Connect with us

Domaće

BioNTech beleži neto gubitak od 532 miliona evra i zatvara fabrike nakon pada potražnje za vakcinom

Prihodi kompanije pali na 118 miliona evra u prvom kvartalu 2026, otpušta 1.860 radnika i prepušta proizvodnju Pfizeru

Published

45 minutes ago

on

gf01b3195be087eb476c0877272f82e7935698083ba7fe9f7edcc67ac763ce3bd2602831d55693a0c4d43d094f5f5396e52d33401da3c4c83fc095900a0aff1e5_1280

Prihodi kompanije pali na 118 miliona evra u prvom kvartalu 2026, otpušta 1.860 radnika i prepušta proizvodnju Pfizeru

Biotehnološka kompanija BioNTech iz Majnca, nekada lider u razvoju prve mRNK vakcine protiv kovida-19, zabeležila je neto gubitak od 532 miliona evra u poslednjem kvartalu, dok su prihodi pali na 118 miliona evra u prvom kvartalu 2026. godine, što predstavlja pad od 35 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Kompanija je najavila otpuštanje gotovo 1.860 radnika i zatvaranje proizvodnih pogona u Nemačkoj i Singapuru, dok će kompletnu proizvodnju vakcine protiv kovida prebaciti na partnera Pfizer.

BioNTech je tokom pandemije ostvario izuzetne rezultate zahvaljujući vakcini Komirnati, koja je ubrizgana u više od milijardu ljudi širom sveta. Međutim, kako je globalna potražnja za vakcinama rapidno opala, finansijski rezultati kompanije pretrpeli su značajan udar. Prema poslednjem saopštenju, BioNTech očekuje još niže prihode od prodaje vakcine protiv kovida-19 u poređenju sa 2025. godinom, usled pada na evropskom i američkom tržištu.

Fenomen BioNTecha pokazuje i rizike poslovnih modela zasnovanih na jedinstvenom, blokbaster proizvodu. Analitičari ističu da je kompanija tokom pandemijskog buma izgradila prevelike proizvodne kapacitete, koji su sada ostali neiskorišćeni. S obzirom na visoke troškove rada, skupu energiju i brojne birokratske prepreke u Nemačkoj, BioNTech je odlučio da preduzme mere restrukturiranja i racionalizacije poslovanja.

Osnivači kompanije, Ugur Šahin i Ežlem Tireći, akademski lekari i inovatori u oblasti onkologije i imunologije, najavili su povlačenje sa čelnih pozicija do kraja godine. BioNTech je ostao posvećen razvoju novih terapija, sa 15 kliničkih studija iz oblasti lečenja raka trenutno u toku, nadajući se da će mRNK tehnologija ponovo doneti naučni i komercijalni proboj.

Priča o BioNTechu ističe i širi izazov za biotehnološku industriju: kako održati inovacije i finansijsku stabilnost kada se tržišni bum završi. Kompanija sada traži novu strategiju rasta i diversifikacije, dok analitičari pažljivo prate budućnost njenih onkoloških projekata.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Privreda Srbije povećala zaduženje za 345 miliona evra u aprilu, ukupan dug premašio 21 milijardu

Kompanije i preduzetnici podigli 12,3% više kredita, dok su kamatne stope na evro kredite pale za 0,58 procentnih poena

Published

5 minutes ago

on

May 7, 2026

By

Kompanije i preduzetnici podigli 12,3% više kredita, dok su kamatne stope na evro kredite pale za 0,58 procentnih poena

Privreda Srbije je tokom aprila 2026. godine povećala zaduženje kod domaćih banaka za dodatnih 345 miliona evra, čime je ukupni dug po kreditima dostigao nešto više od 21 milijardu evra, pokazuju podaci iz mesečnog izveštaja Udruženja banaka Srbije. Najveći deo novog zaduženja, čak 337 miliona evra, odnosi se na kompanije, dok su preduzetnici svoj dug povećali za 15 odsto u odnosu na prošlu godinu, dostigavši nivo od 836 miliona evra.

Kompanije su u istom periodu povećale svoj ukupni dug za 12,5 odsto, pa sada duguju 20,2 milijarde evra, dok je rast ukupnog zaduženja privrede iznosio 12,3 odsto na godišnjem nivou. U poslednjih godinu dana, privreda je uzela ukupno 2,36 milijardi evra novih kredita. Ovaj trend nije posledica povoljnijih uslova na tržištu niti velikih investicija – većina sredstava koristi se za obrtna sredstva i održavanje poslovanja, dok je ulaganje u investicije znatno manje.

Kada je reč o kamatnim stopama, situacija se razlikuje u zavisnosti od valute kredita. Dinarske kamate su povećane: mikro preduzeća su u martu 2026. godine dobijala dinarske kredite po prosečnoj stopi od 8,02 odsto, a velika preduzeća po stopi od 6,28 odsto, što je više nego godinu dana ranije, kada su iznosile 7,47 odsto, odnosno 6,07 odsto. Nasuprot tome, kamate na kredite vezane za evro su smanjene – za mikro preduzeća na 4,96 odsto (sa 5,33 odsto), a za velika na 4,46 odsto (sa 4,86 odsto), što predstavlja ukupni pad od 0,58 procentnih poena.

Većina zaduženja je u evrima, sa odnosom 83 milijarde dinara prema 34 milijarde dinara u domaćoj valuti. Smanjenje kamatnih stopa za evro kredite povezano je sa padom referentne stope Evropske centralne banke sa 2,75 odsto u martu 2025. na 2 odsto u martu 2026, dok je euribor pao sa 2,5 odsto na 2 odsto. Sa druge strane, referentna stopa Narodne banke Srbije nije menjana od septembra 2024. godine (5,75 odsto), a belibor je u martu ostao na oko 4,7 odsto.

Struktura kredita ukazuje da preduzeća znatno više uzimaju kredite za obrtna sredstva nego za investicije. Tako su velika preduzeća u martu 2026. godine podigla evro kredite u iznosu od 219 miliona evra za tekuće poslovanje, dok je za investicije izdvojeno samo 39 miliona evra, što je odnos 5,6 prema 1 u korist obrtnih sredstava. U decembru 2025. taj odnos je bio 1,34 (348 miliona evra za obrtna sredstva, 260 miliona za investicije), dok je za celu 2025. godinu odnos iznosio 2,49 (2,71 milijardi naspram 1,09 milijardi evra).

Pročitaj još

Domaće

ICT Hub i GIZ pokreću novi ciklus zelenog akceleratora uz podršku za više od 20 startap timova

Tokom tri meseca, devet startapova predstaviće rešenja na ‘demo danu’, najbolje očekuju nagrade i podrška

Published

10 minutes ago

on

May 7, 2026

By

Tokom tri meseca, devet startapova predstaviće rešenja na ‘demo danu’, najbolje očekuju nagrade i podrška

Novi ciklus programa Zeleni akcelerator, namenjen startapima koji razvijaju inovacije sa pozitivnim uticajem na životnu sredinu, počeo je danas i trajaće nekoliko meseci. Program realizuju ICT Hub i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), u saradnji sa Tehnološko-metalurškim fakultetom i projektom ‘Globalna hemija’. Cilj je prepoznati potencijale u srpskoj startap zajednici za razvoj rešenja iz oblasti zelene tranzicije i održivog poslovanja, istakao je Tomislav Knežević, programski direktor GIZ-a na konferenciji GreenUp ‘Who’s Leading the Next Wave of Green Tech Innovation?’ u Beogradu.

Knežević je naglasio da je program osmišljen kako bi se pažnja sa regulatornih izazova preusmerila na razvoj inovacija i poslovnih prilika. U novom ciklusu učestvuje više od 20 timova, a uz podršku ICT Huba startapi će tokom narednih nekoliko meseci raditi na unapređenju proizvoda i poslovnih procesa i pristupa finansiranju. Na kraju programa biće organizovano takmičenje startap ideja, na kojem će najbolji timovi dobiti nagrade i dodatnu podršku za razvoj.

GIZ i ICT Hub su pre dve godine započeli saradnju na programima podrške zelenim inovacijama. ‘Znali smo da se Srbija dobro razvila po pitanju startapa i digitalizacije, ali nismo imali jasnu sliku o zastupljenosti zelenih tema. Analiza potencijala pokazala je veoma pozitivne rezultate’, rekao je Knežević. Prvi ciklus prošle godine pokazao je da srpska inovaciona scena ima kvalitetna i tržišno primenljiva rešenja. Na završnom takmičenju u novembru 2025. predstavljeni su gotovi proizvodi spremni za dalji razvoj.

Predstavnik ICT Huba, Vojislav Vučićević, naglasio je da je program jedinstven u regionu jer, osim poslovne podrške, poseban akcenat stavlja na razvoj zelenih inovacija i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu. On je istakao da tokom tromesečnog programa, učesnici rade na unapređenju poslovnih veština i razvoju komponenti koje doprinose zelenoj ekonomiji, a završnica će biti organizovana kroz ‘demo dan’ u poslednjem kvartalu godine. Devet startapova predstaviće svoja rešenja pred privredom, potencijalnim kupcima i investitorima, a tada će biti dodeljene i nagrade najboljima.

Iskustva iz prve generacije pokazala su pozitivne reakcije, posebno kada je reč o mentorskoj podršci i povezivanju sa relevantnim institucijama. ‘Učesnici su tokom tri meseca fokusirano radili na oblastima poslovanja koje bi se inače razvijale mnogo sporije. Suština akceleratora je da u kratkom periodu podignemo nivo njihove poslovne spremnosti i zrelosti’, rekao je Vučićević. On je dodao da zelena komponenta još nije dovoljno zastupljena među inovacionim startapima u Srbiji, jer se često više fokusiraju na cenu i tržišne zahteve.

Pročitaj još

Domaće

Cena nafte brent pala na 98,609 dolara po barelu, pad WTI na 92,750 dolara

Evropski fjučersi gasa dostigli 44,005 evra po megavat-satu, valutni kurs evra 1,17645 dolara

Published

35 minutes ago

on

May 7, 2026

By

Evropski fjučersi gasa dostigli 44,005 evra po megavat-satu, valutni kurs evra 1,17645 dolara

Cena nafte brent pala je danas za 2,61 odsto na 98,609 dolara po barelu, dok se američka sirova nafta WTI spustila za 2,45 odsto na 92,750 dolara, pokazuju podaci sa berzi u 9.30 sati. Investitori su umereno optimistični i prate pregovore između Sjedinjenih Američkih Država i Irana u vezi sa mogućim okončanjem globalne energetske krize preko Ormuskog moreuza.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će Sjedinjene Države nastaviti vojne napade na Iran ukoliko Teheran ne prihvati predlog Vašingtona za okončanje sukoba. “Ako se ne slože, bombardovanje počinje, a nažalost, biće mnogo intenzivnije i u većem obimu nego ranije”, napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth Social. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova rekao je za CNBC da Iran razmatra američki predlog za kraj rata na Bliskom istoku.

Na evropskim berzama, fjučersi gasa za juni na amsterdamskoj berzi TTF otvorili su dan na 44,005 evra za megavat-sat. Indeks Frankfurtske berze DAX beleži rast od 0,19 odsto na 24.999,50 poena, dok je CAC 40 porastao 0,71 odsto na 8.358,17 poena. FTSE 100 pao je za 0,47 odsto na 10.393,59 poena, a moskovski MOEX za 0,41 odsto na 2.621,93 poena.

Na deviznom tržištu, vrednost evra iznosi 1,17645 dolara. Cena zlata zabeležila je rast na 4.739,39 dolara za trojnu uncu, dok je cena pšenice pala na 5,9501 dolar za bušel (27,216 kg).

Na američkim tržištima, indeks Dow Jones zatvorio je prethodni trgovački dan sa rastom od 1,24 odsto na 49.910,59 poena, S&P 500 porastao je 1,46 odsto na 7.365,12 poena, dok je Nasdaq skočio za 2,02 odsto na 25.838,94 poena.

Pročitaj još

U Trendu