Japanski Nikkei 225 pao za 5 odsto, hedž fondovi ulažu 93 milijarde evra u evropske ETF-ove
Azijsko-pacifička tržišta zabeležila su nagli pad u ponedeljak, pri čemu su glavni indeksi u Japanu i Južnoj Koreji pali za više od 5 odsto zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku koji je ušao u četvrtu nedelju, pokazuju najnoviji podaci. Japanski Nikkei 225 pao je za gotovo 5 odsto, dok je Topix zabeležio pad od 4,4 odsto. Južnokorejski Kospi pao je više od 6 odsto, a Kosdaq za gotovo 5 odsto, zbog čega je trgovanje na korejskoj berzi bilo privremeno obustavljeno nakon što je terminski indeks Kospi 200 pao više od 5 odsto. Australijski S&P/ASX 200 zabeležio je pad od 2,4 odsto, dok su hongkonški Hang Seng i kineski CSI 300 pali za gotovo 2 odsto na otvaranju.
Pored pada azijskih berzi, cena nafte brent u ponedeljak je porasla ka 115 dolara, dok je Goldman Sachs podigao prognozu za brent na prosek od 110 dolara za april i maj, u odnosu na prethodnih 98 dolara. Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će SAD “uništavati” iranske elektrane ukoliko Teheran ne otvori Hormuski moreuz u roku od 48 sati, dok je Iran najavio da će ciljati energetsku infrastrukturu i postrojenja za desalinizaciju u Persijskom zalivu. “Kritična infrastruktura te energetska i naftna infrastruktura u cijeloj regiji smatrat će se legitimnim ciljevima i nepovratno uništenima, a cijene nafte će rasti dugo vremena”, izjavio je Galibaf na X-u.
Ovakav razvoj situacije naveo je globalne investitore i hedž fondove da pojačaju pozicije protiv američkih i azijskih tržišta u razvoju, dok su istovremeno ulagali u evropske akcije. Hedž fondovi su petu nedelju zaredom povećali uloge na pad američkih akcija, čime je zabeležena najveća neto prodaja na globalnom nivou u poslednjih godinu dana. Podaci Morningstara pokazuju rekordne prilive u evropske ETF-ove početkom 2026. godine, sa više od 93 milijarde evra uloženih u prva dva meseca godine.
Glavni razlog za povlačenje kapitala iz SAD i Azije je rat u Iranu, koji održava visoke cene nafte i podstiče novi talas inflacije. Na globalnom nivou, prodaja akcija dostigla je najviše nivoe od maja 2025. godine, a prinosi na obveznice su u porastu. Hedž fondovi su se povukli iz sektora tehnologije, finansija i cikličke potrošnje, dok su zadržali optimistične pozicije u energetici i osnovnim potrošnim dobrima.
Evropsko tržište je postalo atraktivnije zbog razlike u vrednovanju akcija: američki S&P 500 trguje se po odnosu od 21 puta očekivane zarade, dok evropski STOXX 600 ima odnos od 14 puta. Takođe, dok je američki Fed u ciklusu smanjenja kamatnih stopa, Evropska centralna banka drži stope na istom nivou, što utiče na priliv kapitala. Analitičari JP Morgana navode da je razdoblje pasivnih ulaganja završilo i da trenutna visoka disperzija cena akcija donosi veću priliku za aktivne fondove.
Prema ekonomskim analizama, ovakvi pomaci na globalnim tržištima i rekordni prilivi kapitala u evropske ETF-ove mogli bi nastaviti da oblikuju tokove međunarodnih investicija i u narednim mesecima.
