Rast prihoda zahvaljujući akviziciji dela United Group i 300.000 novih korisnika, kreditni rejting unapređen

Telekom Srbija, državna telekomunikaciona kompanija, ostvarila je u prethodnoj godini rekordne finansijske rezultate – ukupni prihod dostigao je 2,3 milijarde evra, dok je neto dobit iznosila 1,3 milijarde evra. Ove podatke izneo je generalni direktor Vladimir Lučić, ističući da je 2025. godina bila izuzetno uspešna za kompaniju, te da su ostali finansijski pokazatelji u fazi verifikacije i biće objavljeni po usvajanju godišnjeg izveštaja.

Rast prihoda i dobiti značajno je podstaknut prošlogodišnjom akvizicijom dela United Group, čime je Telekom Srbija stekao oko 300.000 novih korisnika. Prema rečima Lučića, ukupan broj korisnika kompanije povećan je na više od pola miliona, a najveći doprinos prihodima i dalje dolazi od matične kompanije Telekom Srbija.

Finansijski rezultati pozitivno su uticali na kreditni rejting kompanije. Agencija Fitch unapredila je rejting Telekoma Srbija sa B+ (pozitivni izgledi) na BB- (stabilni izgledi), dok su Moody’s i S&P potvrdili ocene B1 (stabilni izgledi), odnosno BB- (stabilni izgledi). Time je potvrđen najbolji kreditni profil kompanije do sada, iako je i dalje ispod investicionog razreda koji uživaju konkurenti poput Yettela i Telekoma Austria.

Lučić je naglasio da je Telekom Srbija jedina kompanija sa Zapadnog Balkana koja ima izdate obveznice na međunarodnim tržištima. Emisija obveznica vredna 1,95 milijardi evra realizovana je uspešno, uprkos globalnim ekonomskim izazovima i uticaju rata u Ukrajini. Interesovanje investitora za ove obveznice premašilo je 14 milijardi evra, što je prema Lučiću zabeleženo samo kod kompanija iz zemalja u razvoju u poslednje dve godine.

Nakon akvizicije Sport kluba, kompanija je smanjila operativne troškove, pre svega zahvaljujući povoljnijim uslovima za prenose sportskih događaja i nižim kamatama usled poboljšanog kreditnog rejtinga. Tačni iznosi troškova kamata i ukupnog duga biće poznati nakon što godišnji finansijski izveštaj bude usvojen od strane Agencije za privredne registre.

Iako je Telekom Srbija unapredio finansijski profil, kompanija još uvek nije listirana na berzama kroz akcije, kao što je to slučaj s drugim velikim državnim kompanijama na Beogradskoj berzi. Kompanija ostaje fokusirana na dalji rast i optimizaciju troškova, posebno u segmentima medija i sportskog sadržaja, čekajući potvrdu konačnih finansijskih rezultata za prethodnu godinu.

Privredna komora Srbije pozvala privredu i stručnjake da daju predloge do 21. juna 2026.

Ministarstvo finansija Republike Srbije otvorilo je javnu raspravu o nacrtima zakona iz oblasti fiskalne politike, koja će trajati do 21. juna 2026. godine. Privredna komora Srbije pozvala je predstavnike privrede i stručnu javnost da pogledaju nacrte poreskih zakona i pošalju komentare, predloge i sugestije. Sve pristigle reakcije biće objedinjene i upućene Ministarstvu finansija na dalje razmatranje.

Predstavljanje svih nacrta zakona obuhvaćenih javnom raspravom organizuje Privredna komora Srbije, sa ciljem da privreda i stručnjaci budu upoznati sa predloženim rešenjima. Prva prezentacija, posvećena Nacrtu zakona o porezu na dodatu vrednost, čija je primena predviđena od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, kao i konsultacije sa predstavnicima privrede, održavaju se 8. juna 2026. godine, od 14.00 do 16.00 časova, u prostorijama PKS na adresi Terazije 23, Beograd (Velika sala, II sprat).

Konsultacije sa privredom u okviru javne rasprave zakazane su za sledeće datume:

– 8.06.2026. godine – Nacrt zakona o porezu na dodatu vrednost sa početkom primene od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji;
– 15.06.2026. godine – Nacrt zakona o administrativnoj saradnji u oblasti oporezivanja, Nacrt zakona o mehanizmima rešavanja poreskih sporova u Evropskoj uniji, Nacrt zakona o porezu na dohodak građana sa početkom primene od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, Nacrt zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana i Nacrt zakona o izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;
– 16.06.2026. godine – Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica i Nacrt zakona o minimalnom globalnom porezu na dobit;
– 18.06.2026. godine – Nacrt zakona o akcizama sa primenom od pristupanja Evropskoj uniji.

Prijava za učešće na javnim konsultacijama moguća je putem zvaničnog linka Privredne komore Srbije. Iz PKS ističu da će svi dostavljeni komentari biti objedinjeni i prosleđeni Ministarstvu finansija radi daljeg razmatranja. Javna rasprava predstavlja priliku za privredu i stručnu javnost da aktivno učestvuju u kreiranju fiskalnih propisa pred ključne izmene koje prate proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Interni dokument otkriva da više od 1.000 zaposlenih i izvršni direktor Satja Nadela već koriste Scout bez zvanične promocije

Kompanija Microsoft, jedan od vodećih tehnoloških giganata, u internom dokumentu navodi strategiju za svoj novi AI asistent Scout, otkrivajući da je više od 1.000 zaposlenih, uključujući izvršnog direktora Satju Nadelu, već svakodnevno koristi ovaj alat. Dokument, do kojeg je došao portal 404 Media, direktno navodi da je cilj „navesti ljude da postanu zavisni“ od ovog AI asistenta, i to u okviru prve faze strategije pod nazivom „Učiniti ljude zavisnim“.

Plan predviđa integraciju jednostavnije verzije AI agenta OpenClaw u paket Microsoft 365, s namerom da se kroz razvoj samostalnog ClawPilot iskustva i testiranje korisničkog interfejsa kontinuirano povećava baza korisnika i gradi ekosistem alata na koji bi se korisnici svakodnevno oslanjali. Prema navodima iz dokumenta, ovaj proces usvajanja se već organski odvija bez potrebe za zvaničnom najavom, marketinškom kampanjom ili organizovanom internom promocijom.

Ova formulacija izazvala je zabrinutost među zaposlenima, pri čemu su pojedini anonimni izvori iz kompanije ocenili da je otvoreno pominjanje zavisnosti „veoma zabrinjavajuće“. Jedan od zaposlenih je izjavio: „Sve više vidimo zavisnost od AI četbotova i agenata. Po mom mišljenju, nijedan proizvod ne bi smeo da ima zavisnost kao deo svoje razvojne strategije. Ovo deluje kao trenutak kada je neko naglas izgovorio ono što se obično prećutkuje.“

Drugi zaposleni je naveo da krajnji cilj gotovo svakog velikog tehnološkog proizvoda jeste da postane navika bez koje korisnici ne mogu, dok je ironično dodao da je „Microsoft tradicionalno mnogo lošiji u pravljenju proizvoda koji izazivaju zavisnost od nekih drugih velikih kompanija“.

U dokumentu se posebno ističe da je Scout, pod nazivom ClawPilot, bez prethodne najave postao jedan od najtraženijih internih alata u Microsoftu. U tekstu se takođe navodi da je sam dokument „sukreirao“ AI, a stručnjaci upozoravaju da prirodna komunikacija četbotova može kod korisnika izazvati preteranu emocionalnu vezanost. Otvoreno isticanje zavisnosti kao poslovnog cilja ocenjuje se kao zabrinjavajuće iskreno ili izuzetno nepromišljeno, što je dovelo do burnih reakcija u industriji.