Kinesko kreditiranje smanjeno sa 2,42 milijarde dolara u 2017. na 750 miliona dolara u 2025. godini

Svetska banka će od 2031. godine u potpunosti zaustaviti odobravanje razvojnih kredita Kini, u skladu sa novim petogodišnjim partnerstvom koje odražava ekonomski napredak te zemlje. Prema dogovorenom planu, ukupno kreditiranje Pekinga biće ograničeno na dve milijarde dolara do 2031. godine, nakon čega će svi razvojni zajmovi biti obustavljeni. Odbor direktora Svetske banke razmatraće ovaj plan tokom nedelje koja počinje 20. jula, a formalno glasanje nije predviđeno.

Zvaničnik Svetske banke, koji je želeo da ostane anoniman, naveo je da je Kina tokom proteklih decenija ostvarila značajan razvojni napredak, uz podršku Svetske banke i drugih međunarodnih institucija. ‘Sada ulazimo u novu fazu naših odnosa, koja odražava tu stvarnost’, izjavio je taj predstavnik.

Kreditiranje Kine iz sredstava Svetske banke poslednjih godina konstantno opada, prateći snažan privredni rast i smanjenje siromaštva u zemlji. Najveći obim zajmova zabeležen je 2017. godine, kada je Kina dobila 2,42 milijarde dolara, dok je u 2025. godini iznos smanjen na 750 miliona dolara.

Svetska banka navodi da se njena uloga prema Kini menja – iz kreditora u partnera koji pruža stručnu i tehničku podršku razvoju. Kina ostaje jedan od najvećih finansijera Međunarodnog udruženja za razvoj (IDA), fonda Svetske banke namenjenog najsiromašnijim državama, sa doprinosom od 1,5 milijardi dolara u poslednjem ciklusu finansiranja, čime je peta po veličini donatora.

Kao deo šire strategije, Svetska banka postepeno smanjuje izloženost prema državama sa višim nivoom ekonomskog razvoja i ranije ovog meseca donela je sličnu odluku za Poljsku, kojoj će razvojni krediti biti ukinuti nakon 2031. godine.

Sjedinjene Američke Države i još nekoliko zemalja godinama su zahtevale da Svetska banka obustavi kreditiranje Kine, ukazujući da Peking više ne ispunjava kriterijume za razvojne zajmove. Portparol američkog Ministarstva finansija ocenio je da je plan Svetske banke ‘korak u dobrom pravcu’ i izrazio očekivanje da će i druge međunarodne finansijske institucije slediti isti pristup.

Privredna komora Turske: ulaganja doprinela razvoju i otvaranju novih radnih mesta, nastavak projekata u najavi

Ukupna vrednost investicija koje su turske kompanije realizovale u Crnoj Gori u periodu od 2006. do ove godine iznosi približno 635 miliona evra, saopštila je Turska privredna komora u Crnoj Gori (TurkCham Montenegro). Izvršni direktor TurkCham, Barış Polat, izjavio je da poverenje turskih investitora u ekonomski potencijal Crne Gore ostaje snažno.

“Turske investicije predstavljaju najkonkretniji dokaz tog poverenja. Verujemo da će u narednom periodu biti realizovani novi projekti, posebno u oblastima proizvodnje, turizma, energetike, poljoprivredno-prehrambene industrije i infrastrukture. Kao TurkCham, nastavićemo da jačamo ekonomski most između Crne Gore i Turske i pružamo podršku investitorima iz obje zemlje”, naveo je Polat u saopštenju.

Iz Privredne komore ističu da ekonomski odnosi između Crne Gore i Turske nastavljaju da se razvijaju stabilnim tempom. “Navedene investicije dale su značajan doprinos ekonomskom razvoju Crne Gore, stvarajući nova radna mjesta i dodatnu vrijednost za nacionalnu ekonomiju”, navodi se u saopštenju.

Saradnja dve zemlje ocenjena je kao nastavak snažnih političkih, kulturnih i istorijskih veza. U saopštenju je naglašeno da napredak Crne Gore na evropskom putu, očekivani ulazak u Evropsku uniju 2028. godine, kao i unapređenje poslovnog ambijenta i regionalna stabilnost, dodatno podstiču interesovanje turskih investitora za ulaganja.

Nova pravila zabranjuju otkazivanje porudžbina za kvarljive proizvode u roku kraćem od 30 dana, uz strogu kontrolu dodatnih troškova

Komisija za zaštitu konkurencije donela je nova pravila koja striktno uređuju trgovačke prakse u lancu snabdevanja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, saopšteno je 1. jula 2026. godine. Ključne novine odnose se na ograničenje roka plaćanja dobavljačima na 30 dana za kvarljive proizvode i maksimalno 60 dana za ostale, bez mogućnosti produženja ovih rokova čak i uz saglasnost dobavljača.

Prema objavljenom Uputstvu, svi rokovi za plaćanje moraju biti poštovani bez izuzetka, a trgovcima je zabranjeno da otkazuju narudžbine kvarljivih proizvoda manje od 30 dana pre ugovorene isporuke, osim u slučaju više sile. Komisija će, čak i kada je otkazivanje izvršeno na vreme, procenjivati da li je dobavljač imao realnu mogućnost da proda robu drugom kupcu ili je izložen prekomernom tržišnom riziku.

Pravila preciziraju da trgovci ne mogu jednostrano menjati rokove isporuke, količine, cenu ili način plaćanja bez izričite pisane saglasnosti dobavljača. Pristanak dat pod pritiskom ili iz straha od gubitka saradnje neće biti priznat kao dobrovoljan. Na tzv. „crnu listu“ stavljene su i prakse kao što su zahtevi prema dobavljačima da finansiraju proširenje prodajne mreže, snose troškove dodatnih kontrola kvaliteta za ispravne proizvode, plaćaju robu koja je propala u vlasništvu kupca ili prihvate prenos dugova na treća lica.

Takođe, trgovci su obavezni da na zahtev dobavljača ugovor potvrde u pisanom obliku, a kao validna dokumentacija priznaje se i elektronska komunikacija u kojoj su jasno naznačeni cena, količina i rokovi plaćanja.

Na „sivoj listi“ nalaze se prakse dozvoljene pod posebnim uslovima: vraćanje neprodate robe, naplata skladištenja, naknada za ulistavanje proizvoda, promotivne aktivnosti i prenošenje troškova akcija na dobavljače. U svim ovim slučajevima trgovac mora dokazati da je usluga zaista pružena, da je dobavljač zahtevao ili prihvatio trošak i da je naknada srazmerna stvarnim troškovima.

Precizirani su i kriterijumi za značajno smanjenje narudžbina – smanjenje veće od 20% u odnosu na prosečne mesečne narudžbine ili ugovorene količine smatraće se relevantnim ukoliko ozbiljno utiče na planiranje proizvodnje ili dovodi do viška zaliha kod dobavljača.

Posebno je istaknuta zabrana komercijalne odmazde, što uključuje svaki oblik pritiska ili kažnjavanja dobavljača zbog korišćenja zakonskih prava ili odbijanja nepoštenih uslova. To uključuje uklanjanje proizvoda iz asortimana, smanjenje narudžbina, odlaganje prijema robe ili uskraćivanje marketinške podrške.

Komisija će u svakom pojedinačnom slučaju uzimati u obzir sve relevantne okolnosti, uključujući sadržaj ugovora, poslovnu dokumentaciju i ponašanje ugovornih strana. Nova pravila stupaju na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.