Naplata u devizama zvanično dozvoljena, ali banke ostavljaju strane kupce bez mogućnosti plaćanja u evrima i dolarima
Domaće kompanije koje prodaju proizvode i usluge putem interneta na inostranim tržištima već više od deset godina suočavaju se s problemom što stranom kupcu, iako odabere evre ili dolare kao valutu, sistem iznos za naplatu prikazuje u dinarima. Ovo predstavlja jednu od glavnih prepreka za izvoz digitalnih usluga iz Srbije i dovodi do nižih prihoda, kao i do odlaska kompanija u inostranstvo i registracije u državama poput Estonije i Velike Britanije.
Nedavno se kompanija DCX Hosting iz Užica obratila Narodnoj banci Srbije sa zahtevom za zvanično mišljenje. NBS je potvrdila da prema Zakonu o deviznom poslovanju ne postoje prepreke da domaće pravno lice, po osnovu pružanja digitalnih usluga nerezidentima, ostvaruje naplatu u devizama putem platnih kartica. „Plaćanje, naplaćivanje i prenos po tekućim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrše se slobodno“, navodi se u mišljenju NBS.
Sofija Popara Parmaković iz Saveta za male biznise NALED-a i platforme Pausal.rs ocenila je da ovaj stav NBS predstavlja „izuzetno dobre vesti i potvrdu od velikog značaja za sve kompanije u Srbiji koje svoje proizvode i usluge plasiraju putem interneta stranim kupcima“. Ona dodaje da dozvoljena naplata u devizama od nerezidenata donosi kompanijama neophodnu sigurnost u poslovanju.
Međutim, Luka Paunović iz DCX Hostinga upozorava da, iako je regulator dao „zeleno svetlo“, banke nisu u obavezi da ovu mogućnost implementiraju. „Dosadašnja praksa pokazuje da banke ovu funkcionalnost ne vide kao standard, već kao izuzetak i najčešće je odbijaju uz obrazloženja koja se svode na interne tehničke limite, poslovnu politiku ili procenu rizika. Posledica takvog ponašanja je direktna šteta za domaće kompanije, koje gube strane kupce u fazi naplate jer im se iznenada prikazuje cena u dinarima umesto evra ili dolara, deluju neprofesionalno ili čak sumnjivo kupcima iz inostranstva, pa imaju nižu stopu prodaje“, navodi Paunović.
Udruženje banaka Srbije ističe da se većina online kupoprodaje obavlja platnim karticama i da je reč pre svega o tehničkom pitanju, a ne zakonskoj prepreci. Prema pravilima kartičnih šema (Master, Visa), realizacija svih transakcija izvršava se u lokalnoj valuti zemlje primaoca sredstava, što znači da prodavac uvek na svoj račun dobija sredstva u dinarima, bez obzira u kojoj valuti je kupac zadužen.
Paunović, međutim, tvrdi da se mešaju pojmovi presentment i settlement valuta. Kupcu se na sajtu može prikazati cena u evrima ili dolarima, dok se interne bankarske transakcije i dalje odvijaju u dinarima. Po njegovim rečima, „nije važno u kojoj se valuti vrši međubankarski settlement – bitno je da ne postoji nikakva prepreka da srpska banka omogući trgovcu da na svom sajtu od stranih kupaca izvrši naplatu u evrima ili dolarima“.
Problem naplate u devizama ostaje tako i dalje tehničko i proceduralno pitanje za domaće banke, dok domaće kompanije i dalje beleže gubitke na inostranom tržištu zbog prikazivanja cena isključivo u dinarima.
