Učešće sive ekonomije u BDP-u Srbije iznosi oko 21 odsto, nekoliko milijardi evra godišnje van institucionalnih tokova
Platforme poput Bukinga omogućavaju neregistrovanim izdavaocima smeštaja lakše oglašavanje, ali same po sebi ne podstiču sivu ekonomiju, izjavila je vodeća savetnica za konkurentnost u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Jelena Mićić. Ona je navela da u Srbiji postoji centralni sistem eTurista za kategorizaciju objekata i dodelu registracionog broja, ali da platforme nisu u obavezi da proveravaju registrovanost oglašivača.
Mićić ističe da su i društvene mreže, poput Instagrama i Fejsbuka, dodatni kanal koji olakšava nelegalnim stanodavcima da ponude smeštaj. “Cilj je da se platforme obavežu da oglašavaju samo one koji imaju registracioni broj, kako bismo znali da je svaki smeštaj registrovan”, navela je Mićić, dodajući da zbog odsustva ove obaveze nije moguće precizno utvrditi broj neregistrovanih izdavalaca.
Prema njenim rečima, slične izazove imaju i zemlje Evropske unije, a Italija je vodila sudske sporove protiv Bukinga i Airbnb-a zbog neplaćenog PDV-a. Evropska unija je uvela uredbu kojom su platforme obavezane da dozvole oglašavanje samo registrovanim izdavaocima i omoguće razmenu podataka sa državom.
Na pitanje o uticaju geopolitičkih tenzija i očekivanog rasta broja turista, Mićić je ocenila da ekonomske okolnosti mogu dodatno motivisati ulazak u sivu zonu. “Ukoliko se poveća broj turista, neki vlasnici stanova mogu pokušati da dodatno zarade i izbegnu plaćanje poreza nelegalnim izdavanjem smeštaja”, rekla je ona, dodajući da takva praksa može učiniti cene privlačnijim turistima.
U okviru budućeg Programa za suzbijanje sive ekonomije za period od 2026. do 2030. godine, predviđene su mere za unapređenje regulatornog okvira, uvođenje softvera za turističku inspekciju i pojačan nadzor. Planirano je poređenje podataka iz sistema eTurista sa onima na platformama radi provere registracionih brojeva.
Mićić je naglasila da se svest građana o štetnosti sive ekonomije povećava, a primer kampanje “Uzmi račun i pobedi” pokazuje da edukacija i podsticaji doprinose promeni ponašanja. Učešće sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu Srbije u prethodnim godinama iznosilo je oko 21 odsto, što znači da nekoliko milijardi evra godišnje ostaje van institucionalnih tokova, prema podacima NALED-a.
Inicijativu za sistemsku borbu protiv sive ekonomije još 2014. godine pokrenule su društveno odgovorne kompanije članice NALED-a, a priprema se novi Program za suzbijanje sive ekonomije do 2030. godine sa posebnim fokusom na sektore kao što su onlajn trgovina, neprijavljeni rad i digitalno okruženje.
