Godišnji promet akcijama u Srbiji u 2025. iznosi tek 13,2 miliona evra, dok je globalni prosek 119% BDP-a
Javna akcionarska društva u Srbiji beleže dalji pad značaja na tržištu kapitala, što potvrđuje podatak da je na Beogradskoj berzi tokom 2025. godine promet akcijama iznosio samo 13,2 miliona evra (oko 1,55 milijardi dinara), odnosno približno 0,01% bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije. Ovaj rezultat oštro zaostaje za svetskim prosekom, gde godišnji promet akcijama dostiže 119% BDP-a, dok u zemljama OECD-a iznosi 111,5%, a u državama članicama Evropske unije 44%.
Na najvišem segmentu tržišta Beogradske berze (Prime Listing) trenutno je prisutno svega pet kompanija, pri čemu se akcijama NIS-a nije trgovalo duže od godinu dana. U poređenju, na Atinskoj berzi godišnji promet akcijama iznosi oko 12,2% BDP-a Grčke, a dnevni promet premašuje godišnji rezultat Beogradske berze više od 20 puta.
Političke i regulatorne strukture u Srbiji, prema dostupnim analizama, ne favorizuju formu javnih akcionarskih društava. To se vidi i kroz primer promene pravnog statusa javnih preduzeća poput Pošte, Puteva Srbije i Srbijašuma, koje su postale društva sa ograničenom odgovornošću, iako su ispunjavale uslove za prelazak u akcionarska društva. Ovim potezom zaposleni u tim preduzećima gube pravo na besplatne akcije, jer do emitovanja akcija neće doći.
Dodatno, podaci Centralnog registra pokazuju da transakcije izvršene na OTC tržištu (vanberzansko trgovanje) čine čak oko 99% ukupne vrednosti saldiranih transakcija, dok transakcije zaključene preko Beogradske berze učestvuju sa manje od 1%. Najveći deo OTC salda odnosi se na repo trgovinu blagajničkim zapisima Narodne banke Srbije.
Svetska banka je 2023. godine odobrila program podrške razvoju tržišta kapitala u Srbiji u vrednosti od 30 miliona dolara, ali je značajan deo sredstava usmeren ka razvoju korporativnih obveznica, a ne unapređenju tržišta akcija. Izostanak Beogradske berze iz regionalne platforme za integraciju tržišta kapitala, koju od 2025. godine razvija osam zemalja (Slovenija, Hrvatska, Poljska, Slovačka, Rumunija, Bugarska, Mađarska i Severna Makedonija), dodatno ukazuje na nepostojanje jasne strategije za razvoj domaćeg tržišta kapitala.
