Otvaranje Ormuskog moreuza dovelo do pada cene gasa u Evropi za 20 odsto

Sjedinjene Američke Države i Iran postigli su primirje sat vremena pre isteka ultimatuma o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, što je dovelo do značajnog pada cena energenata na svetskom tržištu. Cena nafte pala je za oko 15 odsto, sa 110 dolara po barelu na približno 95 dolara, dok je u Evropi cena gasa zabeležila pad od 20 odsto. Primirje podrazumeva dvonedeljni prekid direktnih napada i pregovore u Islamabadu o mogućem trajnom miru, a za to vreme iranska vojska koordinira prolazak brodova kroz Ormunski moreuz.

Obe strane, i SAD i Iran, proglasile su dogovor o prekidu vatre svojom pobedom, dok je Izrael naveo da sporazum ne važi za njega niti za Liban i nastavio je sa napadima na ovu zemlju. Ormunski moreuz, kroz koji prolazi petina svetske nafte, ponovo je otvoren za plovidbu, što je trenutno stabilizovalo tržište energenata.

Tržišta su reagovala brzo – cena nafte je u jednom danu pala za oko 15 odsto, sa 110 dolara po barelu na približno 95 dolara, dok je evropski gas pojeftinio čak 20 odsto. Međutim, prema oceni Kirila Dmitrijeva, šefa Ruskog fonda za direktne investicije (RDIF) i specijalnog predstavnika ruskog predsednika za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom, globalnim energetskim tržištima biće potrebni meseci da se u potpunosti oporave čak i uz otvaranje Ormuskog moreuza.

Američki predsednik je prethodno izazvao zabrinutost dramatičnim izjavama o mogućem smaku sveta i potpunoj promeni režima, napominjući da 47 godina iznude, korupcije i smrti treba da prestanu. Ipak, noć je donela smirivanje tenzija i privremenu stabilizaciju situacije na Bliskom istoku, a tržišta su reagovala odgovarajućim korekcijama cena.

Evro porastao na 1,1709 dolara, nafta ispod 94 dolara, zlato palo na 4.700 dolara po unci

Američki dolar oslabio je prema svim glavnim svetskim valutama nakon što su Sjedinjene Američke Države i Iran postigli sporazum o dvonedeljnom primirju u novom sukobu u Persijskom zalivu, čime je smanjena potražnja za sigurnim utočištima i zabeležen pad cena nafte. Prema podacima Blumberga, indeks dolara zabeležio je pad od 0,97 odsto, dostigavši najniži nivo u poslednje četiri nedelje, čime je izbrisano više od polovine dobitaka koje je američka valuta ostvarila od početka sukoba krajem februara.

Cene nafte su takođe u padu i sada su ispod 94 dolara, dok se cena zlata stabilizovala ispod 4.700 dolara za finu uncu, nakon što je početkom marta dostizala 5.300 dolara. Istovremeno, prinosi na američke državne obveznice su opali, što je dodatno uticalo na slabljenje dolara, dok su investitori kapital preusmerili ka rizičnijim valutama. Najveći rast zabeležile su valute osetljive na rizik, kao što su južnoafrički rand i švedska kruna, koje su ojačale za oko dva odsto.

Evro je porastao za gotovo jedan odsto, na 1,1709 dolara, što je najviši nivo u više od mesec dana, dok je kineski juan prema dolaru dosegao najviši nivo u poslednje tri godine, uz podršku Narodne banke Kine. Na tržištu opcija, investitori ubrzano zatvaraju pozicije koje su bile otvorene na jačanje dolara, iako američka valuta i dalje zadržava blagu prednost u dugoročnim očekivanjima.

Sporazum o primirju predviđa da Iran obezbedi bezbedan prolaz brodovima kroz Ormuski moreuz tokom naredne dve nedelje, čime se stabilizuje snabdevanje naftom i drugim sirovinama na globalnom tržištu. Ova vest je uticala na stabilizaciju tržišta i smanjenje volatilnosti cena ključnih sirovina.

Resursi bora kod Raške sadrže 1,39 miliona tona merene i 5,48 miliona tona indikativne količine B₂O₃, sa cenom od 780 dolara po toni

Kanadska kompanija Boron One Holdings Inc procenjuje da ukupna vrednost rude bora iz ležišta Piskanja kod Raške iznosi 5,5 milijardi dolara, prema tržišnoj ceni od 780 dolara po toni u četvrtom kvartalu prošle godine, navode ekonomske analize. Ovo nalazište sadrži 1,39 miliona tona merene, 5,48 miliona tona indikativne i 284.700 tona inferirane količine B₂O₃ (oksida bora), sa sadržajem bora između 34 i 40 odsto.

Boron One je jedina javna kompanija u svetu koja je potpuno fokusirana na bor, a projekat Piskanja, koji je u stopostotnom vlasništvu kanadske firme, raspolaže visokokvalitetnim resursima sa niskom kontaminacijom arsenikom, što ga čini atraktivnim za evropske industrijske potrošače. Prema objavljenim podacima, evropske zemlje gotovo u potpunosti zavise od uvoza bora, pa je razvoj nalazišta u Srbiji od strateškog značaja za industrijsku i energetsku bezbednost kontinenta.

Kompanija je završila preliminarnu ekonomsku procenu resursa na projektu Piskanja 2022. godine, studiju izvodljivosti 2023. godine i procenu uticaja na životnu sredinu 2025. godine. Trenutno je u procesu dobijanja svih potrebnih dozvola za eksploataciju, nalazeći se u drugoj od tri faze licenciranja, sa planom da uđe u fazu izgradnje i prerade.

Boron One je u martu objavio da je u toku proces provere i pregovora sa potencijalnim strateškim partnerom sa velikim potrebama za boratnim mineralima i derivatima. Takođe, pokrenuta je inicijativa za obnovu rudnika kolemanita Pobrđe, što bi moglo ubrzati početak proizvodnje i generisanja prihoda.

Pored toga, filijala Boron One Holdings u Srbiji, Balkan Gold doo, potpisala je Pismo o namerama sa RKU Resavica o renoviranju rudnika bornih minerala u Resavici. U ovom rudniku, kojim upravljaju Ibarski rudnici, država je devedesetih godina prošlog veka započela probnu eksploataciju bora, a on već više od decenije posluje kao rudnik bora. U Pobrđu su pronađene rezerve kolemanita, koji se koristi za zaustavljanje nuklearnih reakcija i zaštitu od radioaktivnog zračenja, kao i manje količine haulita. Kompanija planira modernizaciju rudnika i nabavku nove opreme za eksploataciju iz donjih ležišta.