Znakovi napretka u pregovorima SAD i Irana srušili cene sirove nafte, azijski tehnološki indeks porastao dva odsto

Cene nafte beleže pad nakon što su investitori pozitivno reagovali na napredak u mirovnim pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Prema najnovijim ekonomskim analizama, cena američke WTI sirove nafte iznosi oko 76 dolara po barelu, dok je evropski brent zabeležio vrednost oko 80 dolara po barelu. Ove promene prate i rast berzanskih indeksa, dok se tržište zlata oporavlja.

Investitori su ocenili prve znake napretka u diplomatskim razgovorima SAD i Irana, nakon što su se dve strane dogovorile o mapi puta za postizanje konačnog mirovnog sporazuma u roku od 60 dana. U tom periodu, rast tehnoloških akcija doprineo je povećanju azijskog berzanskog indeksa za 0,7 odsto, dok su fjučersi na S&P 500 smanjili početne gubitke i zadržali pad od 0,4 odsto. Evropski ugovori su zabeležili pad od 0,2 odsto.

Cena zlata je porasla, dok su američke državne obveznice pale, što je posledica nastavka trgovanja nakon prazničnog dana u Sjedinjenim Državama. Posrednici iz Katara i Pakistana naveli su u zajedničkom saopštenju: „Postignut je ohrabrujući napredak, uključujući uspostavljanje mehanizma za dalje tehničke razgovore“. SAD i Iran su takođe uspostavili komunikacionu liniju za izbegavanje incidenata i obezbeđivanje sigurnog prolaza komercijalnih brodova kroz Ormuski moreuz.

Kuson Leung, glavni investicioni direktor kompanije KGI Asia, izjavio je: „U veoma, veoma kratkom roku, da, postojao bi pozitivan sentiment koji bi dodatno podigao tržišta ili snizio cene nafte, ali očekujte da će se veća volatilnost vratiti i progoniti tržišta tokom narednih 60 dana.”

Podindeks azijskih tehnoloških akcija porastao je dva odsto zahvaljujući optimizmu u vezi sa trgovinom veštačkom inteligencijom. Tajvansko tržište, dominantno u segmentu čipova, predvodilo je regionalni rast, dok su japanski berzanski pokazatelji ojačali usled kupovine akcija iz oblasti veštačke inteligencije i poluprovodnika. Akcije LG Electronics Inc.-a skočile su više od 13 odsto tokom dana, nakon što su rukovodioci LG Group-a najavili posetu sedištu Nvidia Corp.-a radi razgovora o saradnji u domenu fizičke veštačke inteligencije i robotike. Ipak, fjučersi na Nasdaq 100 ostali su u padu od 0,3 odsto.

Prinos na desetogodišnje američke i japanske državne obveznice zabeležio je rast, dok je S&P 500 u poslednjih 12 nedelja porastao u 11 navrata. Prema rečima stratega Dilina Vua iz Pepperstone Group-a: „Tržište sporazum sa Iranom vidi kao krhak, ali ne dovoljno krhak da u ovoj fazi izazove agresivno ponovno određivanje cena geopolitičkih rizika.“

Intesa, Raiffeisen i UniCredit zajedno premašile 83 milijarde dinara profita, osiguravači povećali premiju na 191,15 milijardi

Bankarski sektor u Srbiji zabeležio je snažan rast u 2025. godini, sa ukupnom neto dobiti od 166,5 milijardi dinara (oko 1,4 milijarde evra), uz prinos na kapital od 17,3%, što je povećanje od 40 baznih poena u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci iz najnovije edicije Finansije Top 2025/26. Ovaj pokazatelj profitabilnosti uvećan je za više od 10 procentnih poena u poređenju sa 2021. godinom. Čak 16 od 19 banaka ostvarilo je profit veći od milijardu dinara, što ih svrstava među 100 najuspešnijih domaćih kompanija prema dobiti.

Najveći profit u apsolutnom iznosu ostvarila je banka Intesa sa 31 milijardom dinara, dok su Raiffeisen i UniCredit zabeležile 29,1 i 23,2 milijarde dinara profita. Ove tri banke su ostvarile prinos na kapital iznad 20%. Prvih osam banaka u prethodnoj godini držalo je 87% tržišta, dok su ostale imale udeo ispod 3%.

U prvom tromesečju 2026. neto prihodi od kamata porasli su na 61,4 milijarde dinara, dok je neto prihod od naknada i provizija iznosio 25,2 milijarde dinara. Uprkos rastu ovih prihoda, neto rezultat bankarskog sektora smanjen je za 14%, na 41,1 milijardu dinara, pre svega zbog izostanka prošlogodišnjih visokih ostalih prihoda i rasta troškova zarada. Intesa je zadržala vodeću poziciju i u ovom periodu sa profitom od 8,2 milijarde dinara, dok je Raiffeisen ostvarila 7,8 milijardi dinara. OTP banka, NLB Komercijalna banka, UniCredit i AIK Banka zabeležile su pad dobiti, što prema ediciji Finansije Top ne mora nužno ukazivati na trend za celu godinu.

U izveštaju je naglašeno da su akcionari nastavili da očekuju još snažnije rezultate banaka, iako su, prema procenama, rezultati već blizu maksimuma s obzirom na kapacitete domaće privrede i građana.

Na tržištu osiguranja, ukupna premija u 2025. godini porasla je za 8%, dostigavši 191,15 milijardi dinara. Neživotno osiguranje dominiralo je sa 157,45 milijardi dinara. Osiguravači su povećali ukupnu dobit za 30%, na 14,7 milijardi dinara, a pet najvećih društava kontrolisalo je oko 70% ukupne premije. Dunav osiguranje prednjačilo je sa premijom od 50 milijardi dinara i dobiti od 4,3 milijarde dinara, dok su Generali, DDOR, Wiener Städtische i Triglav ostvarili premije od 35,5, preko 20, 19,8 i 14,5 milijardi dinara, a Triglav je profit uvećao sa 116 miliona na 650 miliona dinara u godinu dana.

Segment finansijskog lizinga takođe beleži rast: vrednost novozaključenih ugovora u 2025. godini premašila je jednu milijardu evra, pri čemu su putnička vozila prednjačila sa 506,9 miliona evra. Ukupna aktiva lizing društava iznosila je 1,93 milijarde evra. U prvom tromesečju 2026. vrednost novozaključenih ugovora pala je za 10%, ali je broj ugovora porastao za 11,5%, uz zabeležen rast u segmentima putničkih vozila, mašina i opreme.

Neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova u 2025. godini iznosila je 66,71 milijardi dinara, dok je u prvom kvartalu 2026. zabeležen pad na 66,42 milijarde dinara, što je posledica kretanja na finansijskim tržištima, a ne krize u industriji.

U 2025. godini angažovano je 1.669 radnika na tri kontinenta, najviše u Holandiji i Ruskoj Federaciji

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna vrednost građevinskih radova koje su domaće građevinske firme iz Srbije izvele u inostranstvu tokom 2025. godine iznosila je 19,31 milijardu dinara. U istom periodu, za ove poslove je bilo angažovano ukupno 1.669 radnika iz Srbije na tri kontinenta, od kojih je najviše radilo u Evropi – 1.628, zatim u Aziji 25, dok je u Africi zabeleženo 16 radnika.

Najveći broj angažovanih radnika bio je u Holandiji, gde je tokom 2025. godine u proseku radilo 352 radnika, koji su ukupno odradili 677.078 sati, odnosno po 1.923,5 radnih sati po radniku. Slede Nemačka sa 335 radnika i Crna Gora sa 237 radnika. Takođe, u Severnoj Makedoniji bilo je angažovano 208 radnika, dok je u Bosni i Hercegovini taj broj iznosio 148. U ostalim državama broj radnika nije prelazio sto tokom godine.

Što se tiče vrednosti građevinskih radova po državama, najveća aktivnost zabeležena je u Ruskoj Federaciji, gde je ostvareno 21,9% ukupne vrednosti izvedenih radova, što iznosi 4.222.915.000 dinara. Sledi Holandija sa 16,9%, Crna Gora sa 16,1%, Nemačka sa 13,9% i Uganda sa 8,7%. Zanimljivo je da je u Ugandi vrednost ugovorenih radova premašila osam milijardi dinara (8.701.111.000), dok je u Rusiji vrednost ugovorenih radova bila niža nego u Ugandi, iako je vrednost izvedenih radova bila najviša.

Kada se posmatra vrsta građevina, radovi na zgradama u 2025. godini iznosili su 4,96 milijardi dinara, što čini 25,7% ukupne vrednosti izvedenih radova. U Nemačkoj je, na primer, vrednost izvedenih radova na zgradama bila 2.348.225.000 dinara, dok je ukupna vrednost svih građevinskih radova iznosila 2,68 milijardi dinara.

Među zemljama u kojima domaće građevinske firme nisu angažovale nijednog radnika iz Srbije u 2025. godini nalaze se Belgija i Senegal. Po jedan radnik bio je angažovan u Norveškoj, Rumuniji i Velikoj Britaniji, dok su po dva radila u Češkoj, Italiji i Šri Lanki, a po tri u Mađarskoj i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Kada je reč o vrednosti materijala i opreme iz Srbije, najviše ih je utrošeno u Crnoj Gori (622 miliona dinara), Severnoj Makedoniji (286 miliona dinara) i Sloveniji (117,7 miliona dinara). U Ujedinjenim Arapskim Emiratima je, prema zvaničnoj statistici, tokom 2025. godine ugovoreno i izvedeno radova u vrednosti od 7,8 miliona dinara, a angažovana su tri radnika koji su ukupno proveli 168 sati na radu.

Podaci pokazuju da su domaće građevinske firme nastavile trend angažovanja radnika iz Srbije u inostranstvu, sa akcentom na evropskom tržištu, dok je vrednost ugovorenih i izvedenih radova ostala koncentrisana na nekoliko ključnih država.