Grupa je u 2025. godini povećala prodaju za 352 miliona evra, a čak 84 odsto prihoda dolazi izvan Slovenije

Perutnina Ptuj Grupa zaključila je 2025. godinu sa prihodima od 885 miliona evra, što predstavlja rast od 352 miliona evra u poređenju sa prethodnom godinom, saopšteno je u finansijskom izveštaju. Ključnu ulogu u rastu imao je izvoz, jer je 84 odsto prihoda, odnosno 745 miliona evra, ostvareno na tržištima izvan Slovenije. Pored toga, normalizovana EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) porasla je na 117,8 miliona evra, što je oko 15,5 miliona evra više u odnosu na 2024. godinu.

Prihodi porasli zahvaljujući akviziciji i širenju izvoza

Na pozitivan rezultat Perutnina Ptuj Grupe značajno je uticala i akvizicija Grupe UVESA, dovršena u avgustu 2025. godine. Novi član grupe, UVESA, u poslednjim mesecima godine ostvario je prihod od 272 miliona evra. Perutnina Ptuj d.o.o., centralno društvo Grupe sa sedištem u Sloveniji, zabeležila je samostalni prihod od 307 miliona evra, što je rast od 42 miliona evra u odnosu na prošlu godinu. Kao rezultat ovog širenja, Grupa je prodala više od 222 hiljade tona živinskog mesa i gotovo 280 hiljada tona gotovih proizvoda i mesnih prerađevina. Najveći deo plasmana, izuzev Slovenije, ostvaren je na tržištima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, gde kompanija ima sopstvenu proizvodnju. Kod izvoza Perutnine Ptuj d.o.o. posebnu ulogu ima Austrija, sa 16 odsto ukupnog izvoznog prihoda.

Investicije, održivost i strateški pravci razvoja

Od 2019. godine, od kada je Grupa deo MHP Grupe, investirano je više od 323 miliona evra u modernizaciju i proširenje kapaciteta. Proizvodni kapaciteti povećani su za oko 50 odsto, a ukupni prihodi više nego udvostručeni. Kao rezultat ovih ulaganja, Perutnina Ptuj Grupa jača svoju poziciju među vodećim proizvođačima hrane u regionu. Prema izveštaju, poslovna strategija do 2027. godine oslonjena je na operativnu izvrsnost, širenje na nova tržišta i razvoj proizvoda sa većom dodatom vrednošću. U 2025. godini Grupa je dostigla stopu iskorišćenosti resursa od 95 odsto, čime se gotovo svi organski nusproizvodi vraćaju u proizvodni ciklus kroz obnovljivu energiju, đubrivo i sekundarne sirovine. Time Perutnina Ptuj razvija jedan od najnaprednijih sistema cirkularne ekonomije u regionalnoj živinarskoj industriji.

Izjave rukovodstva i perspektive za naredni period

„Iza nas je još jedna vrlo uspešna godina, u kojoj smo ostvarili snažan rast i dodatno učvrstili svoju poziciju jednog od vodećih proizvođača hrane u regionu. Od 2019. godine, kada smo postali deo MHP Grupe, u modernizaciju i proširenje naših kapaciteta uložili smo više od 323 miliona evra. Proizvodne kapacitete povećali smo za približno 50 odsto, dok su prihodi više nego udvostručeni. Ovi rezultati potvrđuju da smo na pravom putu, ali i postavljaju ambiciozne temelje za ono što sledi. Nastavićemo da ulažemo, razvijamo naše poslovanje i podižemo lestvicu kako bismo osigurali održiv dugoročni rast“, izjavio je Luka Komazec, generalni direktor Perutnina Ptuj Grupe. U kompaniji radi više od osam hiljada zaposlenih, a Grupa planira dalji rast broja zaposlenih i širenje na nova tržišta. Kao rezultat dosadašnjih ulaganja i strategije održivosti, kompanija se ističe kao lider u odgovornom upravljanju resursima i cirkularnoj ekonomiji na regionalnom nivou.

Prema ŠTADA izveštaju za 2026. godinu, 40% građana Srbije pokazuje zabrinutost zbog starenja, dok je evropski prosek znatno viši

ŠTADA Zdravstveni izveštaj za 2026. godinu pokazuje da je više od 50 odsto Evropljana zabrinuto zbog starenja. Ovaj podatak jasno ističe pojačane strahove širom kontinenta kada je reč o kvalitetu života i zdravstvu u kasnijim godinama. Međutim, zabrinutost nije ravnomerno raspoređena među državama. Tek 40 odsto građana Srbije izjavljuje da je zabrinuto zbog starenja, što je jedan od najnižih procenata u Evropi.

Strah od starenja u Evropi i regionalne razlike

Najveći stepen zabrinutosti izražen je kod građana Centralne i Zapadne Evrope. U Litvaniji čak 67 odsto anketiranih navodi strah od starenja, dok su u Češkoj i Poljskoj ti procenti po 65 odsto. Slično visoke vrednosti zabeležene su u Španiji i Francuskoj, gde 62 odsto građana izražava zabrinutost. S druge strane, osim Srbije i Kazahstan i Švajcarska bilježe niske nivoe zabrinutosti, sa po 42 odsto, dok je u Uzbekistanu taj procenat 43. Ove razlike odražavaju različite društvene i ekonomske stavove prema starenju i zdravlju.

Bojazan zbog bolesti i gubitka snage

Najveći razlog za zabrinutost predstavlja bolest i gubitak fizičke snage. Čak 75 odsto građana Mađarske i Češke, kao i 74 odsto ispitanika u Srbiji, navode bolest kao svoj glavni strah u vezi sa starenjem. Za većinu Evropljana, dugovečnost je izuzetno važna – 75 odsto anketiranih ističe da im je dug život prioritet. Posebno je zanimljivo da je želja za dugovečnošću izraženija kod onih sa boljim mentalnim zdravljem.

Navike i spremnost za promene zbog zdravlja

Čak 80 odsto Evropljana spremno je da potpuno izbaci ili značajno smanji unos šećera i slatkiša kako bi poboljšali zdravlje. Takođe, 82 odsto je voljno da uradi genetski test. Najveća otvorenost prema genetskim testovima zabeležena je u Portugaliji (92 odsto), dok Španija i Italija beleže po 88 odsto. U Srbiji čak 81 odsto građana pozitivno odgovara na ovu mogućnost. Ovi podaci ukazuju na rastuću svest o prevenciji i brizi za zdravlje. Prema rečima Ronalda Zeliger-a, generalnog direktora Hemofarm Grupe, „zdravstveni prioriteti Evropljana menjaju se sa životnom fazom. Mlađe generacije fokusirane su na trenutno stanje, dok starije sve više pažnje posvećuju prevenciji i dugoročnoj sigurnosti.“

Tehnologija i pristup zdravlju u starijoj dobi

Skoro svaki šesti Evropljanin koristi aparat za merenje krvnog pritiska. Najčešće ga koriste građani Slovačke (79 odsto), Litvanije (76 odsto), Mađarske (74 odsto), Poljske (72 odsto) i Srbije (68 odsto). Stariji od 55 godina češće koriste tradicionalne metode praćenja zdravlja, dok se mlađe generacije okreću digitalnim i pametnim alatima. Kao rezultat, ovi trendovi ukazuju na to da će razvoj tehnologije i dalje igrati ključnu ulogu u zdravstvu i prevenciji bolesti među starijim osobama. Sve veća otvorenost prema genetskim testovima i digitalnom praćenju zdravlja govori o promeni stavova i navika u celoj Evropi.

Povratak u školski i poslovni ritam utiče na navike potrošača, a porudžbine osnovnih potrepština značajno rastu sa početkom jeseni

Septembar donosi povratak u svakodnevni ritam i značajne promene u navikama potrošača u Srbiji. Prema podacima kompanije Wolt, potrošnja školskog pribora porasla je više od trećine u septembru u odnosu na letnji prosek. Ovaj rast je posebno uočljiv sa početkom školske godine, kada se roditelji i đaci pripremaju za nove obaveze i nabavljaju sveske, olovke, pernice i materijale za crtanje.

Rast porudžbina osnovnih potrepština u septembru

Uz povećanu potražnju za školskim priborom, podaci pokazuju da se sa dolaskom jeseni češće naručuju i papirni i higijenski proizvodi, sredstva za čišćenje, baterije i oprema za punjenje uređaja. Ovi proizvodi beleže rast u odnosu na letnje mesece. Kako jesen odmiče, razlika u tražnji postaje još izraženija, što ukazuje na to da se povratak u ustaljeni raspored odražava i na kupovne navike domaćinstava. Kao rezultat toga, porodice češće obnavljaju zalihe proizvoda koji su im potrebni za svakodnevno funkcionisanje.

Promene u potrošačkim navikama i izbor hrane

Povratak u školske i radne obaveze menja i navike kada je reč o hrani. Prema Wolt podacima, u septembru raste aktivnost u kategoriji porudžbina hrane, posebno jela kao što su pica, burgeri, roštilj i azijska kuhinja. Istovremeno, potražnja za laganijim obrocima kao što su salate opada u odnosu na letnji period. Ove promene prate dnevni raspored domaćinstava, jer se sa povratkom u ritam povećava potreba za konkretnijim obrocima za ručak i večeru.

Uticaj povratka obaveza na svakodnevni život

Povratak škole, posla i treninga dovodi do toga da domaćinstva češće naručuju proizvode i namirnice putem dostave. Na taj način štede vreme koje bi inače proveli u prodavnici i lakše balansiraju između brojnih obaveza. Takođe, dostava proizvoda omogućava porodicama da deo slobodnog vremena posvete igri i druženju, što pozitivno utiče na kvalitet svakodnevnog života. Pored toga, septembar tradicionalno označava prelaz iz opuštenog letnjeg režima u intenzivniji radni i školski ritam, što se direktno odražava na potrošačko ponašanje i strukturu porudžbina. Ovi trendovi potvrđuju značaj sezonskih promena za trgovinu i logistiku u Srbiji.