Kompanije u Adria regionu koriste ERP kao osnovu, dok RPA i veštačka inteligencija povećavaju efikasnost i smanjuju troškove

M&I Systems Group, sa više od 35 godina iskustva u digitalizaciji poslovanja, ističe da je gotovo 50% izazova tokom implementacije digitalnih sistema povezano sa upravljanjem promenama, a ne samom tehnologijom. U kompanijama Adria regiona osnova digitalnog razvoja najčešće je ERP sistem, dok integracija sa BI, CRM, RPA i AI rešenjima postaje standard u velikim organizacijama, posebno onima koje dolaze sa zapadnih tržišta.

Prema rečima Gorana Varađanina, direktora sektora za inteligentnu automatizaciju u M&I Systems Group, ERP predstavlja polaznu tačku digitalnog ekosistema, dok BI alati omogućavaju upravljanje na osnovu empirijskih podataka. CRM sistemi, koji još uvek nisu široko rasprostranjeni na domaćem tržištu, uvode se pretežno u velikim kompanijama i omogućavaju usmeravanje poslovnih odluka ka potrebama kupaca. U poslednjih pet do deset godina, primetan je snažan rast upotrebe RPA tehnologija i veštačke inteligencije, što omogućava automatizaciju ponavljajućih procesa i oslobađa ljudske resurse za kreativnije i vrednije zadatke, čime se smanjuju operativni troškovi i povećava efikasnost.

“Kroz saradnju sa klijentima primetio sam da je gotovo 50% problema tokom digitalizacije vezano za change management. Implementacija novih sistema zahteva promenu načina rada, razmišljanja i organizacije. Ako ljudi nisu spremni na te promene, ni najbolja tehnologija neće dati očekivane rezultate. Zato je ključno da uvođenje digitalnih sistema prati jasno definisana strategija upravljanja promenama. Samo tako se značajno smanjuje rizik neuspešnih implementacija”, izjavio je Varađanin.

Integracija ERP, CRM, BI i automatizacije omogućava kompanijama jedinstven izvor podataka za brže i informisanije donošenje odluka, kao i za personalizovan pristup kupcima. Rezultati ove strategije mere se kroz prihod i profitabilnost, a kompanije koje uspešno povezuju tehnologiju, procese i ljude ostvaruju konkurentsku prednost i stabilan temelj za budući rast.

M&I Systems Group naglašava da prava vrednost digitalnih sistema dolazi tek kada su projektovani i implementirani kao celovita arhitektura, prilagođena specifičnim potrebama i procesima svake kompanije. Biraju se rešenja koja omogućavaju brz povraćaj investicije, ali su istovremeno fleksibilna i skalabilna, jer su poslovni procesi podložni stalnim promenama.

Kao zaključak, kompanija ističe da u savremenom poslovanju integrisani digitalni sistemi nisu samo skup alata, već nervni sistem preduzeća koji omogućava preciznost i profitabilnost u donošenju odluka.

Najveći udeo mladih preduzetnika u Slovačkoj sa 12,2 odsto, dok je stopa zaposlenosti mladih u Holandiji dostigla 84 odsto

Prema podacima Evropske kancelarije za statistiku, u 2025. godini u Evropskoj uniji je 2,06 miliona ljudi starosti od 20 do 29 godina bilo samozaposleno, što čini 7,9 odsto ukupnog broja samozaposlenih osoba uzrasta od 20 do 64 godine. Ove brojke pokazuju rast interesovanja mladih za preduzetništvo i samozapošljavanje na tržištu rada koje se brzo menja pod uticajem tehnologije.

Među državama članicama EU, najveći udeo mladih preduzetnika među samozaposlenima starosti 20-64 godine zabeležen je u Slovačkoj, gde je ovaj procenat iznosio 12,2 odsto. Malta je imala 10,5 odsto, a Rumunija 10,3 odsto. Sa druge strane, najmanji udeo mladih samozaposlenih registrovan je u Irskoj (5,1 odsto), Bugarskoj (5,3 odsto) i Španiji (5,9 odsto).

U istom periodu, stopa zaposlenosti mladih uzrasta od 20 do 29 godina u EU iznosila je 65,6 odsto, što predstavlja rast od 6,3 procentna poena u odnosu na 2015. godinu. Najvišu stopu zaposlenosti mladih beleže Holandija sa 84,0 odsto, Malta sa 82,1 odsto i Nemačka sa 77,0 odsto. Najniža stopa zaposlenosti registrovana je u Italiji (47,6 odsto), Rumuniji (52,0 odsto) i Bugarskoj (52,7 odsto).

Ovi podaci ukazuju na rastući trend samozapošljavanja među mladima u Evropskoj uniji, uz značajne razlike po državama članicama. Evropska kancelarija za statistiku navodi da se mladi odlučuju za preduzetništvo iz različitih razloga, kao što su inovacije, kreativnost, ali i nužnost usled promena na tržištu rada.

Sektor usluga porastao 5,4 odsto i dostigao 80,89 biliona juana u 2025, potrošnja po glavi stanovnika 46,1 odsto

Kineska vlada predstavila je strategiju za proširenje sektora usluga na ukupno 100 biliona juana (14,67 biliona dolara) do 2030. godine, uz unapređenje kvaliteta i jačanje uloge ovog sektora u zapošljavanju i potrošnji, saopštio je Državni savet. Prema zvaničnim podacima, sektor usluga u Kini zabeležio je godišnji rast od 5,4 odsto i dostigao 80,89 biliona juana u 2025. godini.

Plan predviđa da će rast biti podstaknut tražnjom, reformama, tehnološkim inovacijama i većom otvorenošću tržišta, dok se istovremeno planira uklanjanje institucionalnih prepreka i bolje usklađivanje tržišnih snaga sa državnom podrškom. U dokumentu se navodi da je cilj stvaranje globalno konkurentnih i međunarodno priznatih brendova „China Services“.

Uloga sektora usluga biće dodatno osnažena kako bi doprineo industrijskom unapređenju, zadovoljavanju potreba stanovništva i širenju zaposlenosti. Poseban fokus biće na razvoju poslovnih usluga kao što su istraživanje i razvoj, logistika, softver, finansiranje lanca snabdevanja i zelene usluge, ali i na unapređenju potrošačkih sektora – maloprodaje, zdravstva, brige o starima, brige o deci, turizma i kulture.

Vlasti su najavile jaču fiskalnu i finansijsku podršku sektoru usluga, uključujući subvencije na kamate za kredite, instrumente za ponovno kreditiranje, državne investicione fondove i proširenu upotrebu REIT-ova. Predsednik Si Đinping je ranije ovog meseca pozvao na razvoj sektora usluga kroz pristup zasnovan na tražnji, reformama i tehnološkom napretku.

Kineska ekonomska politika za 2026. godinu signalizira veći fokus na usluge, sa ciljem da se deo podsticaja preusmeri sa manje efikasnih investicija u transportnu, stambenu i industrijsku infrastrukturu na produktivnije oblasti. Ipak, slabija potrošačka tražnja i dalje opterećuje ekonomiju, a prethodne mere nisu značajno promenile trend.

Potrošnja na usluge po glavi stanovnika u Kini činila je 46,1 odsto ukupne potrošnje u 2025. godini, što je niže u poređenju sa oko 70 odsto u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema novom petogodišnjem planu, Kina se obavezala da će „značajno“ povećati udeo potrošnje domaćinstava u BDP-u sa sadašnjih oko 40 odsto u narednih pet godina, bez preciziranja ciljne vrednosti.