Kapitalna ulaganja u AI infrastrukturu porasla 66 odsto na 146 milijardi dolara, dok analitičari i dalje preporučuju kupovinu akcija

Američka tehnološka kompanija Majkrosoft zabeležila je najlošiji kvartal od 2008. godine, sa padom akcija od 24 odsto od početka 2026. do 26. marta, usled velikih ulaganja u veštačku inteligenciju i sve jače konkurencije AI startapa. Prema ekonomskim analizama, kapitalna ulaganja Majkrosofta u fiskalnoj 2026. procenjuju se na 146 milijardi dolara, što predstavlja rast od 66 odsto u odnosu na 88 milijardi dolara iz 2025. godine.

Majkrosoftova fiskalna godina traje od 1. jula do 30. juna naredne godine. Projekcije za naredne godine pokazuju da bi ulaganja u 2027. i 2028. mogla dostići 170 i 191 milijardu dolara. Ovakav rast troškova izaziva zabrinutost investitora, jer ne vide jasno ubrzanje rasta prihoda koje bi pokrilo sve veće rashode, navodi se u izveštajima.

Dodatni izazov predstavljaju korisnici koji bi mogli da napuste Majkrosoftove programe i pređu direktno na AI rešenja kompanija kao što su Antropik i OpenAI, što bi smanjilo prihod od tradicionalnog softverskog poslovanja.

I pored trenutnih izazova, dugoročna perspektiva kompanije ostaje pozitivna. Od 67 analitičara koje prati Blumberg, 63 preporučuju kupovinu akcija Majkrosofta, pozivajući se na rastući potencijal u segmentima klauda i veštačke inteligencije. Ovo može predstavljati privlačnu opciju za investitore koji su spremni da sačekaju na povrat ulaganja.

Više od 40% ukupne smrtnosti je prevremeno, očekivana dužina života znatno ispod evropskog proseka

Srbija se i dalje nalazi u vrhu Evrope po stopi prerane smrtnosti, sa više od polovine svih preranih smrti koje pogađaju stanovnike mlađe od 60 godina. Prema procenama demografa, u Srbiji svake godine premine nešto manje od 100.000 ljudi, od čega oko 40.000 umre prevremeno, pre navršene 75. godine, što čini više od 40% ukupne smrtnosti. “Više od polovine svih izgubljenih godina potencijalnog života dešava se među mlađima od 60 godina, što znači veliki ekonomski gubitak za društvo i privredu”, ocenjuju stručnjaci. Ekonomski trošak izgubljenog potencijalnog BDP-a zbog smrti koje su se mogle izbeći meri se milijardama dolara godišnje.

Glavni uzroci prerane smrti u Srbiji su tumori i kardiovaskularne bolesti. Stručnjaci naglašavaju da bi država mogla da smanji ovu stopu kroz zabranu pušenja i veća ulaganja u zdravstveni sistem. Iako postoje strateška dokumenta o kontroli duvana još iz 2007. godine, njihova primena nije dosledna, a efekat takvog pristupa dovodi do stagnacije. Zdravstveni podaci pokazuju da Srbija zaostaje za razvijenim evropskim zemljama, kao i za državama regiona poput Slovenije i Hrvatske, koje beleže pad smrtnosti i produženje životnog veka.

Godišnje se izdvaja oko pola milijarde evra za programe podsticanja rađanja, ali prema iskustvima iz Srbije i drugih zemalja, maksimalni očekivani efekat novčanih davanja za povećanje nataliteta je od 10 do 13%. Istovremeno, resursi za zdravstveni sistem su ograničeni. Kao primer dobre prakse navodi se Finska, koja je za 25 godina smanjila smrtnost od ishemijske bolesti srca kod radno aktivnog stanovništva za više od 70%. Slovenija je ulaganjem u prevenciju i smanjenje stope pušenja uspela da se približi proseku Evropske unije.

Prema poslednjim podacima Svetske banke, samo 77% muškaraca i 88% žena jedne generacije u Srbiji doživi 65. godinu, dok su proseci Evropske unije 85% za muškarce i 92,5% za žene. “Zaostajanje za EU je veće kod muškaraca, a u Srbiji su oni češće aktivni na tržištu rada. Kada bismo dostigli prosek EU po ovom pokazatelju, radna snaga bi se povećala za nekoliko stotina hiljada lica”, navodi profesor Mihail Arandarenko.

Srbija troši oko 10% BDP-a na zdravstvo, od čega 6% iz javnih fondova i 4% iz privatnih izvora. I pored toga, rezultati su ispod evropskog proseka. Muškarci koji dožive 65. godinu u Srbiji žive u proseku još 13,8 godina, dok je u EU taj prosek 18,3 godine. Za žene je prosečno preživljavanje nakon 65. godine 16,4 godine u Srbiji, a 20,2 godine u EU.

Kao slabosti sistema izdvajaju se nedovoljna prevencija i uticaj duvanske industrije. Stručnjaci naglašavaju da bi stroža zabrana pušenja na javnim mestima i povećanje akciza na duvanske proizvode imali brze pozitivne efekte. Iako ekonomski razvoj i nivo blagostanja utiču na očekivano trajanje života, rezultati Srbije ostaju ispod proseka čak i kada se uzmu u obzir ove nejednakosti.

Američki Braun-Forman, vlasnik Džek Denijelsa, posluje više od 155 godina i zapošljava oko 5.000 ljudi

Francuski proizvođač alkoholnih pića Perno Rikar potvrdio je početak pregovora o mogućem spajanju sa američkom kompanijom Braun-Forman, poznatom po brendu viskija Džek Denijels, kako je objavljeno 27. marta 2026. godine. Potencijalno spajanje bi podrazumevalo formiranje grupacije kompanija jednake veličine, s ciljem stvaranja globalnog lidera u industriji alkoholnih pića, ukoliko dogovor bude postignut i dobiju se odgovarajuća regulatorna odobrenja.

Prema zvaničnim navodima, kombinovana kompanija imala bi proširen portfolijo brendova, uravnoteženu geografsku pokrivenost i operativne sinergije, koristeći snagu Braun-Formanovih prepoznatljivih brendova i globalnu distribuciju Perno Rikara, naročito na tržištima sa najvećim rastom. Iz Perno Rikara napominju da još uvek nema garancije da će dogovor biti postignut i da dodatne informacije neće biti saopštavane dok se pregovori ne završe ili dok se ne postigne konačan dogovor.

Kompanija Braun-Forman, sa sedištem u Luisvilu, država Kentaki, posluje više od 155 godina i trenutno zapošljava oko 5.000 ljudi širom sveta, što je potvrđeno i na zvaničnoj internet stranici firme. Ova američka kompanija poznata je po portfoliju alkoholnih pića, a brend Džek Denijels jedan je od najprepoznatljivijih na globalnom tržištu.

Kako je objavljeno, cilj spajanja je jačanje konkurentske pozicije kroz objedinjavanje resursa, širenje tržišta i efikasniju distribuciju, posebno na tržištima sa izraženim potencijalom rasta. Perno Rikar ističe da će dalja saopštenja biti data isključivo u slučaju zaključenja pregovora ili postizanja dogovora.

Nema dodatnih izjava predstavnika kompanija, a tržišni analitičari prate razvoj događaja zbog mogućeg uticaja na globalnu industriju alkoholnih pića.