročnih mera od Ministarstva poljoprivrede, uključujući ulaganja u prerađivačke i skladišne kapacitete, kao i jačanje privredne diplomatije u otvaranju novih izvoznih tržišta.

“HPK će u roku od 30 dana izaći s celovitim paketom mera za revitalizaciju ratarske proizvodnje”, izjavio je predsednik HPK Željko Mihelić. Učesnici sastanka zaključili su da su jače udruživanje poljoprivrednika i nove investicije u preradu ključni za opstanak sektora.

Kipar prvi sa 73,5, Holandija i Portugal prate sa 72,8 i 72,5, a porast migracija bogatih beleže Italija, Grčka i Švajcarska

Prema najnovijem Henley Private Wealth Migration Report 2026, Italija, Grčka i Švajcarska beleže rast atraktivnosti za bogate migrante, sa skorovima od 72,3, 70,5 i 70,8 poena, dok su Kipar, Holandija i Portugal rangirani još bolje – 73,5, 72,8 i 72,5 poena. Izveštaj Henley & Partners, globalne konsultantske kuće za programe boravka i investicione migracije, pokazuje izraženu podelu unutar Evrope: pojedine zemlje postaju sve poželjnije za globalno mobilni kapital, dok najveće ekonomije poput Nemačke (69,7 poena), Norveške (69,0), Velike Britanije (68,3) i Francuske (65,7) trpe pritiske u zadržavanju imućnih rezidenata.

Izveštaj uvodi novi metod rangiranja – Indeks konkurentnosti mobilnosti bogatstva, ocenjujući države na skali do 100 poena. Ocenjuju se poreski tretman, vladavina prava, kvalitet života, politička stabilnost i regulatorna predvidljivost. Italija, treća ekonomija evrozone, privlači bogate zbog poreskog režima za nove rezidente i povoljnog naslednog okvira, a Milano se izdvaja kao finansijski i investicioni centar. Grčka je profitirala usled zatvaranja španske šeme zlatnih viza i ukidanja portugalske rute za nekretnine, nudeći poreske podsticaje i pristup EU tržištu. Švajcarska ostaje tradicionalno atraktivna zbog stabilnosti i snažnog finansijskog sistema.

Velika Britanija je, prema Henleyu, zabeležila rast broja aplikacija osoba sa britanskom adresom od 15 odsto između 2024. i 2025. godine. Velika Britanija se od 2018. godine, kada je bila 20. izvor novih klijenata, sada redovno nalazi među prvih pet. Ovaj trend vezuje se za ukidanje poreskog režima za non-dom rezidente, izmene oporezivanja nasledstva i zatvaranje investitorske vize Tier 1. Nemačka je imala rast upita državljana od 16 odsto između kraja 2025. i početka 2026, dok je Francuska sa pozicije među 40 najvećih izvorišnih tržišta 2024. skočila u prvih 15 tokom 2026. godine.

Guenther Dobrauz-Saldapenna iz Henleyja ocenjuje da Nemačka i Francuska nisu postale neatraktivne, ali su izgubile prednost u oblastima bitnim za mobilnost bogatstva, dok konkurenti jačaju svoje programe.

Ipak, metodologija Henley & Partners i partnera New World Wealth povremeno je dovođena u pitanje: Dan Neidle iz Tax Policy Associates smatra da procene migracije milionera treba tumačiti kao indikativne, ne kao precizne podatke.