Ukupna tražnja za zlatom dostigla 1.231 tonu u prvom kvartalu 2026, vrednost porasla na 193 milijarde dolara

Centralne banke širom sveta nastavile su da povećavaju zlatne rezerve, pa je u prvom kvartalu 2026. godine neto kupljeno 244 tone zlata, što je rast od 3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, prema podacima Svetskog saveta za zlato. Ukupna globalna tražnja za zlatom, uključujući i OTC (vanberzanske) transakcije, dostigla je 1.231 tonu, beležeći rast od 2 odsto u poređenju sa prvim kvartalom prethodne godine.

Vrednost ukupne tražnje za zlatom porasla je za 74 odsto i iznosi rekordnih 193 milijarde dolara. Posebno se izdvaja segment zlatnih poluga i zlatnika, gde je tražnja dostigla 474 tone, što je rast od 42 odsto na godišnjem nivou. Istovremeno, tržište zlatnog nakita trpi pritisak visokih cena – potrošači su u prvom kvartalu smanjili kupovinu za 23 odsto, dok je vrednost kupovine poskupela za 31 odsto, što ukazuje da se kupuje manje ili su proizvodi lakši.

Cena zlata beležila je značajne oscilacije: sa oko 3.400 dolara za finu uncu pre godinu dana, dostigla je 5.400 dolara u februaru i martu ove godine, a trenutno se nalazi iznad 4.500 dolara za uncu. Ova visoka cena uticala je na promenu strukture tražnje – od emotivne kupovine nakita prelazi se na praktičnije investicije u poluge i zlatnike.

“Kratkoročna korekcija cene ne menja širu sliku. Visoke cene prirodno ograničavaju kupovinu nakita, jer je ta odluka često emotivna i može da se odloži. Kod investicionog zlata logika je drugačija – ljudi traže imovinu koja čuva vrednost i može se unovčiti kada je potrebno. Zato i dalje beležimo snažnu globalnu tražnju za polugama i zlatnicima, dok centralne banke, uključujući i one u regionu, nastavljaju da povećavaju svoje rezerve”, izjavio je Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro.

U Srbiji je trend povećanja zlatnih rezervi takođe izražen. Prema podacima Narodne banke Srbije, zlatne rezerve zemlje krajem aprila dostigle su gotovo 54 tone, vredne oko 6,9 milijardi evra, što čini 24,4 odsto bruto deviznih rezervi. Samo tokom aprila, NBS je kupila 225,8 kilograma zlata kroz 18 poluga od domaće kompanije Srbija Ziđin Koper, dok su rezerve od početka godine povećane za približno 1,5 tona.

Ovakva kretanja potvrđuju da se zlato sve više posmatra kao rezervna aktiva i čuvar vrednosti u uslovima visokih kamatnih stopa, inflatornih pritisaka i geopolitičke neizvesnosti, kako među domaćinstvima, tako i među institucijama.

Inflacija u evrozoni dostigla 3%, očekuje se rast na 4% do kraja godine, što će uticati na euribor i kredite u Srbiji

Evropska centralna banka (ECB) planira da već u junu poveća kamatne stope, kao odgovor na rast inflacije i produženi energetski šok izazvan sukobom na Bliskom istoku. Ovu informaciju potvrdila je članica Izvršnog odbora ECB Izabel Šnabel, navodeći da je rast cena energenata premašio nivoe predviđene u martovskim projekcijama banke.

“Ignorisanje šoka više nije opcija. Iz današnje perspektive, potrebno je povećati kamatne stope sledećeg meseca”, izjavila je Šnabel. Povećanje kamata dovešće i do rasta euribora, što će direktno uticati na kredite u Srbiji indeksirane u evrima.

Inflacija u evrozoni već je dostigla 3 odsto, a tržišta očekuju dodatni rast do 4 odsto do kraja godine. Prema rečima Šnabel, trenutni energetski šok je “veoma veliki po istorijskim standardima”, a nada za brzo rešavanje sukoba na Bliskom istoku se raspršila, što je produžilo trajanje visokih cena nafte.

Šnabel je upozorila da rast troškova energije sve više utiče na širu ekonomiju, uključujući povećanje cena robe i usluga, kao i inflaciona očekivanja potrošača i kompanija. Ankete pokazuju da kompanije planiraju veći rast cena u narednim mesecima, čak brže nego tokom energetske krize 2022. godine. Dugotrajan rat povećava rizike po privredni rast i inflaciju, sa mogućim nestašicama goriva, đubriva i petrohemijskih proizvoda, kao i dodatnim poremećajima u globalnim lancima snabdevanja.

Nemačka ekonomija takođe trpi posledice rasta cena nafte, ali fiskalna potrošnja za sada sprečava ulazak zemlje u recesiju. Na finansijskim tržištima, rast prinosa na evropske obveznice uglavnom odražava povećana inflaciona očekivanja, a ne zabrinutost za stabilnost državnog duga evrozone.

Na pitanje o mogućnosti da postane predsednica ECB, Šnabel je izjavila da bi bila spremna da prihvati tu funkciju ukoliko joj bude ponuđena.

Albanija postaje druga zemlja regiona koja zatvara uvodnu fazu pregovora, dok Srbija ima 22 otvorena i 2 privremeno zatvorena poglavlja

Albanija će 26. maja na Osmoj konferenciji o pristupanju EU zvanično potvrditi ispunjavanje privremenih uslova za Klaster 1, poznat kao „Osnove”, čime ulazi u završnu fazu pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Ovim korakom, Albanija postaje druga zemlja kandidat u regionu, odmah posle Crne Gore, koja je dostigla ovu fazu prema revidiranoj metodologiji pristupanja. Premijer Edi Rama istakao je da odluka o održavanju konferencije označava uspešan završetak uvodne faze i otvara vrata ka finalizaciji pregovora sa EU.

Za razliku od Albanije, Srbija u procesu približavanja Evropskoj uniji beleži stagnaciju. Srbija je pregovore o pristupanju započela 2014. godine, do danas je otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, a privremeno su zatvorena samo dva poglavlja. Evropska unija je u međuvremenu uvela sistem „klastera”, koji podrazumeva grupisanje više poglavlja u tematske celine. Srbija je otvorila nekoliko klastera, uključujući Klaster 2 (unutrašnje tržište) i 3 (konkurentnost), dok više oblasti još čeka napredak.

Kao ključne oblasti u kojima je neophodan napredak za Srbiju navode se vladavina prava, sloboda medija, nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije i usklađivanje spoljne politike sa EU. Prema poslednjim analizama, u pojedinim segmentima situacija se trenutno pogoršava, što dodatno usporava proces evropskih integracija.