Strateški plan predviđa najmanje milion evra za inovacije, 100 preporuka i 22 EU prioriteta za privredu

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) predstavila je novi Strateški plan razvoja do 2030. godine, koji podrazumeva skoro 200 mera i aktivnosti za podršku reformama i razvoju domaće privrede, uključujući najmanje milion evra podsticaja za inovacije i preduzetništvo. Ova agenda predstavljena je na Skupštini NALED-a povodom 20 godina rada asocijacije, uz jasno isticanje cilja jačanja konkurentnosti privrede Srbije na tržištu EU i regiona.

Prema rečima izvršne direktorke NALED-a Violete Jovanović, vizija organizacije je izgradnja odgovornog društva zasnovanog na znanju i evropskim vrednostima, u kojem efikasne institucije, konkurentna privreda i angažovani građani doprinose održivom razvoju i boljem životu. Novi strateški pravac fokusiran je na integraciju domaće privrede u evropsko tržište, unapređenje inovacija, viši kvalitet proizvoda, veću zaštitu životne sredine i prava radnika, kao i veći izvoz.

Jovanović je istakla važnost priznanja Evropske unije, jer je NALED krajem prošle godine postao EIT Hub za Srbiju – nacionalna kontakt tačka Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju. Takođe, u toku je osnivanje prvog ESG huba za mala i srednja preduzeća, uz podršku Vlade Švedske.

Podršku NALED-ovoj viziji dao je i ambasador Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat. On je naglasio: „Čestitamo NALED-u dve decenije neprocenjivog doprinosa ekonomskom razvoju. Srbija ima snažne makroekonomske osnove i pokazala je otpornost na globalne šokove, ali je za nastavak rasta potreban novi talas reformi usmeren na konkurentnost, investicije i prilagodljivost. Budući razvoj i dublja integracija u EU zavisiće od usklađivanja sa standardima EU u oblasti vladavine prava, upravljanja, zelene i digitalne tranzicije i unapređenja poslovnog okruženja.”

Reformska agenda NALED-a je detaljno izložena u Sivoj knjizi, čije 18. izdanje donosi 100 novih preporuka za smanjenje birokratije i unapređenje uslova poslovanja. Posebno je izdvojeno 22 preporuke sa „EU bedžom“, označene kao ključne za evropske integracije Srbije. Ove godine, prvi put su istaknute i rodno senzitivne preporuke u okviru projekta Snažne i važne, uz podršku Britanske ambasade.

Dosadašnji predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladislav Cvetković naveo je: „Izdvojili smo 10 prioriteta za narednu godinu, a naši članovi su kroz anketu izglasali stavljanje leka na listu, digitalizaciju ličnih podataka i upis starih predmeta u katastar kao najvažnije. Tu su i preporuke koje se tiču oporezivanja paušalaca, fleksibilnog i sezonskog rada, eKartona, zelenog fonda, depozitnog sistema, trgovine i parafiskala.”

Ovim novim merama, NALED potvrđuje strateško opredeljenje da podrži reforme i razvoj konkurentne i inovativne privrede, sa jasnim ciljevima i iznosima podrške u narednom periodu.

Izvoz gasa potpuno obustavljen više od dva meseca, štete broje se u milijardama dolara

Katar, država poznata po najvećim prihodima od izvoza prirodnog gasa, suočava se sa najtežom ekonomskom krizom u svojoj istoriji. Zatvaranje Ormuskog moreuza i iranski napadi doveli su do potpunog prekida izvoza, čime je više od 60 odsto prihoda države zaustavljeno. Prema procenama, proizvodni kapacitet ključnog postrojenja Ras Laffan smanjen je za 17 odsto nakon što su ga pogodili projektili i dronovi, a nijedan brod sa katarskim gasom nije napustio luku više od dva meseca.

Gubici državne kompanije QatarEnergy meri se milijardama dolara, dok svakodnevni troškovi izgubljene prodaje i zakupa brodova dostižu stotine miliona dolara. Prema prognozi Međunarodnog monetarnog fonda, katarski BDP u 2026. godini beleži pad od čak 8,6 odsto. Istovremeno, Katar uvozi oko 90 odsto hrane, pa je zatvaranje mora dovelo do povećanja troškova uvoza, budući da se namirnice sada dopremaju avionima i kamionima iz Evrope i Amerike. Vlada je bila primorana da cene namirnica subvencioniše, pa su cene u supermarketima porasle za 5 do 10 odsto.

Kriza je značajno uticala i na druge sektore: investicije u projekte poput Lusaila i stotine milijardi dolara uložene u razvoj turističke i poslovne infrastrukture dovedene su u pitanje zbog drastičnog pada broja stranih posetilaca i odlaska međunarodnih kompanija. Analitičari upozoravaju da bi egzodus strane radne snage, koja čini 90 odsto stanovništva, dodatno produbio krizu. Iako Katar raspolaže suverenim fondom od 600 milijardi dolara za održavanje osnovnih funkcija države, dugoročna stabilnost i reputacija investicione destinacije ozbiljno su narušene.

Uprkos teškoj situaciji, rejting agencija S&P Global nije snizila kreditni rejting Katara, oslanjajući se na ogromnu fiskalnu rezervu. Vlasti preduzimaju mere za održavanje stabilnosti i podršku privatnom sektoru, ali sve zavisi od trajanja blokade Ormuskog moreuza, što ostaje ključni faktor za oporavak privrede.

Prihodi budžeta porasli 10,6%, rashodi skočili 18,8%, državni dug premašio 41 milijardu evra

Vlada Srbije odlučila je da poveća akcizu na gorivo nakon što je budžetski deficit u prva tri meseca 2026. godine dostigao gotovo 113 milijardi dinara, četiri puta više nego u istom periodu prethodne godine. U periodu od polovine aprila do polovine maja, akciza na gorivo bila je smanjena za 255 dinara u odnosu na redovan iznos, ali je ova mera trajala nešto više od mesec dana, od 10. aprila do 15. maja.

Tokom tog perioda, vozači su plaćali 54 dinara po litru benzina i 55,53 dinara po litru dizela, dok su redovne akcize iznosile 57,6 i 59,23 dinara, odnosno „pune“ akcize 72 i 74 dinara po litru. Prvobitno umanjenje akcize produženo je do 31. maja, ali je dodatni popust povučen zbog ograničenja iz Zakona o akcizama, koji dozvoljava maksimalno smanjenje od 20 procenata u vanrednim okolnostima.

Prema podacima Ministarstva finansija, budžetski prihodi za prva tri meseca ove godine porasli su 10,6% realno, dok su rashodi zabeležili rast od 18,8%. U tom periodu, akciza je do 13. marta naplaćivana u punom planiranom obimu, nakon čega su usledila smanjenja. Manja akciza direktno je uticala i na prihod od PDV-a, jer se kod akciznih proizvoda PDV naplaćuje na ukupnu cenu, uključujući i iznos akcize.

Procenjuje se da je prosečna mesečna prodaja goriva u Srbiji oko 58 miliona litara benzina i 230 miliona litara dizela. Sa umanjenim akcizama od 12 do 15 dinara po litru benzina i 11 do 16 dinara po litru dizela, država je za dva meseca smanjenih akciza izgubila oko 66 miliona evra prihoda. U istom periodu, državno zahvatanje iz maloprodajne cene goriva palo je sa 105 dinara po litru benzina i 110 dinara po litru dizela u februaru na 87 i 95 dinara do polovine maja, što je pad sa 58/55% na 46/43% udela u maloprodajnoj ceni.

Kako se navodi, budžetski manjak može se pokriti jedino dodatnim zaduživanjem. Krajem aprila emitovane su državne obveznice vredne tri milijarde evra, dok je državni dug od početka godine povećan za 1,8 milijardi evra, premašivši 41 milijardu evra. Prema podacima Uprave za javni dug, deficit je 18. maja 2026. iznosio 962 miliona evra.