Izvoz raste brže od uvoza, pokrivenost robnog uvoza izvozom dostigla 83,1 odsto u prvih pet meseci 2026.
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u periodu januar–maj 2026. godine povećan je za 3,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, navodi se u publikaciji Makroekonomske analize i trendovi (MAT) koju izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut. Istovremeno, industrijska proizvodnja porasla je za 0,6 odsto, dok je prerađivačka industrija ostvarila rast od 1,6 procenata.
U istom periodu, izvoz Srbije zabeležio je brži rast u odnosu na uvoz, pri čemu je pokrivenost robnog uvoza izvozom dostigla 83,1 odsto, što je značajno više nego prošle godine kada je iznosila 77,9 odsto. Promet u trgovini na malo svrstava Srbiju među najbrže rastuće zemlje Evrope, dok je rast zarada nadmašio troškove života – prosečna neto zarada u martu bila je za 10,9 odsto viša od prosečne potrošačke korpe, a čak 115,1 odsto iznad minimalne potrošačke korpe.
Prema MAT-u, solidni makroekonomski pokazatelji prikrivaju velike razlike između sektora. Najveći negativan doprinos dolazi iz građevinarstva, koje je smanjilo ukupni rast za 0,55 procentnih poena. U industrijskoj proizvodnji, prerađivačka industrija zabeležila je rast od 1,6 odsto, dok je rudarstvo i elektroprivreda beležila pad od 0,5, odnosno 3,2 odsto. U maju je industrijska proizvodnja bila viša za 0,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Rast u rudarstvu iznosi 3,2 odsto, dok je sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije zabeležio pad od 8,6 odsto.
Eksploatacija uglja u maju povećana je za 21,7 odsto, dok su eksploatacija ruda metala i sirove nafte i prirodnog gasa smanjene za 1,9 odsto. Ostalo rudarstvo palo je za 10,1 odsto. Elektroprivreda, koja čini skoro 15 odsto ukupne industrijske proizvodnje, beleži kontinuirani pad trenda već deset meseci, sa prosečnom mesečnom stopom pada od 0,8 odsto. Proizvodnja hidroenergije u ovoj godini je za 11,2 odsto ispod višegodišnjeg proseka.
Prerađivačka industrija ostvarila je iznenađujuće dobre rezultate. U martu je zabeležen međugodišnji rast od 8,4 odsto, u aprilu 5,3 odsto, dok je u maju rast usporio na 1,4 procenta. U maju je povećanje proizvodnje zabeleženo u 13 od 24 oblasti prerađivačke industrije, koje čine 62 odsto sektora. Posebno je značajan rast proizvodnje koksa i derivata nafte.
Inflacija se i dalje kreće u granicama cilja Narodne banke Srbije, a privremeno odstupanje iznad gornje granice ciljanog koridora očekuje se krajem godine. Srbija i dalje ima nižu inflaciju od većine evropskih zemalja – u maju je veća međugodišnja inflacija zabeležena u devet od 27 članica Evropske unije.
