Zlato sada čini 24 odsto rezervi centralnih banaka, dok je vrednost metala od januara pala 16 odsto

Pad cena plemenitih metala obeležio je kraj aprila 2026. godine, pošto je zlato skliznulo ispod nivoa od 4.700 dolara po unci (31,1 gram), a srebro zabeležilo pad veći od četiri odsto. Ovaj trend dolazi uprkos jačanju globalnih geopolitičkih tenzija, što pokazuje promenu dinamike na tržištu koje je prethodnih godina reagovalo rastom na svaku krizu.

Prema ekonomskim analizama, zlato se sada nalazi oko 16 odsto ispod svog rekordnog maksimuma iz januara, dok je srebro pretrpelo još izraženiji pad. Glavni razlog ovakvog kretanja tržišta leži u rastu inflacionih očekivanja i povećanju kamatnih stopa, što smanjuje atraktivnost imovine poput zlata koja ne donosi prinos, u poređenju sa instrumentima koji nude kamatu.

Analitičari naglašavaju i da je zlato tokom prethodne decenije gotovo učetvorostručilo svoju vrednost, uz prosečan godišnji rast blizu 15 odsto. Ovakav rezultat, koji prevazilazi i pojedine deoničke indekse, doveo je do ostvarivanja profita i kratkoročnih korekcija na tržištu.

Dugoročno gledano, zlato dobija sve veći značaj u rezervama centralnih banaka širom sveta – sada čini oko 24 odsto ukupne strukture, što je više nego što iznose američke državne obveznice. Ovaj trend predstavlja preokret u odnosu na kraj 2015. godine, kada su obveznice činile trećinu rezervi, a zlato svega devet odsto.

Promene u strukturi rezervi centralnih banaka ukazuju na strateško okretanje ka većoj sigurnosti i diverzifikaciji, ali trenutna situacija na tržištu jasno pokazuje da su kamatne stope trenutno odlučujući faktor u kretanju cena plemenitih metala.

Za iznose do 1.200.000 dinara, klijenti mogu dobiti kredit potpuno online, bez dolaska u banku ili dostavljanja dokumentacije

ProCredit banka omogućila je građanima da keš kredit u iznosu do 5.850.000 dinara dobiju kroz pojednostavljen i ubrzan proces, zahvaljujući novim digitalnim funkcionalnostima koje štede vreme i administraciju. Prema najnovijim informacijama, za kredite do 1.200.000 dinara nije potrebno dostavljati dokumentaciju niti dolaziti u banku, jer se kompletan zahtev i isplata realizuju online putem e-platforme. Kod iznosa preko 1.200.000 dinara, podnošenje zahteva se takođe može obaviti online, dok je jedan dolazak u banku neophodan samo za potpisivanje ugovora.

Nova opcija online saglasnosti za prikupljanje dokumentacije omogućava ProCredit banci da automatski, u realnom vremenu, pristupi ličnim podacima, prihodima, podacima o poslodavcu i radnom stažu klijenta, čime se dodatno skraćuje vreme obrade zahteva. Kredit se odobrava u roku od jednog dana, a stručni tim banke pruža podršku tokom celokupnog procesa.

Keš kredit do 5.850.000 dinara, bez potrebe za učešćem i sa rokom otplate od 12 do 71 mesec, namenjen je za različite potrebe – od renoviranja ili adaptacije stambenog prostora, kupovine nameštaja ili automobila, do refinansiranja postojećih obaveza i kupovine placa. Dodatni troškovi su minimalni i unapred poznati: menica iznosi 50 dinara, dok je mesečni trošak održavanja osnovnog računa 150 dinara. Kreditna partija se vodi bez dodatnih troškova. ProCredit banka ističe da je kampanja „Mi te štedimo“ fokusirana na očuvanje vremena, energije i strpljenja klijenata kroz transparentne i odgovorne bankarske usluge.

Niskotarifne avio-kompanije pod pritiskom: Wizz Air navodi da ima likvidnost za 18 meseci, dok AirBaltic trpi pad kreditnog rejtinga

Evropska avio-industrija suočava se sa ozbiljnim finansijskim pritiscima zbog naglog rasta cena avionskog goriva, izjavio je izvršni direktor Ryanair-a, Majkl O’Liri. Prema podacima iz aprila 2026. godine, kompanija je samo ovog meseca platila dodatnih 50 miliona dolara za nabavku goriva, dok se tržišne cene kerozina procenjuju na više od 150 dolara po barelu. Ryanair je prethodno osigurao oko 80% svojih potreba za gorivom po ceni od 67 dolara po barelu, dok se preostale količine sada kupuju po znatno višim tržišnim cenama.

O’Liri je upozorio da bi, ukoliko se visoke cene nafte i dalje zadrže, dve ili tri evropske avio-kompanije mogle bankrotirati već u oktobru ili novembru. Posebno je istakao mađarski Wizz Air i letonski AirBaltic kao prevoznike koji bi mogli da se suoče sa ozbiljnim finansijskim izazovima ako se trendovi na tržištu goriva nastave. “Ako cena nafte ostane na ovom nivou, dve ili tri evropske avio-kompanije mogle bi da bankrotiraju u oktobru ili novembru”, izjavio je O’Liri za italijanski list Il Sole 24 Ore.

Wizz Air je odgovorio navodeći da ima stabilnu likvidnost i da može da nastavi poslovanje još najmanje 18 meseci, čak i u uslovima otežanog tržišta. Kompanija ističe da održava stabilne odnose sa lizing kućama i proizvođačima aviona, što omogućava nastavak razvoja flote bez većih poremećaja. Sa druge strane, AirBaltic se poslednjih meseci nalazi pod pritiskom finansijskih problema, a agencija S&P Global je nedavno snizila kreditni rejting kompanije zbog povećanih finansijskih rizika, uprkos kratkoročnim zajmovima koje je obezbedila letonska vlada.

Niskotarifne avio-kompanije posebno su osetljive na promene u cenama goriva zbog poslovnog modela zasnovanog na niskim maržama i velikom broju letova. Pojedini evropski prevoznici već su uveli dodatne doplate za gorivo na odabranim linijama, dok industrijska udruženja upozoravaju da bi produženi problemi sa snabdevanjem mogli dodatno povećati troškove tokom letnje i zimske sezone.

Prema analizama, rast cena goriva posledica je sukoba na Bliskom istoku i strahovanja od poremećaja u globalnom lancu snabdevanja energentima, posebno preko Ormuskog moreuza. O’Liri upozorava da bi ozbiljnije posledice po evropski avio-saobraćaj mogle biti vidljive već tokom maja ako se poremećaji u snabdevanju nastave.