Srpska privreda beleži drugi najbolji rast BDP-a u regionu, ali uz deficit, pad izvoza struje i izazove u sektoru rada

Srbija je u 2026. godini zabeležila privredni rast od 3,2 odsto, što je drugi najbolji rezultat u centralnoj i istočnoj Evropi, odmah iza Poljske. Ovaj podatak iz godišnje edicije BIZNIS TOP 2025/26 pokazuje da privredni rast Srbije dolazi uz visoke ekonomske troškove i duboke strukturne probleme, što predstavlja izazovno nasleđe za novu vlast. Istovremeno, makroekonomski rezultati ukazuju na prividnu stabilnost, dok se u pozadini odvijaju nepovoljni trendovi na tržištu rada i energetskom sektoru.

Struktura rasta i zavisnost od javne potrošnje

Analize konsultantskih kuća pokazuju da model privrednog rasta Srbije previše zavisi od javne potrošnje i velikih projekata poput Expo 27. Ovakav pristup, prema procenama, prevazilazi domaće kapacitete i produbljuje strukturne slabosti. S druge strane, srpska ekonomija beleži „dva koloseka” – snažan uticaj stranog kapitala, naročito nemačkog i kineskog, potiskuje domaće investitore. Domaća preduzeća u velikoj meri zavise od kretanja u evrozoni, dok Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom preti povećanjem spoljnotrgovinskog deficita zbog uvoza skupe tehnologije i izvoza sirovina. Plate su porasle i izjednačile se sa onima u Bugarskoj i Rumuniji, ali troškovi fluktuacije radne snage značajno utiču na profitabilnost domaćih firmi.

Izazovi na tržištu rada i regionalni disbalansi

Prema podacima BIZNIS TOP 2025/26, nezaposlenost u Srbiji je pala na 7,2 odsto u drugom kvartalu 2026. godine. Istovremeno, broj zaposlenih je smanjen, a 62.000 ljudi je napustilo tržište rada. Ovaj trend ukazuje da se smanjenje nezaposlenosti ne događa isključivo zbog novih radnih mesta, već i zbog emigracije, penzionisanja i odustajanja od traženja posla. Beograd i Novi Sad nastavili su da privlače radnu snagu, dok je ostatak zemlje suočen sa depopulacijom i manjkom radnika. Zvanično zaposlena lica su sve češće angažovana u nesigurnim poslovima, što stvara dodatnu nestabilnost.

Energetika i poljoprivreda pod pritiskom

Energetski sektor beleži pad proizvodnje od 4,8 odsto, a izvoz električne energije doneo je gubitak od skoro 270 miliona evra. Istovremeno, rudarstvo je ostvarilo rast izvoza za skoro trećinu. Automobilska industrija, predvođena proizvodnjom modela Fiat Grande Panda u Kragujevcu, i dalje ostvaruje pozitivan rezultat, ali domaći proizvođači auto-delova osećaju posledice rasta troškova i pada narudžbina iz Nemačke. Najteže je pogođen sektor metaloprerade, gde je u poslednje dve godine ugašeno 260 preduzeća.

Deficit, pad poljoprivrede i pritisak na standard

Poljoprivreda beleži pad bruto dodate vrednosti, a njen udeo u BDP-u smanjen je na 3,7 odsto. Slabljenje sirovinske baze ima negativan efekat na prehrambenu industriju i dodatno podiže cene namirnica. U trgovinskom sektoru dogodila su se velika vlasnička preuzimanja, dok je pad dobiti posledica državnog ograničenja maloprodajnih marži. Zarade u maloprodaji zaostaju za trećinu u odnosu na nacionalni prosek, a promet raste sporije zbog pada kupovne moći. BIZNIS TOP 2025/26 zaključuje da će glavni test za privlačenje novih investicija biti stabilizacija institucija, jačanje pravne sigurnosti i smanjenje društvenih tenzija. Bez ovih promena, privredni rast Srbije od 3,2 odsto može ostati kratkotrajan i nedovoljno održiv.

Trgovinski lanac sa 7.700 zaposlenih i 300 prodavnica dobio je podršku dobavljača uprkos rastućim finansijskim obavezama

Idea, jedan od najvećih maloprodajnih lanaca u Srbiji, trenutno prolazi kroz izazovan finansijski period. Kompanija se suočava sa potraživanjima od ukupno 1,46 miliona evra i značajnim dugoročnim obavezama od 26,6 milijardi dinara. Ova situacija posebno je došla do izražaja nakon što je krajnji vlasnik Davor Macura završio u pritvoru, što je dodatno povećalo neizvesnost oko vlasničke budućnosti kompanije.

Potraživanja i podrška dobavljača

Prema najnovijim podacima, od 3. do 6. novembra pokrenuto je pet sudskih postupaka protiv Idee – četiri izvršna i jedan parnični. Četiri manje kompanije pokušavaju da naplate ukupno 45,9 miliona dinara (oko 392.000 evra), dok jedna velika konditorska kompanija potražuje 1,07 miliona evra. Iako su predstavnici Idee održali sastanak sa oko 20 ključnih dobavljača i dogovorili nastavak saradnje, nova izvršenja ukazuju da podrška nije otklonila sve sumnje u stabilnost poslovanja.

Dugoročne i kratkoročne obaveze kompanije Idea

Finansijski izveštaj kompanije za 2025. godinu pokazuje rast dugoročnih obaveza i rezervisanja sa 17,3 na 26,6 milijardi dinara. Najveći deo ovih dugoročnih obaveza odnosi se na kredite kod domaćih banaka, uključujući AIK banku i povezanu Gorenjsku banku. Obaveze po osnovu kredita na kraju godine iznosile su 20,8 milijardi dinara, dok su druge obaveze dostigle 4,9 milijardi dinara. Kratkoročne obaveze, odnosno dugovanja sa rokom dospeća do godinu dana, smanjene su ali i dalje iznose visokih 26,6 milijardi dinara. Od toga se 17,2 milijarde dinara odnosi na obaveze prema domaćim dobavljačima. Zbog toga je dogovor sa dobavljačima posebno važan za nastavak poslovanja.

Menice, vlasnički izazovi i mogući scenariji

Jedan od ključnih dogovora sa dobavljačima podrazumeva da se menice koje je Idea izdala zasad ne aktiviraju. Takođe, dobavljači su imenovali svog predstavnika za nadzor finansijskih tokova i plaćanja. Prema dostupnim informacijama, jedna velika kompanija čak je povukla već aktivirane menice, čime je Idei dat dodatni prostor za stabilizaciju. Kada je reč o vlasničkim pitanjima, neizvesnost ostaje zbog pritvora Davora Macure. Pravni stručnjaci navode da pritvor ne mora nužno ograničiti njegovu poslovnu sposobnost, osim ako nadležni organi ne odrede drugačije. Ipak, prodaja kompanije u ovim okolnostima bila bi praktično teško izvodljiva. Dobavljači su, zbog moguće destabilizacije, izrazili želju za uključivanjem nove Vlade u traženje rešenja, kako bi se izbeglo gubljenje značajnog prodajnog kanala.

Perspektiva za nastavak rada lanca Idea

Gubitak od četiri milijarde dinara u prethodnoj godini i rast obaveza stavljaju Ideu u zahtevnu poziciju. Kompanija je prošle godine ostvarila prihod od 790 miliona evra, što ukazuje na veliki ekonomski značaj za domaće tržište. Ipak, trenutna podrška dobavljača i dogovoreno odlaganje aktivacije menica pružaju izvestan prostor za oporavak. Koliko dugo će ova podrška obezbediti stabilnost, zavisiće od budućih odluka vlasnika i eventualnog interesovanja potencijalnih kupaca. U međuvremenu, ključni prioritet ostaje održavanje poverenja dobavljača i stabilizacija poslovanja u uslovima povećanih finansijskih rizika.

Prema planu, razvojna banka bi imala pristup kapitalu EBRD-a, a zaduženje bi bilo ograničeno na četvorostruki iznos kapitala

Studentski pokret predložio je osnivanje razvojne banke Srbije kroz objedinjavanje Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI). Planom je predviđeno da nova institucija funkcioniše kao banka, a ne fond, sa pristupom kapitalu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i drugih razvojnih banaka, što fondovima nije dostupno. Zaduženje razvojne banke bilo bi zakonski ograničeno na četvorostruki iznos kapitala, kako bi se izbegli problemi kakvi su zadesili Razvojnu banku Vojvodine.

Promena modela podrške privredi i fokus na inovacije

Prema programu studentske liste, dosadašnji model ekonomskog razvoja Srbije, koji se oslanjao na jeftinu radnu snagu i subvencije po radnom mestu, ocenjen je kao “demografski mrtav”. Zbog toga je predloženo ukidanje takvih subvencija, uz poštovanje postojećih ugovora. Slično mišljenje deli i Fiskalni savet, čiji član Slobodan Minić navodi da kompanije nemaju motiv da ostaju nakon isteka subvencija, naročito kada više nema jeftine radne snage. On smatra da je neophodno stvoriti uslove za jačanje domaće privrede i privlačenje investicija veće dodatne vrednosti.
Ekonomista Milojko Arsić ističe da promena politike subvencija mora biti praćena unapređenjem poslovnog ambijenta. On upozorava da je ključni korak uspostavljanje ravnopravnih uslova za sve firme i smanjenje administrativnih prepreka. “Preduzeća ne bi trebalo da se razlikuju po tome kolika je bliskost njihovih vlasnika sa aktuelnom vlašću, jer do sada je važilo da firme koje su bliska vlasti dobijaju sve tendere, dobijaju privilegije, a drugi dobijaju inspekcije i kazne”, naveo je Arsić. Po njegovom mišljenju, subvencije bi ubuduće morale biti selektivnije i dugoročne.

Iskustva iz Srbije i regiona: Razvojna banka Vojvodine i primer Hrvatske

Srbija je već imala iskustvo sa razvojnom bankom kroz Razvojnu banku Vojvodine (RBV), osnovanu 2010. godine preimenovanjem Metals banke. RBV je izgubila dozvolu za rad 2013. godine zbog hroničnog nedostatka kapitala i nenaplativih kredita. Revizija Deloitte kuće pokazala je da je više od 70 odsto od oko devet milijardi dinara kredita bilo neadekvatno obezbeđeno. Država i AP Vojvodina morale su da izdvoje 6,36 milijardi dinara za pokriće prenetih depozita.
S druge strane, Hrvatska ima pozitivan primer sa Hrvatskom bankom za obnovu i razvitak (HBOR), koja od 1992. godine uspešno finansira investicije, mala i srednja preduzeća i izvoz. HBOR je u 2025. ostvarila dobit od 63 miliona evra, koja je u celosti preusmerena u rezerve. Ovo iskustvo pokazuje da razvojna banka može biti stabilan izvor podrške privredi, uz odgovarajuću kontrolu rizika i kapitala.

Podrška inovacijama i prioritetnim sektorima

Studentski pokret je najavio da će buduća državna podrška biti usmerena ka inovativnim firmama konkurentnim na svetskom tržištu, kroz saradnju univerziteta, instituta i privatnog sektora. Planirano je da se ulaganja u istraživanje i razvoj, koja danas iznose oko 1% BDP-a, udvostruče do 2032. godine. Takođe, država će tokom jednog mandata birati ograničen broj prioritetnih oblasti za finansiranje, dok će programi bez rezultata biti ukinuti. Kao rezultat, ovakav pristup može unaprediti konkurentnost i otpornost domaće privrede.