Ukupan broj stanovnika iznosi 6,87 miliona, a do polovine veka očekuje se smanjenje za 20 odsto

Srbija je u poslednjih dvadeset godina zabeležila smanjenje broja stanovnika za milion, čime je ukupna populacija sada 6,87 miliona, prema podacima iznetim na konferenciji Srpske akademije nauka i umetnosti 20. marta 2026. godine. Prema procenama, do polovine ovog veka očekuje se da broj stanovnika opadne za još jednu petinu.

Demografska kretanja su posledica ekonomskih i društvenih faktora, a ne njihov uzrok, istaknuto je na skupu. Na konferenciji su predstavljeni i podaci da danas svega 3 odsto svetske populacije čine migranti, dok je pre jednog veka mobilnost radne snage bila znatno veća. U svetu trenutno ima blizu 300 miliona međunarodnih migranata, dok je u Kini isti broj unutrašnjih migranata, a svega šest miliona Kineza živi van svoje zemlje.

Unutrašnje migracije u Srbiji su izraženije od međunarodnih, a najveći priliv stanovništva beleže Beograd i Novi Sad, dok su pogranični i planinski regioni u Južnoj i Istočnoj Srbiji, kao i delovi Šumadije i Zapadne Srbije, pogođeni odlaskom mladih. Odliv mladih ljudi između 25 i 34 godine, koji su skoro deset godina mlađi od prosečne starosti stanovništva, dovodi do dodatnog starenja populacije i nižeg fertiliteta u tim regionima u poređenju sa republičkim prosekom.

Žene, posebno one sa sela, češće menjaju prebivalište u potrazi za obrazovanjem i boljim mogućnostima, što u urbanim centrima kao što su Beograd, Novi Sad i Niš dovodi do većeg broja žena nego muškaraca. Demografski stručnjaci ističu da populacione politike koje ne uzimaju u obzir ekonomsku i društvenu realnost imaju minorne efekte, što potvrđuje i situacija u regionu Balkana.

Predsednik Društva demografa Srbije Vladimir Nikitović izjavio je: „Demografski procesi su posledica svih drugih dešavanja u zemlji. Na rast ili opadanje migracija najviše utiču političke i ekonomske promene u društvu.” On je dodao da dosadašnje strategije i sredstva izdvojena za populacione politike daju minimalne rezultate.

Depopulacija je, prema izveštajima, prvenstveno posledica velikih regionalnih razlika i nedovoljne valorizacije domaće radne snage, što se ogleda i u činjenici da se za slabo plaćena fizička zanimanja najčešće angažuju strani radnici.

Poljoprivrednici plaćaju dizel 181 dinar, iz rezervi oslobođeno 40.000 tona nafte i derivata

Vlada Republike Srbije uvela je dodatne mere u sektoru energetike, uključujući novo smanjenje akcize na gorivo za još 40 odsto, čime ukupno smanjenje dostiže 61 odsto, saopšteno je 20. marta 2026. godine. Ove promene znače da će akciza na benzin i dizel iznositi oko 28 dinara umesto dosadašnjih 72, odnosno 74 dinara. Predsednik Aleksandar Vučić istakao je da je zakonsko ograničenje smanjenja 20 odsto, ali je Vlada pronašla način da smanji dodatnih 40 odsto kroz drugi zakon.

Prema izjavama predsednika, država godišnje prihoduje oko dve milijarde evra od akciza na derivate, što predstavlja najveći pojedinačni prihod od akciza. Implementacijom novih mera, budžet će mesečno ostajati bez oko 100 miliona evra, odnosno između 1,2 i 1,3 milijarde evra na godišnjem nivou, ukoliko ovakva situacija potraje. “Gotovo ćemo se odreći naših prihoda državnih da bismo držali ovu cenu i držaćemo je u nedeljama pred nama. Osim ako ne ode nafta na 200. Onda ne znam. Tražićemo rešenje. Gotovo da se u potpunosti odričemo naših prihoda”, naglasio je Vučić.

Smanjenje akcize odnosi se na sve korisnike, dok će poljoprivrednici u narednih sedam dana dizel plaćati 181 dinar po litru, što je 31 dinar manje od redovne cene. Nakon tog perioda, cena može biti povećana najviše do 184 dinara. Dodatna mera Vlade odnosi se na puštanje 40.000 tona nafte i derivata iz državnih rezervi, kako bi se zadovoljile potrebe domaćeg tržišta. Rezerve će biti obnovljene kada se cene na svetskom tržištu stabilizuju na povoljnijem nivou.

Vučić je naglasio da su prihodi od akciza ključni za finansiranje državnih projekata i isplatu plata u sektorima zdravstva, policije i vojske. “To su najviši akcizni prihodi za našu zemlju. Od toga finansiramo puteve, škole, od toga isplaćujemo plate zdravstvenim radnicima, i policiji, i vojsci, i svima drugim”, rekao je predsednik.

Ove mere predstavljaju odgovor na aktuelne izazove na tržištu nafte i rast cena, s ciljem očuvanja stabilnosti cena goriva i podrške domaćoj poljoprivredi.

Prihodi kompanije porasli na 35,63 milijarde evra, bruto dobit dostigla 16,25 milijardi evra uprkos gubicima

Ruska energetska kompanija Lukoil objavila je da je u prethodnoj godini ostvarila pad neto dobiti od 44,9 odsto, pri čemu je neto dobit iznosila 403,73 milijarde rubalja (oko 4,17 milijardi evra). Prema saopštenju kompanije, prihodi su porasli i dostigli 35,63 milijarde evra, dok je bruto dobit zabeležila rast od gotovo 80 odsto i iznosila 16,25 milijardi evra.

Lukoil je takođe saopštio da je u potpunosti otpisao investiciju u Lukoil International GmbH i priznao gubitak od umanjenja vrednosti u iznosu od 1,66 biliona rubalja (17,1 milijarda evra). Ova odluka usledila je nakon što su Sjedinjene Američke Države 22. oktobra uvele restriktivne mere prema međunarodnim aktivama Lukoila, sa dozvolom za završetak operacija u roku od mesec dana, do 21. novembra 2025. godine.

Kako se navodi u izveštaju, Lukoil formalno zadržava pravo svojine nad međunarodnim aktivama radi njihove prodaje, otuđenja ili prenosa, ali više nema kontrolu niti uticaj na upravljanje poslovanjem tih društava. Kompanija ističe da nakon 21. novembra 2025. godine neće imati direktne odnose sa direktorima međunarodnih društava, niti pristup informacijama o internim odlukama, kretanju novca, stanju bankarskih računa ili obračunima sa partnerima.

Svi finansijski podaci i odluke predstavljaju odgovor na promenjene regulatorne uslove i ograničenja iz SAD, što je značajno uticalo na poslovanje kompanije tokom izveštajnog perioda.