Novi pravilnik detaljno uređuje prijavu emisija gasova sa efektom staklene bašte, pravo na poreski kredit i potrebnu dokumentaciju

Poreski obveznici u Srbiji koji emituju gasove sa efektom staklene bašte sada imaju precizno definisane procedure za prijavu emisija i korišćenje poreskog kredita prema novom pravilniku. Prijava emisije gasova podnosi se na posebnom obrascu PP EGESB, a iznos poreza direktno zavisi od vrednosti investicija u projekte za smanjenje emisije CO₂ ekvivalenta. Svi iznosi u prijavama iskazuju se u dinarima, dok se količine emitovanih gasova iskazuju u tonama CO₂ ekvivalenta sa dve decimale.

Detaljna evidencija za poreski kredit

Poreski obveznici koji žele da ostvare pravo na poreski kredit moraju voditi posebne evidencije o svim ulaganjima u projekte i mere koje doprinose smanjenju emisija gasova. Pravilnik nalaže vođenje evidencionih listova za svaki pojedinačni projekat, sa tačnim informacijama o svim finansijskim dokumentima, datumima i iznosima. Pored toga, u obračun ukupnih ulaganja ne ulazi porez na dodatu vrednost (PDV) ako obveznik ima pravo na odbitak prethodnog PDV-a. Sa druge strane, priznaju se troškovi izrade projektno-tehničke dokumentacije, nabavke usluga i izvođenja radova koji su povezani sa smanjenjem emisije.

Pravila prijave i obračuna poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte

Obveznici su dužni da zajedno sa poreskom prijavom podnesu i obrazac sa objedinjeno prikazanim podacima o ukupnoj emisiji i referentnim emisijama za sva svoja postrojenja. Poreska osnovica predstavlja razliku između ukupnih i referentnih emisija, pri čemu osnovica ne može biti manja od nule. Osim toga, pravilnik predviđa priloženje analitičkih obrazaca koji detaljno prikazuju svaku investiciju ili projekat, uključujući naziv projekta, vrstu ulaganja i period realizacije. Ako je projekat u toku, evidentira se datum početka realizacije. Ukupna vrednost investicije i deo ulaganja koji se odnosi na smanjenje emisije čine osnovu za obračun poreskog kredita.

Kontrola i čuvanje dokumentacije

Evidencija o ulaganjima može biti u papirnoj ili elektronskoj formi, ali mora biti sačuvana sa kompletnom pratećom dokumentacijom do isteka zakonskog roka zastarelosti za utvrđivanje i naplatu poreske obaveze. Svi podaci se vode hronološki, a njihova usklađenost sa finansijskom i računovodstvenom dokumentacijom je obavezna. Na osnovu ove evidencije, poreski organi mogu nesmetano proveriti vezu između izvršenih ulaganja i iskorišćenog poreskog kredita. Kao rezultat ovih promena, obveznici će morati da posvete posebnu pažnju tačnosti i potpunosti dokumentacije, jer od nje zavisi iznos prihvaćenog poreskog kredita i konačna poreska obaveza. Ove procedure uvode transparentniji sistem kontrole i nagrađuju investicije koje doprinose zaštiti životne sredine.

Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine omogućila Lukoilu dodatno vreme za pregovore, gubitak kompanije iznosi 1,66 biliona rubalja

Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) produžila je rok Lukoilu za prodaju njegove međunarodne aktive do 22. avgusta. Ova odluka omogućava nastavak pregovora kompanije, dok je ukupni gubitak iz ovog segmenta poslovanja prijavljen na 1,66 biliona rubalja (oko 18 milijardi evra). OFAC je prvobitno izdao dozvolu kako bi Lukoil mogao da vodi pregovore i sklapa uslovne sporazume sa potencijalnim kupcima za kompaniju LUKOIL International GmbH (LIG), koja upravlja značajnim delom strane imovine. Svaka konačna prodaja zahteva posebno odobrenje američkih vlasti.

Prodaja međunarodne aktive i regulativa OFAC

Lukoil je još u oktobru 2025. godine, nakon uvođenja sankcija, najavio povlačenje iz međunarodnog poslovanja. Prvi pokušaj prodaje, koji je uključivao dogovor sa kompanijom Gunvor, nije realizovan jer OFAC nije odobrio transakciju, navodeći navodnu povezanost vlasnika Gunvora sa zvaničnom Moskvom. Krajem januara 2026. godine, Lukoil je postigao sporazum sa američkim investicionim fondom Karlajl o prodaji međunarodne aktive. Ipak, taj dogovor i dalje čeka odobrenje američkog regulatora. Kao rezultat, Lukoil trenutno formalno pregovara, ali bez jasnog završetka procesa.

Imovina Lukoila i gubici zbog sankcija

LIG, kao deo Lukoil grupe, upravlja značajnom aktivom van Rusije. To uključuje rafinerije u Bugarskoj, Rumuniji i Holandiji, kao i mrežu od oko 2.500 benzinskih stanica u 19 zemalja. Zbog sankcija, Lukoil je otpisao vrednost ovog poslovanja i prijavio gubitak od 1,66 biliona rubalja (oko 18 milijardi evra). Ovaj otpis značajno utiče na bilans kompanije i njenu poziciju na međunarodnom tržištu. Istovremeno, kompanija nastoji da kroz produženje pregovora pronađe povoljniji trenutak ili drugačije rešenje, s obzirom na neizvesnu globalnu situaciju.

Regulatorni izazovi i tržišna pozicija

Sa novim produžetkom koji je Lukoil dobio od OFAC-a, kao i u slučaju sa Naftnom industrijom Srbije, sve je očiglednije da ruske kompanije nastoje da kupuju vreme i odlože definitivne odluke o prodaji. U međuvremenu, svaka transakcija ostaje pod strogom kontrolom američkih regulatora, a završetak pojedinačnih prodaja zavisi od promena na međunarodnoj političkoj sceni. Ova situacija pokazuje koliko su ekonomske i regulatorne prepreke međusobno povezane u trenutnim geopolitičkim uslovima. Kao rezultat, prodaja međunarodne aktive Lukoila ostaje u zastoju dok se ne obezbedi konačno rešenje.

Elektroenergetski operateri predvode potražnju sa 1.300 radnih mesta, programeri tek na trećem mestu sa 512 oglasa

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) objavila je da su poslodavci u Srbiji tokom juna tražili ukupno 15.929 radnika. Najveća potražnja zabeležena je za elektroenergetskim operaterima, sa 1.300 oglašenih slobodnih radnih mesta. Ova tražnja za elektroenergetskim operaterima ukazuje na značaj sektora energetike za srpsko tržište rada.

Potražnja za elektroenergetskim operaterima i regionalne razlike

Bravari su se našli na drugom mestu po broju oglasa sa 765 pozicija, dok su programeri, nekada najtraženije zanimanje u Srbiji, sada na trećem mestu sa 512 oglasa. Pored toga, traženi su čistači prostorija, poput onih u hotelima i kancelarijama, sa 410 slobodnih radnih mesta. U isto vreme, potreba za tesarima, armiračima, zidarima i manuelnim radnicima u industriji ostaje visoka.

Raspodela radnih mesta po regionima

Najveći broj slobodnih radnih mesta tokom juna oglašen je u Beogradskom regionu, gde je traženo 6.792 radnika. Region Šumadije i Zapadne Srbije slede sa 4.776 ponuda, dok je u Vojvodini oglašeno 2.647 radnih mesta. Najmanja tražnja zabeležena je u Regionu Južne i Istočne Srbije, sa ukupno 1.438 slobodnih radnih mesta. Kao rezultat ovakve raspodele, jasno je da se većina ekonomskih aktivnosti i tražnja za radnom snagom i dalje koncentrišu u urbanim i industrijski razvijenijim delovima zemlje.

Programeri tek na trećem mestu i trendovi na tržištu rada

Zanimljivo je da su kompjuterski programeri, koji su prethodnih godina držali vodeće pozicije po broju oglasa, sada tek na trećem mestu. To potvrđuje promene u dinamici srpskog tržišta rada i ukazuje na povećanu tražnju za zanimanjima iz oblasti energetike i zanatstva. Među traženim zanimanjima nalaze se i krupijei sa 300 slobodnih radnih mesta. Mašinski inženjeri su jedini inženjeri sa trocifrenim brojem oglasa – 121 oglas, dok za ostale inženjerske pozicije postoji znatno manja potražnja. Na primer, za inženjere elektroničare za informacioni inženjering raspisano je devet oglasa, za elektroinženjere osam, dok je za inženjere elektrotehnike i inženjere bezbednosti i zdravlja na radu oglašeno samo po sedam, odnosno tri radna mesta.

Implicacije za sektor zapošljavanja

Ovi podaci pokazuju da se tržište rada u Srbiji tokom juna 2026. godine prilagođava aktuelnim potrebama privrede, sa izraženom potražnjom za operaterima u elektroenergetici. Istovremeno, programeri i dalje ostaju među pet najtraženijih zanimanja, ali više nisu dominantni kao prethodnih godina. S obzirom na regionalne razlike u broju oglasa, evidentno je da ekonomska aktivnost i mogućnosti zapošljavanja i dalje zavise od stepena industrijskog razvoja i urbanizacije u pojedinim delovima Srbije. Posebno treba istaći da su zanimanja iz oblasti zanatstva i manuelnog rada i dalje visoko tražena, što ukazuje na stabilnu potrebu za ovim profilima u domaćoj privredi.