Kompanija raskrčila 240 hektara zemljišta za projekat, dok je Zavod izdao pozitivno mišljenje za translokaciju retke vrste vodozemca
Kompanija Brebex započela je projekat izgradnje solarne elektrane kapaciteta 300 megavata na površini od 240 hektara u okolini sela Brebevnica, nadomak Dimitrovgrada, tokom prethodne zime. Prema dostupnim podacima, Brebex je uklonio nisko rastinje na pomenutoj površini, blizu granice sa Bugarskom, radi pripreme terena za novu elektranu.
Krajem maja ove godine, organizacije Polekol i Jerma upozorile su da su tokom radova narušena prirodna staništa, čime je ugrožen opstanak Burešovog dugonogog velikog mrmoljka, strogo zaštićene vrste u Srbiji. Posebno su istakli propust Zavoda za zaštitu prirode Srbije koji nije izuzeo Duboku baru, značajno stanište ove vrste, iz obuhvata projekta.
Iz kompanije Brebex navode da je, prema stručnoj studiji procene uticaja na životnu sredinu, „jedino stanište” i mesto razmnožavanja mrmoljka izuzeto iz projekta, a dokumentacija je dostupna na sajtu kompanije. Sa druge strane, Zavod za zaštitu prirode Srbije izdao je pozitivno mišljenje za translokaciju, odnosno preseljenje jedinki koje su ugrožene izgradnjom elektrane.
Istraživači ističu da je došlo do zamene staništa u dokumentaciji: iz projekta je izuzeto Lipinsko jezero, koje je zapravo pojilište za stoku, dok Duboka bara, jedno od dva ključna staništa mrmoljka u Srbiji, nije bila prepoznata. Dr Maja Ajduković navodi da je celokupna vegetacija u radijusu od najmanje 500 metara oko Duboke bare uklonjena, što direktno ugrožava vodozemce, dok se solarni paneli planiraju do same ivice te bare.
Prema izveštajima, organizacija Polekol tvrdi da je Zavod za zaštitu prirode Srbije napravio propust prilikom definisanja uslova zaštite, jer Duboka bara nije izuzeta iz projekta, dok su tri staništa strogo zaštićenih orhideja pravilno zaštićena. Polekol i Jerma su pokrenuli postupak za izmenu Plana detaljne regulacije, a odgovornost za narušavanje staništa se, prema navodima, deli između Zavoda i investitora.
Zavod za zaštitu prirode Srbije u svom saopštenju navodi da u trenutku izdavanja rešenja nije imao informaciju o značaju populacije vrste Triturus ivanbureschi na lokalitetu Duboka bara. Organizacije su uputile dopise nadležnim institucijama radi preispitivanja i zaštite ovog jedinstvenog staništa.
