Broj postupaka nesolventnosti u regionu dostigao 46.161, dok Poljska beleži rast od 17,8 odsto

Prema najnovijoj studiji kompanije Coface, Srbija se tokom 2025. godine suočila sa rastom nesolventnosti preduzeća od 9,6 odsto, što je deo šireg trenda u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Ukupan broj postupaka nesolventnosti u regionu povećan je za 0,26 odsto, sa 46.043 u 2024. na 46.161 u 2025. godini. Iako su inflacija i kamatne stope u regionu počele da opadaju, a tržišta energije pokazala znake oporavka, ova poboljšanja nisu bila dovoljna da obezbede ravnomeran oporavak poslovanja.

Na nivou zemalja, Poljska je zabeležila najveći rast nesolventnosti od 17,8 odsto, uglavnom zbog povećane upotrebe postupaka restrukturiranja. Slovenija je imala rast od 12,9 odsto, Srbija 9,6 odsto, Češka 8,7 odsto i Rumunija 3,8 odsto. Sa druge strane, Hrvatska je zabeležila pad nesolventnosti od 18,6 odsto, Slovačka 14,5 odsto, Litvanija 13 odsto, Letonija 7,4 odsto, Mađarska 6,6 odsto i Bugarska 6,2 odsto. Estonija je ostala stabilna sa rastom od 1,1 odsto.

Gledano po sektorima, najveći porast nesolventnosti registrovan je u proizvodnji, građevinarstvu i transportu. Ovi sektori su posebno osetljivi na promene uslova finansiranja i fluktuacije spoljne potražnje. I pored nižih kamatnih stopa i smanjenja inflacije, slabija mogućnost određivanja cena i odloženi efekti ranijih troškovnih šokova nastavili su da ugrožavaju likvidnost pre svega manjih firmi.

Izveštaj upozorava da je u 2026. godini malo verovatno da će stabilizacija biti održiva. Coface očekuje jačanje rizika nesolventnosti zbog novih energetskih šokova, što dodatno opterećuje domaćinstva i korporacije u regionu. Porast cena nafte i gasa već uzrokuje rast troškova ulaza, smanjuje marže i stavlja kompanije pred izazov prenosa povećanih troškova na tržište u uslovima slabe potražnje. Kao region koji je neto uvoznik energetskih proizvoda, zemlje Centralne i Istočne Evrope ostaju posebno izložene ovim rizicima.

Privremene mere poput ograničenja cena goriva ili sniženja poreza mogu doneti kratkoročno olakšanje, ali istovremeno povećavaju fiskalni pritisak i rizik od destabilizacije snabdevanja. Pored toga, rast nesolventnosti u Nemačkoj, najvažnijem trgovinskom partneru regiona, povećava mogućnost negativnih efekata kroz trgovinske i lančane veze snabdevanja.

Ekonomista Ričard Rekord najavio je smanjenje sa 3,0% na 2,7%, dok je za 2027. prognoza korigovana na 3,0%

Svetska banka je u najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan smanjila prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 2026. godinu sa 3,0 odsto na 2,7 odsto, dok je za 2027. godinu očekivani rast revidiran sa 3,1 odsto na 3,0 odsto, saopštio je vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan Ričard Rekord na predstavljanju izveštaja u Beogradu.

Prema podacima iz izveštaja, kombinovani privredni rast zemalja Zapadnog Balkana trebalo bi da dostigne 2,8 odsto u 2026. godini, što je za 0,3 procentna poena manje u odnosu na prethodne prognoze. Rekord je izjavio: „Očekuje se skromno ubrzanje rasta na Zapadnom Balkanu na 3,2% u 2027. godini.“

U izveštaju se navodi da privredni rast zemalja regiona usporava, uz napomenu da će ekonomski oporavak tokom 2026. i 2027. godine ostati ograničen zbog nastavka geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku, uporne inflacije i povećane neizvesnosti.

Rekord je istakao da su najnovije projekcije rezultat uticaja globalnih faktora na privredu regiona, uz napomenu da ostaju izazovi za ubrzanje privrednog rasta u Srbiji i ostalim zemljama Zapadnog Balkana. Prognoze Svetske banke ukazuju na potrebu za strukturnim reformama radi jačanja otpornosti i održivosti ekonomskog razvoja.

Američki WTI porastao 0,99% na 100,910 dolara, gas na TTF-u 43,540 evra za megavatsat

Cene nafte su u utorak porasle, pri čemu je evropska nafta brent dostigla 112,540 dolara po barelu, što predstavlja rast od 1,12%. Istovremeno, američka sirova nafta WTI zabeležila je rast od 0,99% i iznosi 100,910 dolara. Na tržištu energenata dodatnu neizvesnost izaziva odluka Ujedinjenih Arapskih Emirata da 1. maja napuste OPEK, što komplikuje globalno snabdevanje, navodi se u izveštajima.

U Evropi, investitori prate ekonomsko raspoloženje u EU, kao i inflaciju u Nemačkoj i Španiji. Posebna pažnja usmerena je na finansijske izveštaje velikih kompanija, među kojima su Adidas, Porše, Mercedes-Benc, Karlsberg, Total Enerži i Iberdrola. Tehnološki sektor je pod lupom nakon što je objavljeno da su prihodi kompanije Open AI i broj novih korisnika ispod internih ciljeva.

Na berzi u Holandiji, fjučersi gasa za maj na TTF čvorištu otvorili su trgovanje po ceni od 43,540 evra za megavatsat. Vrednost evra na Foreks tržištu iznosi 1,17051 dolara. Cena zlata pala je na 4.577,03 dolara za trojnku uncu, dok je cena pšenice zabeležila vrednost od 6,4626 dolara za bušel (27,216 kg).

Evropski berzanski indeksi beleže različite rezultate: DAX je porastao 0,13% na 24.072,25 poena, CAC 40 opao za 0,24% na 8.084,83 poena, FTSE 100 pao za 0,47% na 10.285,36 poena, a MOEX je u minusu 0,21% i iznosi 2.691,19 poena.

Na američkom tržištu, Dow Jones je na zatvaranju u utorak pao za 0,05% na 49.141,93 poena, S&P 500 za 0,49% na 7.138,80 poena, dok je Nasdaq izgubio 0,9% i sada je na 24.663,80 poena.

Tržišni analitičari očekuju odluku Federalnih rezervi o kamatnim stopama, kao i izveštaje o poslovanju vodećih američkih tehnoloških kompanija Amazon, Alfabet, Meta i Majkrosoft.