Američki proizvođač postigao prvi veliki ugovor u Kini posle 10 godina, GE može isporučiti 400 do 450 motora
Američka kompanija Boing postigla je dogovor o prodaji 200 aviona Kini, što predstavlja prvu veliku narudžbinu sa ovog tržišta u poslednjih deset godina, izjavio je predsednik SAD Donald Tramp tokom povratka sa samita sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Pekingu. Tramp je tom prilikom naveo da je Kina izrazila spremnost da kupi i do 750 Boingovih aviona, kao deo šireg dogovora postignutog na sastanku. Bela kuća nije objavila koji su modeli aviona u pitanju, niti druge detalje transakcije, a ni kineska vlada ni Boing nisu potvrdili postizanje ovog sporazuma.
Izvršni direktor Boinga Keli Ortberg bio je među američkim privrednicima koji su pratili Trampa u Kini, sa ciljem da prošire izvoz proizvoda i usluga na kinesko tržište. Tramp je takođe izjavio da bi potencijalni ugovor koristio i kompaniji General Electric (GE), koja bi prema njegovim rečima trebalo da isporuči između 400 i 450 avionskih motora Kini. Predsednik GE Aerospace H. Lorens Kalp bio je deo delegacije, ali iz kompanije nije bilo komentara na najave o novom poslu.
Iako su postojala očekivanja da će samit doneti konkretne dogovore, prema oceni Boni Glaser iz Maršalovog fonda, poseta je završena bez zvaničnih potvrda o pojedinostima dogovora, uključujući i detalje o trgovinskim sporazumima za soju, tečni prirodni gas i govedinu. Glaser je istakla da “još treba sačekati zvanične podatke od Boinga ili Kine”, naglašavajući oskudicu konkretnih informacija o sklopljenim trgovinskim aranžmanima.
Od povratka Trampa na predsedničku funkciju, njegova administracija je Boing postavila kao ključnu kompaniju za obnovu američke industrijske proizvodnje. Ranije posete Bliskom istoku rezultirale su ugovorima poput onog sa Katar ervejzom za do 210 Boingovih aviona, kao i dogovorima sa drugim državama, uključujući Južnu Koreju i Tursku. Tramp je u Pekingu boravio tri dana, u okviru prve posete američkog predsednika Kini od 2017. godine.
Prema Trampovoj izjavi, među glavnim temama razgovora sa kineskim liderima bio je i rat sa Iranom, pri čemu je naglašeno zajedničko zalaganje za okončanje sukoba i otvaranje Ormuskog moreuza. Tramp je naveo da su on i Si postigli “fantastične trgovinske sporazume”, ali da još nije doneta odluka o velikoj prodaji američkog naoružanja Tajvanu.
