Pad prinosa useva od 61 odsto u Novom Zelandu i zalihe hrane u Australiji ključni za opstanak stanovništva
Prema najnovijoj analizi, ostrvske države Australija i Novi Zeland zauzele su vodeće pozicije po mogućnosti da prežive globalnu katastrofu kao što je nuklearni rat, navodi se u studiji objavljenoj u naučnom časopisu Risk Analysis. Istraživanje je obuhvatilo 38 ostrvskih zemalja i analiziralo 13 ključnih faktora, među kojima su proizvodnja hrane, energetska nezavisnost i zdravstvena bezbednost.
Australija je rangirana na prvom mestu zahvaljujući velikim zalihama hrane, energetskom suficitu, snažnoj infrastrukturi i visokom nivou zdravstvene bezbednosti. Prema navodima istraživača, ova zemlja mogla bi da prehrani desetine miliona ljudi više nego što ima stanovnika. Novi Zeland je takođe ocenjen kao izuzetno povoljan za opstanak zbog obilne proizvodnje hrane i snažne društvene kohezije. Profesor Nik Vilson sa Univerziteta u Otagu istakao je da bi Novi Zeland, čak i uz pad prinosa useva od 61 odsto usled dugotrajne nuklearne zime, i dalje imao dovoljno hrane za svoje stanovništvo.
Studija navodi da bi posledice nuklearne zime, uključujući nagli pad temperatura i radioaktivno zagađenje, više pogodile populaciju Severne hemisfere, dok bi zemlje Južne hemisfere bile u nešto povoljnijem položaju. Autori istraživanja, Met Bojd i Nik Vilson, zaključuju da bi ostrvske države, posebno one na jugu planete, imale veće šanse da očuvaju funkcionalno društvo i doprinesu globalnom oporavku nakon katastrofe.
Ovi nalazi dolaze u trenutku povećanih globalnih tenzija nakon napada Izraela i SAD na Iran, koji je započeo agresiju na okolne države. Iako za sada nema potvrde da Iran poseduje atomsku bombu, stručnjaci upozoravaju na mogućnost njenog brzog razvoja. U slučaju nuklearnog sukoba, ogromne količine dima i prašine blokirale bi sunčevu svetlost, što bi izazvalo urušavanje ekosistema i skoro potpuni slom proizvodnje hrane širom sveta, ali bi Australija i Novi Zeland, prema trenutnim procenama, imali najveće šanse za opstanak.
