Rast privrede nosili potrošnja i izvoz, dok su investicije ostale na oko 25 odsto BDP-a
Bruto domaći proizvod Srbije u prvom kvartalu 2026. godine porastao je za 3,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok su desezonirani podaci pokazali rast od samo 0,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal, prema analizama ekonomskih stručnjaka. Istaknuto je da je ovo najslabiji kvartalni rezultat u poslednjih godinu dana, a dugoročna održivost rasta zavisiće od promene investicionog modela.
Glavni pokretači privrednog rasta u ovom periodu bili su tekuća potrošnja i izvoz. Zabeležen je rast kod državne i privatne potrošnje, pri čemu su ključne stavke državne potrošnje bile zarade zaposlenih u javnom sektoru i nabavka roba i usluga. Izvoz je, za razliku od prethodnih godina, dao značajan doprinos rastu, što se ocenjuje kao pozitivan signal za strukturu ekonomije.
Investicije su povećane za svega oko jedan odsto, što je jedan od najslabijih segmenata privrednog rasta. Ukupne investicije i dalje iznose oko 25 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali zabrinjava pad stranih direktnih investicija tokom prethodne godine, dok domaće privatne investicije nisu značajno porasle. “Ukoliko se ovakav trend nastavi, mogao bi da usledi sporiji rast ukupnih investicija, što bi direktno ograničilo potencijal privrednog rasta u narednim godinama”, istakao je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
Uslužni sektor ostvario je relativno dobar rast, posebno u finansijskim uslugama, informaciono-komunikacionim delatnostima i poslovnim uslugama. Arsić navodi da bi ovaj sektor mogao da ostane jedan od nosilaca privrednog rasta i u narednim kvartalima, iako deo rezultata proizilazi iz jednokratnih faktora.
Građevinarstvo je u prvom kvartalu zabeležilo pad aktivnosti, ali se očekuje oporavak zahvaljujući investicijama u vezi sa EXPO 2027 u Beogradu. Realizacija infrastrukturnih i građevinskih projekata mogla bi da vrati ovaj sektor među važne pokretače rasta.
Industrijska proizvodnja verovatno neće zabeležiti visoke stope rasta tokom 2026. godine, a procene su da bi ukupan rast industrije mogao iznositi između jedan i dva odsto. Povećanje proizvodnje u kompaniji Stelantis biće pozitivan faktor, ali na rezultate utiču i rizici poput mogućih kvota za izvoz čelika, neizvesnosti oko poslovanja NIS-a zbog mogućih sankcija, kao i slabije industrijske aktivnosti u centralnoj Evropi.
Poljoprivreda je u prvom kvartalu ostvarila dobre rezultate, a ukoliko vremenski uslovi ostanu povoljni, očekuje se rast od šest do sedam odsto u odnosu na prethodnu godinu, što bi predstavljalo značajan doprinos ukupnom privrednom rastu. Ipak, eventualna suša tokom jula i avgusta mogla bi da umanji očekivane prinose.
Strukturni problemi, poput kvaliteta institucija, i dalje predstavljaju izazov za dugoročni ekonomski rast Srbije, dok ekonomski analitičari ističu potrebu za snažnijim ciklusom domaćih privatnih investicija.
