Cena .rs domena iznosi 1.500–2.500 dinara, dok je .com domen 1.800–3.500 dinara godišnje, a pojedini nazivi mogu dostići i 10.000 dolara

Preduzeća u Srbiji pri osnivanju sve češće biraju između nacionalnog .rs i globalnog .com domena, a odluka direktno utiče na vidljivost, poverenje korisnika i SEO rezultate, pokazuju podaci Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). Nacionalni domeni, kao što su .rs i .срб, preporučuju se za firme koje ciljaju domaće tržište, dok je .com namenjen kompanijama sa ambicijama za međunarodno prisustvo. Godišnja cena .rs domena kreće se od 1.500 do 2.500 dinara, dok je .co.rs nešto povoljniji – od 800 do 1.200 dinara, a .срб se često nudi uz simboličnu doplatu od 200 do 500 dinara. Za registraciju .com domena, firme izdvajaju od 1.800 do 3.500 dinara, u zavisnosti od kursa dolara i marže registra.

Prema navodima stručnjaka, ekstenzija domena značajno utiče na percepciju firme, a nacionalni domeni ulivaju više poverenja domaćim korisnicima. Mladen Savić iz True-False Hosting ističe: „Ekstenzija utiče na percepciju firme jer je domen prva stvar koju čovek vidi kada otvara sajt i ukoliko je to nacionalni domen stvara se osećaj sigurnosti kod potencijalnog kupca i poverenje“. Sa druge strane, Zoran Buhavac iz Gama Electronics savetuje da domaće firme, ukoliko planiraju potencijalno širenje, odmah registruju i .com domen, jer naknadna registracija istog naziva može biti nemoguća ili višestruko skuplja. Tako, domen koji inicijalno košta 12 dolara može kasnije dostići cenu i od 2.000, 5.000 pa čak i 10.000 dolara.

Registracija domena u Srbiji obavlja se na period od 1 do 10 godina, a obnavljanje je po istoj ceni kao i inicijalna registracija. RNIDS omogućava rešavanje sporova putem arbitražnog tela, što olakšava povraćaj domena u slučaju zloupotrebe znaka ili žiga, bez dodatnih sudskih troškova. Prvi .com domen registrovan je pre 41 godinu i danas postoji nekoliko desetina miliona sajtova sa ovom ekstenzijom, uz široko priznat kredibilitet. Cene domena nisu fiksne na nivou države, već zavise od ovlašćenih registara (hosting kompanija), što omogućava određenu fleksibilnost u ponudi i ceni.

Stručnjaci naglašavaju da je izbor domena strateško, a ne samo tehničko pitanje, te preporučuju da se ime firme i domen biraju uporedo, kako bi se izbegli problemi sa zauzetošću ili višim troškovima u budućnosti.

Model rada na daljinu čini 8,1 odsto ukupnog nataliteta u SAD, sa 291.000 beba godišnje

Rad od kuće značajno utiče na povećanje nataliteta, posebno kada oba partnera rade na daljinu, pokazuje studija Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena objavljena 18. marta 2026. Istraživanje, koje obuhvata podatke iz 38 zemalja i Sjedinjenih Američkih Država, ukazuje da osobe koje rade od kuće makar jedan dan nedeljno imaju više dece i češće planiraju proširenje porodice. Efekat je najočigledniji kod parova u kojima oba partnera rade na daljinu – u tim domaćinstvima, prosečan broj dece tokom života povećava se za oko 0,32 deteta po ženi globalno, dok taj broj u Sjedinjenim Američkim Državama iznosi 0,45.

Na nacionalnom nivou, rad od kuće već ima merljiv uticaj. U SAD, ovaj model rada čini oko 8,1 odsto ukupnog nataliteta, odnosno približno 291.000 rođenih beba godišnje, prema podacima za 2024. godinu. Istraživači kao ključnu prednost izdvajaju fleksibilnost – rad od kuće olakšava usklađivanje poslovnih obaveza i brige o deci. Najveći efekat na rast nataliteta postiže se već sa jednim danom rada od kuće nedeljno, dok dodatni dani donose manju dodatnu korist.

Prema podacima studije, zastupljenost rada na daljinu varira među državama: veća je u Kanadi, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama, a niža u Japanu i Južnoj Koreji. Ove poslednje zemlje bi mogle povećati natalitet kroz širenje modela rada od kuće. Analiza predlaže da bi vlade mogle koristiti rad od kuće kao alat za borbu protiv pada nataliteta, uz ulaganja u infrastrukturu poput brzog interneta i fleksibilnog radnog vremena.

Studija navodi da je, u pojedinim slučajevima, efekat rada na daljinu na natalitet uporediv ili čak veći od državnih ulaganja u brigu o deci. Autori ističu da su potrebna dodatna istraživanja, jer na rezultate utiču i društvene i kulturne razlike, ali zaključuju da je širenje rada od kuće već doprinelo rastu nataliteta nakon pandemije.

Kompanijama se otkazuje ugovor o radu, rok za prijavu potraživanja tačno 120 dana prema zakonu

Kada preduzeće u Srbiji uđe u stečaj, zaposleni i poverioci suočavaju se sa jasno definisanim rokovima i procedurama. Zakon nalaže da kompanija koja ne ispuni finansijske obaveze u roku od 45 dana ili potpuno obustavi plaćanja tokom 30 dana može biti proglašena stečajnim dužnikom. Dodatno, preteća nesposobnost plaćanja i prezaduženost, kada dugovi premaše vrednost imovine, predstavljaju osnov za pokretanje stečaja.

Stečaj može imati dva pravca – bankrotstvo, koje podrazumeva prodaju imovine i namirenje poverilaca, ili reorganizaciju, gde sud potvrđuje plan otplate i otpisivanja dugova, ostavljajući mogućnost oporavka kompanije. Pokretanje postupka može zahtevati poverilac, sam dužnik ili likvidacioni upravnik, a odluku o otvaranju donosi privredni sud u mestu sedišta firme, u procesu koji traje najduže 30 dana.

Najvažniji ekonomski trenutak za zaposlene nastupa kada sud donese rešenje o otvaranju stečaja – tada za sve ugovore o radu nastaje otkazni razlog. Stečajni upravnik odlučuje o otkazu ugovora o radu, što je obaveza propisana zakonom.

Svi poverioci su u obavezi da sudu prijave svoja potraživanja najkasnije za 120 dana od objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u Službenom glasniku Republike Srbije. Prijave podnete nakon 120 dana neće biti razmatrane, čime se gubi pravo na naplatu. O svakom prijavljenom potraživanju odlučuje stečajni sud, a ako dođe do osporavanja od strane stečajnog upravnika, poverilac mora da dokaže pravo u parničnom postupku.

Redosled isplate jasno je određen – prvo se iz stečajne mase namiruju troškovi postupka, potom obaveze stečajne mase, a tek onda dolaze na red stečajni poverioci, i to po utvrđenim isplatnim redovima. Prava zaposlenih, kao i drugih poverilaca, zavise od poštovanja ovih zakonskih procedura i rokova.