Skupština Srbije usvojila je izmene koje dozvoljavaju promenu namene šumskog zemljišta oštećenog požarom, uz izuzetak za projekte od javnog interesa

Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o planiranju i izgradnji kojima je omogućena gradnja u šumama pogođenim požarima. Ove izmene dozvoljavaju promenu namene šumskog zemljišta koje je oštećeno ili uništeno požarom, što je izazvalo zabrinutost u javnosti. Prema zajedničkom saopštenju organizacija Transparentnost Srbija i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), izmene su usvojene bez prethodne javne rasprave, u okviru 59 tačaka dnevnog reda.

Izmene zakona o planiranju i izgradnji i reakcije javnosti

Usvajanje ovih izmena dogodilo se tokom velikih požara koji su zahvatili Deliblatsku peščaru, najveću peščaru u Evropi i područje od izuzetnog nacionalnog značaja. Organizacije su istakle da je postupak bio netransparentan, što dodatno produbljuje sumnje u vezi sa sudbinom zemljišta pogođenog požarima. Usvojeni amandman formalno štiti izgorelo šumsko zemljište od promene namene, ali u praksi olakšava njegovu prenamenu u građevinsko zemljište za projekte koje odobri Komisija Vlade Srbije. Ne postoji prepreka da se takvi predlozi pojave i nakon velikih požara.

Javni interes i pravila za prenamenu zemljišta

Izmenama zakona predviđeno je da šumsko zemljište pogođeno požarom zadrži prethodnu namenu prema planskim dokumentima. Međutim, propisan je izuzetak koji omogućava promenu namene ako je to neophodno za projekte od javnog interesa ili za izgradnju objekata javne infrastrukture. Transparentnost Srbija i RERI upozoravaju da ovakva formulacija otvara vrata za široku interpretaciju javnog interesa, što može dovesti do gubitka šumskih površina.

Nedostatak javne rasprave i zahtev za odlaganjem primene

Organizacije su ukazale da Ministarstvo građevinarstva nije organizovalo javnu raspravu o ovim izmenama, niti su odredbe o korišćenju šumskog zemljišta postojale u originalnom predlogu Vlade dostavljenom Skupštini 7. avgusta 2026. godine. Amandman je naknadno predložen na sednici Odbora za prostorno planiranje 26. avgusta 2026. godine i usvojen jednoglasno. Kao rezultat toga, javnost nije imala uvid u tekst amandmana ni njegovo obrazloženje. Zbog toga Transparentnost Srbija i RERI zahtevaju hitno odlaganje primene zakona dok se ne obezbedi detaljno objašnjenje i javne konsultacije o ovim izmenama. Oni smatraju da je nužno sagledati sve rizike i posledice pre nego što nove odredbe stupe na snagu. Izmene zakona o planiranju i izgradnji u šumama pogođenim požarima izazvale su veliko interesovanje javnosti, naročito zbog mogućih posledica po zaštitu prirodnih resursa i biološke raznovrsnosti.

Niška mlekara preradila 100.000 litara mleka dnevno i dostigla 300.000 isporučenih proizvoda, značajno proširujući mrežu dobavljača

Milk House, vodeća mlekara iz Niša, preradila je više od 100.000 litara mleka dnevno u 2026. godini. Kompanija je isporučila oko 300.000 jedinica proizvoda dnevno, čime je artikle kompanije svakog dana konzumiralo više od 300.000 ljudi. Ovim rezultatima, Milk House je učvrstio poziciju najveće mlekare na jugu Srbije, a sada pokriva tržište polovine Srbije, potvrdio je Zvezdan Gavrilović, generalni direktor i suvlasnik firme.

Kompanija je počela poslovanje 2007. godine, sa preradom 500 litara mleka dnevno. Ravnomerni rast obezbedio je širenje kapaciteta i mreže dobavljača, koja sada obuhvata gotovo celu Srbiju. Inicijalno su otkupljivali mleko iz niškog kraja, ali su se vremenom proširili na celu zemlju. “Naši proizvodi pokrivaju jug i istok Srbije, a postali smo prisutni i u Beogradu i zapadnim delovima zemlje. Proizvode plasiramo i u Makedoniju i Crnu Goru”, istakao je Gavrilović.

Rast proizvodnje i širenje tržišta

Osim tradicionalnih proizvoda poput jogurta, kiselog mleka i pavlake, Milk House je uveo i grčki tip jogurta i sitan sir za dnevnu potrošnju. Kompanija sarađuje i sa drugim mlekarama, koje pod njenim brendom proizvode artikle visokog kvaliteta. Zahvaljujući investicijama u proizvodnu infrastrukturu i laboratoriju, preduzeće je kompletno zaokružilo tzv. “hladni lanac” – od otkupa najkvalitetnije sirovine, preko savremene prerade, do distribucije u rashladnim vozilima.

Kvalitet proizvoda i strogo poštovanje higijensko-sanitarnih standarda predstavljaju osnovnu strategiju kompanije. “Svaki dan smo na ispitu. Ako dođe do greške, gubimo kupca. Zato je odgovornost ključ ovog posla”, naglašava Gavrilović. Kompanija redovno snabdeva javne ustanove – dečije ustanove, bolnice, vojsku, policiju i domove starih – što dodatno povećava nivo odgovornosti prema kvalitetu.

Podrška proizvođačima mleka i tržišna konkurencija

Milk House aktivno ulaže u razvoj primarnih proizvođača mleka, često im pružajući stručne savete i finansijsku podršku. Neki proizvođači su od početnih pet ili 15 grla stoke došli do stotinu, a pojedini na jugu Srbije danas isporučuju i do 1.500 litara mleka dnevno. “Pomogli smo im savetima, delimično finansirali razvoj i obezbedili sigurnost otkupa. Plaćamo mleko na vreme i često po cenama koje su iznad tržišnih”, navodi Gavrilović.

Tržišna konkurencija je vrlo jaka, ali mlekara je uspela da se izbori za svoje mesto i proširi tržište. Osim toga, kompanija učestvuje na tenderima za snabdevanje javnih ustanova, čime dodatno učvršćuje poziciju. Zahvaljujući ovakvom pristupu, Milk House ima dobavljače koji su izgradili poslovanje oslanjajući se na kontinuiran otkup i fer uslove saradnje.

Kao rezultat, kompanija danas zapošljava 242 radnika i ostvaruje stabilan rast na domaćem i regionalnom tržištu. Ovakav model poslovanja pokazuje značaj integrisanog lanca vrednosti, gde se kvalitet i odgovornost prenose sa proizvođača direktno na potrošače.

Slovenačka grupa ostvarila 84 odsto prihoda iz izvoza, EBITDA porasla na 117,8 miliona evra posle akvizicije Uvesa Grupe

Perutnina Ptuj Grupa zabeležila je izuzetno snažan finansijski rezultat, ostvarivši prihod od 885 miliona evra u 2025. godini. Ovaj rast prihoda predstavlja povećanje od 352 miliona evra u odnosu na prethodnu godinu, prema zvaničnom finansijskom izveštaju kompanije. Ključni faktor bila je struktura prodaje: čak 84 odsto ukupnog prihoda, odnosno 745 miliona evra, došlo je iz izvoza van Slovenije.

Rast prihoda i EBITDA rezultat širenja i akvizicija

U istoj godini, normalizovana EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) porasla je na 117,8 miliona evra. Taj iznos je za 15,5 miliona evra viši nego 2024. godine, što ukazuje na značajno poboljšanje operativne profitabilnosti. Na ove rezultate uticala je završena akvizicija Grupe Uvesa u avgustu 2025. godine, čime je dodatno proširen opseg poslovanja. Perutnina Ptuj d.o.o., sedište Grupe u Sloveniji, ostvarila je prihod od 307 miliona evra, 42 miliona više u odnosu na prethodnu godinu.

Struktura prodaje, regionalni izvoz i tržišna pozicija

Najveći deo prodaje van Slovenije ostvaren je na tržištima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, gde Grupa ima i sopstvenu proizvodnju. Izvoz iz Slovenije posebno je bio snažan ka Austriji, gde je ostvareno 16 odsto ukupnih prihoda od izvoza. U 2025. godini prodato je više od 222.000 tona živinskog mesa i gotovo 280.000 tona proizvoda iz osnovnog asortimana, što uključuje gotove proizvode i mesne prerađevine. Prema zvaničnom izveštaju, povećanje proizvodnih kapaciteta i diverzifikacija tržišta doprinele su rastu prihoda.

Investicije i strategija dugoročnog rasta

Luka Komazec, generalni direktor Perutnina Ptuj Grupe, istakao je značaj kontinuiranog investiranja u modernizaciju i proširenje kapaciteta. “Proizvodne kapacitete povećali smo za približno 50 odsto, dok su prihodi više nego udvostručeni. Nastavićemo da ulažemo, razvijamo naše poslovanje i podižemo lestvicu kako bismo osigurali održiv dugoročni rast”, izjavio je Komazec. Kompanija je od 2019. godine, kada je postala deo MHP Grupe, uložila više od 323 miliona evra u modernizaciju i proširenje. Kao rezultat, Perutnina Ptuj je učvrstila poziciju među vodećim proizvođačima živinskog mesa u regionu.

Implikacije za sektor i buduće perspektive

Ostvareni rast prihoda Perutnina Ptuj ima značajne implikacije za širi agroindustrijski sektor jugoistočne Evrope. Povećanje izvoza i uspešne akvizicije omogućile su kompaniji da poveća tržišni udeo i diversifikuje rizik poslovanja. Uporedo sa tim, kompanija planira nastavak investicija i širenje prisustva na regionalnim tržištima. Rast EBITDA i prihod od izvoza doprinose stabilnosti kompanije i predstavljaju osnovu za dalji održiv rast.