Elektronsko plaćanje taksi i naknada obavezno do kraja godine, građani i privreda dobijaju transparentniju i bržu administraciju

Elektronsko plaćanje taksi i naknada u javnoj upravi postaje standard, jer su izmene Zakona o elektronskoj upravi stupile na snagu. Prema novim pravilima, svi organi javne uprave moraju omogućiti elektronsko plaćanje do kraja ove godine. To znači da je kraj papirnih uplatnica i ručnog dokazivanja uplate sve bliži za građane i privredu. Ključni podatak je da je već sada u sistem Jedinstvene evidencije neporeskih prihoda uneto više od 5.200 pojedinačnih taksi i naknada na državnom i lokalnom nivou.

Građani i privrednici više neće morati da prilažu papirne dokaze o uplati, jer će država proveravati svaku uplatu po službenoj dužnosti. Organi javne uprave na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou imaju rok do 16. septembra da registruju svoje službenike na portalu eUprava i sistemu Plati. Takođe, do kraja oktobra, svi organi moraju popisati i uneti sve svoje takse i naknade u centralnu evidenciju. Na taj način biće omogućeno automatsko povezivanje taksi sa odgovarajućim postupcima iz Registra administrativnih postupaka.

Elektronsko plaćanje taksi ubrzava procese i smanjuje greške

Ova reforma parafiskalnih nameta deo je šire strategije za optimizaciju naplate neporeskih prihoda, koju NALED podržava više od 15 godina. Ministarstvo finansija je prošle godine pokrenulo reformu kako bi sistem bio transparentniji i jednostavniji. Do sada je 93 od 145 lokalnih samouprava i 44 republička organa popisalo ili započelo popisivanje svojih nameta u okviru 383 propisa. Za organe koji kasne, tokom septembra biće organizovane dodatne obuke i podrška, kako bi se ubrzao unos svih podataka.

Cilj je da se ažurna evidencija poveže sa oko 8.000 postupaka iz Registra administrativnih postupaka, dok će više od 9.000 organa imati uvid u izvršene uplate. Trenutno je moguće elektronsko plaćanje taksi i naknada za usluge Ministarstva unutrašnjih poslova preko sistema ePlati, uz opciju „Opšta uplatnica“. Međutim, završetkom druge faze reforme, elektronsko plaćanje biće omogućeno za sve postupke i kod svih organa. Sistem će automatski prikazivati potrebne takse i naknade, kao i njihove iznose, a podaci za uplatu biće unapred popunjeni.

Krajnji cilj: transparentnost i smanjenje administracije

Prema rečima Jelene Bojović, programske direktorke NALED-a, „da bi novi sistem zaista radio od početka do kraja, organi moraju što pre uneti i povezati sve takse u sistem“. Ona naglašava da je reforma elektronsko plaćanje taksi i naknada važan prvi korak u transparentnosti i predvidivosti obaveza za privredu i građane. „Manje papira, manje odlazaka na šaltere i manje prostora za grešku, a više sigurnosti da je uplata pravilno evidentirana“, dodaje Bojović. Kao rezultat, za privredu je posebno važno što će troškovi biti transparentniji i predvidljiviji, što je više od 10 godina prepoznato kao problem.

Digitalizacija postupaka smanjuje prostor za greške i zloupotrebe, koji su česti prilikom korišćenja papirnih uplatnica. Reforma sistema neporeskih prihoda, koju sprovode Ministarstvo finansija, Kancelarija za IT i eUpravu, Republički sekretarijat za javne politike i Uprava za trezor uz podršku NALED-a, deo je Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. Cilj je uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja neporeskim prihodima na svim nivoima vlasti, sa bržim i sigurnijim elektronskim obračunom i plaćanjem, bez potrebe za fizičkim popunjavanjem uplatnice.

Najskuplji stan na Starom gradu prodat za 2,6 miliona evra, dok Beograd i Vojvodina prednjače po ukupnoj vrednosti tržišnog prometa

Republički geodetski zavod saopštio je da je vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu 2026. godine iznosila 4,2 milijarde evra. To predstavlja rast od 10,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Najskuplji kvadrat prodat na tržištu nekretnina iznosio je 12.000 evra i nalazi se u beogradskoj opštini Stari grad.

Najskuplji stan prodat je za 2,6 miliona evra, takođe na Starom gradu. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 2,1 milion evra. Najskuplje garažno mesto dostiglo je cenu od 77.000 evra, takođe na Starom gradu. Prosečna cena stanova u prvih šest meseci 2026. godine iznosila je 100.157 evra, dok je prosečna cena kuća bila 39.334 evra.

Broj kupoprodajnih ugovora u prvom polugodištu dostigao je 61.343, što je povećanje od 0,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Tržište stanova zabeležilo je rast ukupne vrednosti od 11,4 odsto, dok je broj ugovora u tom segmentu smanjen za 1,9 odsto.

Promene po segmentima tržišta nekretnina

Pored stambenih nekretnina, tržišna vrednost poslovnih prostora porasla je 30 odsto, uz rast broja ugovora od 6,4 odsto. Tržište garažnih prostora beleži rast vrednosti od 16,8 odsto i rast broja ugovora od 9,6 odsto. U segmentu građevinskog zemljišta zabeleženo je povećanje broja ugovora za 14,9 odsto i rasta vrednosti za 3,2 odsto.

Kod kuća je zabeležen rast vrednosti od 7,5 odsto uz smanjenje broja ugovora od 2,2 odsto. Tržište poljoprivrednog zemljišta imalo je smanjenje broja ugovora od 14,1 odsto, ali je ukupna vrednost prometa porasla za 18,8 odsto. Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nekretnina investiran je u stanove, sa 2,5 milijardi evra i udelom od 61 odsto ukupno prometovane vrednosti.

Dominacija Beograda i značaj Vojvodine na tržištu

Za kupovinu kuća izdvojeno je 328 miliona evra, za građevinsko zemljište 282,8 miliona evra, za poslovne prostore 212,9 miliona evra, a za poljoprivredno zemljište 125,6 miliona evra. Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova sa udelom od 55 odsto. U oblasti garažnih prostora ima 68 odsto, dok u poslovnim prostorima učestvuje sa 51 odsto ukupne vrednosti. Građevinsko zemljište u Beogradu čini 50 odsto vrednosti tog segmenta.

Region Vojvodine prednjači po vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta sa udelom od 69 odsto, kao i u prometu kuća (43 odsto) i vikendica (57 odsto). Kreditno finansiranje zabeleženo je u 14 odsto ugovora o prometu nepokretnosti, što je porast od jednog procentnog poena u odnosu na prethodnu godinu.

Ovakva kretanja potvrđuju da tržište nekretnina u Srbiji nastavlja sa rastom, uz specifične promene u pojedinim segmentima i regionalne razlike. Podaci Republičkog geodetskog zavoda ukazuju da su investicije u stanove i dalje najznačajnije, dok Beograd i Vojvodina ostaju ključni centri prometa nekretnina.

Festival u Minhenu očekuje 6,5 miliona gostiju, prosečna cena piva veća za 2,38 odsto u odnosu na prethodnu godinu

Oktoberfest u Minhenu suočava se sa novim talasom rasta cena zbog uporne inflacije. Na ovogodišnjem izdanju festivala, prosečna cena piva dostiže rekordnih 15,90 evra po litru. Organizatori očekuju oko 6,5 miliona posetilaca, a cene piva na Oktoberfestu najviše su do sada, što odražava širi trend poskupljenja u Nemačkoj.

Cene piva i bezalkoholnih pića na Oktoberfestu

Prema podacima gradske uprave Minhena, litar piva na festivalu ove godine košta između 14,80 i 15,90 evra. To predstavlja prosečno povećanje od 2,38 odsto u poređenju sa 2025. godinom. Prošle godine, cena po litru iznosila je između 14,50 i 15,80 evra. Najskuplje pivo se i dalje prodaje u šatoru Münchner Stubn, gde se cena približava granici od 16 evra. Jeftinija varijanta dostupna je u Museumszeltu, gde litar košta 14,80 evra. Ljubitelji pšeničnog piva u Kufflerovom vinskom šatoru platiće čak 18,40 evra za litar. S druge strane, gradske vlasti navode da vlasnici šatora samostalno određuju cene, dok gradske kontrole proveravaju njihovu opravdanost. U ostalim ugostiteljskim objektima širom grada, litar piva trenutno se kreće od 7,70 do 13,40 evra. Osim toga, bezalkoholna pića beleže još veće poskupljenje. Voda iz česme košta 11,13 evra po litru, a spezi (mešavina kole i limunade) 12,84 evra. Klasična limunada sada iznosi 12,35 evra po litru.

Organizacione promene i ekonomski značaj festivala

Organizatori Oktoberfesta ove godine uvode tehnička poboljšanja za suzbijanje crnog tržišta rezervacija stolova, uz unapređeni onlajn portal. Bezbednosne mere su pojačane primenom veštačke inteligencije na glavnim ulazima, što omogućava brže i preciznije kontrole posetilaca. Takođe, šatori na festivalu od ove godine moraju koristiti 100 odsto obnovljivu električnu energiju, a lanci snabdevanja hranom skraćeni su na regionalni nivo. Kao rezultat, očekuje se efikasnije poslovanje i manji ekološki otisak. Istovremeno, proširuju se staze i kulturni sadržaji, posebno na Oide Wiesn delu sajmišta.

Prihodi i uticaj inflacije na Oktoberfest

Prema zvaničnim podacima, Oktoberfest godišnje donosi gradu Minhenu oko 1,57 milijardi evra prihoda. Najveći deo, oko 937 miliona evra, dolazi izvan sajmišta, kroz troškove posetilaca na gradske obilazake, smeštaj i prevoz. Tokom samih 16 dana festivala, ostvaruje se oko 634 miliona evra prihoda iz prodaje hrane, vožnji u luna-parku, suvenira i piva. Prošle godine, festival je zbog privremenog zatvaranja dela sajmišta i bezbednosnih razloga zabeležio pad prihoda. Ove godine se očekuje povratak na uobičajene nivoe, sa brojem posetilaca između 6 i 7 miliona. Apsolutni rekord ostvaren je 2023. godine, kada je Oktoberfest posetilo 7,2 miliona ljudi. Rast cena piva na Oktoberfestu poslednjih godina rezultat je viših troškova energije, sirovina i radne snage. Organizatori i gradske vlasti ističu da cene prate opšti rast troškova u sektoru ugostiteljstva i logistike.