Kompanija ostvarila prihod od 6,4 milijarde dolara i EPS od 6,06 dolara, ali akcije od početka godine niže za 23 odsto

Američka softverska kompanija Adobe zabeležila je pad vrednosti akcija od 9 odsto pre otvaranja berzi u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon što je izvršni direktor Šantanu Narajen najavio povlačenje sa čela kompanije posle 18 godina. Tokom njegovog mandata, akcije Adobe-a porasle su više od šest puta, dok je indeks S&P 500 u istom periodu ostvario rast od oko 350 odsto.

Narajen je najavio da će tokom tranzicije pružati podršku novom izvršnom direktoru, a potraga za naslednikom mogla bi da potraje nekoliko meseci. Satja Nadela, izvršni direktor Majkrosofta, čestitao je Narajenu na doprinosu razvoju Adobe-a i istakao njegovu ulogu u jačanju kreativnih industrija širom sveta.

Pod vođstvom Narajena, kompanija je napravila tranziciju sa prodaje softverskih licenci na pretplatnički model Creative Cloud, a trenutno širi poslovanje u segmentu generativne veštačke inteligencije. Prema najnovijim finansijskim izveštajima, Adobe je u kvartalu do 27. februara ostvario prihod od 6,4 milijarde dolara, čime je premašio očekivanja analitičara od 6,28 milijardi dolara. Prilagođena zarada po akciji (EPS) za isti period iznosi 6,06 dolara, što je više od prognoziranih 5,87 dolara po akciji.

Iako su rezultati iznad očekivanja, akcije kompanije pale su od početka godine za gotovo 23 odsto, jer investitori izražavaju sumnju u sposobnost Adobe-a da isprati brzi razvoj veštačke inteligencije.

Drugi i treći superkompjuter stižu do kraja godine, u partnerstvu sa kompanijom NVIDIA i Mistral AI

Privredna komora Srbije ulaže značajna sredstva u razvoj nacionalne AI platforme, najavljujući nabavku drugog, a do kraja godine i trećeg superkompjutera, uz podršku kompanije NVIDIA. Ova inicijativa deo je šireg projekta stvaranja domaćeg LLM modela (Large Language Model), za koji su srpski stručnjaci ocenili da je strateški važan za državu i privredu. Na konferenciji ‘Primena veštačke inteligencije u poslovanju u Srbiji – od ideje do modela, na putu ka LLM-u’, održanoj u Privrednoj komori Srbije, istaknuto je da ključ uspeha leži u kvalitetu i obimu podataka, kao i u saradnji sa međunarodnim partnerima poput francuske kompanije Mistral AI. Profesor Mladen Nikolić sa Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu naglašava: ‘Imamo malo hardvera za tako nešto ali je dobar i to je dovoljno ako se pravilno iskoristi, na sreću sa ljudskim resursima stojimo bolje jer već bar deceniju unazad kroz razne akademske i druge inicijative jačamo kapacitete. Ključna stvar, međutim, leži negde drugde a to je kvalitet i obim podataka.’ Obim podataka koje je potrebno prikupiti i obraditi uključuje tekstualne izvore, fotografije, mape, zvučne i video zapise, kao i medicinske snimke, što dodatno komplikuje razvoj. Predsednik PKS, Marko Čadež, naglasio je važnost korišćenja lokalnih kapaciteta i stručnjaka, uz napomenu da suverena AI platforma mora biti bazirana na domaćim podacima kako bi zadovoljila specifične potrebe srpskog društva i privrede. ‘Sa razvojem veštačke inteligencije postavlja se pitanje suverentiteta same države i društva nad podacima koji se tiču svakog pojedinca, svake kompanije i države i njene bezbednosti ali i budućnosti kroz obrazovanje, zdravstvo…’ izjavio je Čadež. Stručnjaci su saglasni da bez sopstvenog modela, velike svetske kompanije neće razviti rešenja prilagođena srpskom jeziku i tržištu. Medijski stručnjak Pavle Zlatić podvukao je važnost domaćeg LLM modela za očuvanje jezika i digitalne suverenosti. Partnerstvo sa globalnim liderima i akvizicija napredne infrastrukture trebalo bi da ubrzaju razvoj i implementaciju srpske AI platforme u narednom periodu.

Uslužni sektor stagnirao, industrijska proizvodnja pala, dok prognoze rasta za 2026. padaju na 0,1 do 0,6 odsto

Britanska ekonomija nije ostvarila rast bruto domaćeg proizvoda u januaru 2026. godine, saopštila je Kancelarija za nacionalnu statistiku (ONS). Tržišta su očekivala povećanje BDP-a od 0,2 odsto na mesečnom nivou, ali su podaci pokazali stagnaciju. Sektor usluga, koji čini oko tri četvrtine britanske privrede, zabeležio je takođe stagnaciju, industrijska proizvodnja je zabeležila blagi pad, dok je sektor građevinarstva porastao za 0,2 odsto.

U tromesečnom periodu do januara, privreda Velike Britanije porasla je svega 0,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal. Analitičari upozoravaju da rast cena nafte, usled sukoba na Bliskom istoku, može dodatno povećati inflaciju i ugroziti ekonomski rast.

“Britanska ekonomija već je bila među najslabijima među razvijenim zemljama po stopi rasta. Zbog toga bi trenutni skok cena nafte mogao ne samo da poveća inflaciju, već i da gurne ekonomiju u recesiju, uz rast nezaposlenosti i pad BDP-a”, izjavio je Tomas Vijeladek, ekonomista investicione kompanije T. Rou, upozoravajući i na rizik od stagflacije.

Rast cena energenata već utiče na revidiranje prognoza rasta za ovu godinu. Prethodne projekcije od oko jedan odsto sada su smanjene, a pojedini scenariji predviđaju rast od svega 0,1 do 0,6 odsto.

Tržišta očekuju da će Banka Engleske sledeće nedelje zadržati referentnu kamatnu stopu na oko 3,75 odsto, dok deo investitora smatra da bi do kraja godine kamate mogle i da porastu.